Kako sprečiti jedan od najčešćih uzroka smrti – mnogo pre nego što se pojave simptomi

Kardiovaskularne bolesti i dalje ubedljivo vodeći uzrok smrti u Srbiji — ispred malignih, respiratornih i drugih hroničnih oboljenja. Stručnjaci za kardiovaskularne bolesti sve više zagovaraju novi pristup: prevenciju i rano otkrivanje ateroskleroze

Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, ali kardiolozi upozoravaju da srčani udar nije neizbežan deo starenja. Štaviše, stručnjaci veruju da bi milioni života mogli biti spaseni ako bismo počeli da brinemo o srcu mnogo ranije nego što simptomi uopšte nastanu.

– Ova bolest u savremenom društvu počinje vrlo rano. Ako reagujemo na vreme – pre nego što se ateroskleroza razvije – možemo sprečiti tragedije koje dolaze kasnije – kaže dr Stiven Nisen, kardiolog sa Klinike Klivlend.

Preporučujemo

Samo 2023. godine od bolesti srca preminulo je više od 900.000 ljudi u Americi, dok je u Srbiji taj broj 48.300 ljudi, što znači da je svaka druga smrt u našoj zemlji povezana sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Zašto dolazi do bolesti srca?

Najčešći uzrok je ateroskleroza – nakupljanje masnoća i naslaga (plaka) u arterijama koje ih vremenom sužavaju i otežavaju protok krvi. Među glavne faktore rizika spadaju:

• Povišen krvni pritisak
• Visok nivo holesterola
• Nezdrava ishrana i fizička neaktivnost
• Gojaznost i dijabetes
• Pušenje i upotreba nikotinskih proizvoda

Istraživanja pokazuju da više od 99 odsto osoba koje su doživele srčani udar, šlog ili srčanu insuficijenciju ima bar jedan od četiri glavna rizika – povišen pritisak, šećer, holesterol ili naviku pušenja.

– Ljudi možda imaju faktore rizika, ali oni se mogu lečiti – i lekovima i promenama navika – naglašava dr Raša Al-Lami sa Imperijal koledža u Londonu.

Novi pristup lečenju: reagovati dok je još vreme

Kardiolozi širom sveta sada pozivaju na promenu paradigme – da fokus ne bude samo na lečenju bolesti, već na sprečavanju njenog nastanka.

Prema procenama objavljenim u časopisu The Lancet, ako bismo do 2050. godine uspeli da eliminišemo faktore rizika koji izazivaju stvaranje plaka, broj smrti od bolesti srca mogao bi da se smanji za više od 80 odsto, što bi značilo 8,7 miliona spašenih života godišnje.

– Ne smemo čekati prve simptome. Moramo razmišljati o zdravlju srca kroz ceo život, ne samo o riziku u narednih deset godina – kaže dr Patriša Best sa klinike Mejo.

To znači da je potrebno redefinisati načine procene rizika, uvesti ranije skrininge i ulagati više u istraživanja i razvoj lekova koji sprečavaju napredovanje ateroskleroze.

Kako možete pomoći sebi i svom srcu

Prema smernicama Američkog udruženja za srce (AHA), osam koraka za dug i zdrav život srca uključuju:

1. Zdrava ishrana – više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nemasni proteini, orašasti plodovi i maslinovo ili kanolino ulje.
2. Redovno kretanje – makar 30 minuta umerenog hoda dnevno.
3. Prestanak pušenja i upotrebe duvana.
4. Dobar san – 7 do 9 sati svake noći.
5. Održavanje zdrave telesne težine.
6. Kontrola holesterola – „loš“ LDL treba da bude ispod ispod 3,0 mmol/L za opštu populaciju, ali je ispod 2,6 mmol/L poželjno kod osoba sa povišenim rizikom od srčanih bolesti
7. Kontrola šećera u krvi – HbA1c ispod 5.7%.
8. Krvni pritisak – optimalno ispod 120/80 mmHg.

– Imamo sve potrebne alate da sprečimo bolesti srca, i većina njih je jednostavna i pristupačna – kaže dr Noel Beri-Merc iz Centra za žensko srce na klinici Cedars-Sinai.

Ne zaboravite da proverite da li u porodici postoji istorija kardiovaskularnih bolesti – to može značajno uticati na vaš rizik. Ako imate povišen pritisak, holesterol ili šećer, razgovarajte sa lekarom o najefikasnijem načinu da ih držite pod kontrolom.

– Ljudi su svesni koliko je važno rano otkrivanje raka. Želim da to isto važi i za srčane bolesti –dodaje dr Al-Lami.

Ne čekajte prvi simptom – proverite svoje srce već danas

• Vaše srce ne traži mnogo – samo malo pažnje na vreme.
• Uradi preventivni pregled srca, proveri pritisak, šećer i holesterol.
• Započnite sa zdravijim navikama već danas – jer prevencija je najefikasniji lek.