Bitan korak u oporavku, neurostimulaciona terapija brže vraća sposobnosti gutanja posle moždanog udara

Neurostimulaciona terapija osmišljena je da omogući pacijentu nesmetano gutanje posle moždanog udara. Mogućnost normalnog gutanja jedan je od ključnih delova oporavka, koji može da obezbedi samostalnost i što bolji kvalitet života. Ovaj savremeni vid lečenja razlikuje se od tradicionalne rehabilitacije gutanja - ne oslanja se isključivo na terapiju zasnovanu na vežbama, već direktno stimuliše neuronske puteve koji kontrolišu gutanje. Veliki procenat pacijenata posle moždanog udara ima disfagiju, koja se dovodi u vezu sa komplikacijama kao što su aspiracija, pneumonija, gubitk težine i produženo bolničko lečenje.

Šta je neurostimulaciona terapija?

Neurostimulaciona terapija sve je zastupljeniji deo oporavka posle moždanog udara u velikim zdravstvenim centrima širom sveta. Reč je o minimalno invazivnoj metodi koja pomoću električnih impulsa reguliše aktivnosti nervnog sistema. Koriste se tehnike poput duboke moždane stimulacije, epiduralne stimulacije ili neinvazivne transkranijalne magnetne stimulacije. Bezbednost ove terapije je dobro podržana, ali efikasnost je još predmet naučnih analiza i većih studija.

Preporučujemo

Bolnica Baptist Health Brain & Spine Care prva je na Floridi uvela ovu vrstu ciljane faringealne neurostimulacione terapije za disfagiju nakon moždanog udara. Faringealna neurostimulacija (FNS) je terapija za probleme gutanja (neurogenu disfagiju) posle moždanog udara. Ova terapija, pomoću katetera sa elektrodama postavljenim u ždrelo, stimuliše mišiće i nastoji da povrati kontrolu nad gutanjem. Lekari navode da na ovaj način pacijent brže prelazi na oralnu ishranu i da se smanjuje rizik od aspiracije, to jest udisanja hrane i/ili tečnosti u pluća. Ova terapija pomaže mozgu da ponovo uspostavi kontrolu nad gutanjem.

Prvi pacijenti ostvarili izuzetan napredak

- Naši prvi pacijenti ostvarili su izuzetan napredak, mogli su da pređu na oralnu ishranu brže nego što se očekivalo - kaže dr Lina Hurtado, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Baptist Health Miami Neuroscience Institute.

Na ovom institutu sprovode se početni pilot-tretmani kod nekoliko pacijenata posle moždanog udara. Pacijente leči multidisciplinarni tim koji uključuje neurologe, medicinske sestre, logopede, nutricioniste i lekare fizikalne medicine i rehabilitacije.

Veliki izazov za pacijente i lekare

Stručnjaci napominju da je poremećaj gutanja veliki izazov za pacijente i lekare posle preležanog moždanog udara. Problemi sa gutanjem (disfagija) česti su nakon moždanog udara. Lekari pre uspostavljanja ishrane moraju da procene sposobnost gutanja.

Ceo proces prelaska na normalan režim ishrane izuzetno je obazriv zbog opasnosti od aspiracije, odnosno prodora hrane u pluća. Moguće je da dođe do aspiracije jer su posle moždanog udara mišići za žvakanje i gutanje hrane nedovoljno efikasni. Pored toga, pacijenti posle moždanog udara nekada nisu u mogućnosti da zadrže hranu u ustima, javljaju se tegobe sa žvakanjem i iniciranjem refleksa gutanja. Gutanje nekada može biti čak i nemoguće. Stručnjaci preciziraju da disfagiju može da uzrokuje svaki problem koji slabi ili oštećuje mišiće i nerve koje koristimo pri gutanju.

Bitan korak ka bržem oporavku

- Pomoći pacijentima da povrate sposobnost gutanja često je jedna od najosnovnijih i najvažnijih funkcija nakon moždanog udara i predstavlja bitan korak ka bržem oporavku, većoj samostalnosti i boljem kvalitetu života - kaže dr Marcalee Sipski Alexander, fizijatar u Marcus Neuroscience Institute.

Lekari naglašavaju da neurostimulaciona terapija može da omogući pacijentima brži povratak na oralnu ishranu, a u isto vreme smanjuje potrebu za ishranom putem sonde.

- Naš zajednički cilj jeste da pomognemo pacijentima da povrate osnovne funkcije nakon moždanog udara. Čak i mala poboljšanja u gutanju mogu značajno da unaprede bezbednost - naglašava dr Alexander.

(eKlinika)