„Bela smrt“ ili neophodno „gorivo“ za mozak: Koji šećer je zaista problem, a koji nam je potreban?

Šećer se često svrstava među takozvane „četiri bele smrti“, ali takva generalizacija stvara više zabune nego koristi. Ključno pitanje nije da li ima šećera u hrani koju konzumiramo, već koji šećer unosimo, u kom obliku i koliko često.

Zašto je šećer na lošem glasu i u čemu je razlika između dobrog i lošeg?

Organizam koristi glukozu kao osnovni izvor energije, ali to ne znači da svaki oblik šećera ima isti efekat na zdravlje. Upravo tu nastaje razlika između „dobrih“ i „loših“ izbora.

Preporučujemo

Dobri šećeri (prirodni) se nalaze u voću, povrću, mleku i fermentisanim proizvodima. Ono što ih izdvaja nije samo hemijski sastav, već „pakovanje“ u kojem dolaze: uz vlakna, vodu, vitamine i antioksidanse. Zbog toga se sporije apsorbuju i ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi.

Loši šećeri (dodati) se najčešće se nalaze u slatkišima, pecivima i industrijskim proizvodima, gaziranim i zaslađenim napicima, sirupima i zaslađivačima.

Ovi šećeri su koncentrovani, brzo ulaze u krvotok i lako dovode do prekomernog unosa kalorija. Upravo oni najviše doprinose gojenju i metaboličkim poremećajima. Kada se govori o „beloj smrti“, u praksi se misli upravo na rafinisani, dodati šećer, a ne na prirodne šećere iz voća.

Voće i telesna težina: Paradoks koji zbunjuje

Iako voće sadrži šećer, istraživanja pokazuju zanimljiv obrazac: ljudi koji redovno jedu voće češće imaju niži indeks telesne mase (BMI) u odnosu na one koji ga izbegavaju. U nekim analizama, taj procenat je čak veći nego kod osoba koje jedu povrće, ali ne konzumiraju voće.

Postoji nekoliko objašnjenja:

1. voće često menja visokokalorične grickalice
2. prirodna slatkoća smanjuje potrebu za desertima
3. vlakna povećavaju sitost.

Na primer, izbor jabuke umesto industrijskog slatkiša kroz duži period može da dovede do značajnog smanjenja ukupnog kalorijskog unosa.

Nije isti šećer u voću i u slatkišima

Važno je razumeti razliku u koncentraciji šećera:

• šolja jagoda - oko 7 g šećera
• kašika meda - oko 17 g
• gazirano piće - oko 30 g.

Osim količine, presudan je i efekat na organizam. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi usporavanju apsorpciju šećera, produženom osećaju sitosti i smanjenju naglih skokova insulina.

Voće kao zaštita zdravlja, ne rizik

Prirodni šećeri iz voća dolaze zajedno sa snažnim antioksidansima. Različite vrste voća sadrže različite zaštitne supstance, pa je tako bobičasto voće podrška imunitetu, citrusi riznica vitamina C uz antiinflamatorne efekte, a koštunjavo voće ima dobre kapacitete u zaštiti ćelija. Veća raznovrsnost u ishrani znači i bolju zaštitu od oksidativnog stresa, koji je povezan sa starenjem i razvojem bolesti.

Koliko voća je optimalno u odnosu na količinu šećera?

Iako voće ima brojne prednosti, važno je zadržati meru. Za većinu ljudi, 1 porcija dnevno kao užina može da bude optimalna količina. Kod osoba sa specifičnim zdravstvenim stanjima (poput dijabetesa), unos treba prilagoditi uz savet stručnjaka.

Koji šećer je „bela smrt“?

Nije svaki šećer neprijatelj zdravlja. Prirodni šećeri iz voća mogu da budu deo uravnotežene ishrane, a dodati, rafinisani šećeri su zapravo glavni problem i potencijalna „bela smrt“.

Umesto potpunog izbacivanja slatkog, mnogo je korisnije napraviti razliku između izvora šećera i birati one koji donose nutritivnu vrednost, a ne prazne kalorije.

(eKlinika.rs)