„Ušao sam u svoju kuhinju i na trenutak nisam znao gde sam”: Kako ljudi opisuju prve simptome demencije

Zamislite da uđete u svoju kuhinju, pogledate oko sebe i na nekoliko sekundi pomislite da ste u tuđoj kući. Sve vam deluje poznato, ali nešto nije na svom mestu. Osećaj brzo prođe, ali ostane pitanje koje plaši: ”Šta mi se upravo dogodilo?„ Upravo je tako jedan čovek opisao svoje prve simptome demencije. Ne kao veliki gubitak pamćenja, već kao kratak trenutak u kojem je poznato postalo nepoznato.

Većina ljudi demenciju povezuje sa zaboravljanjem imena, datuma ili mesta gde su ostavili ključeve. Međutim, osobe koje žive sa ovom bolešću često kažu da je mnogo teže od samog zaborava to što osećaju da im sopstveni um polako postaje nepredvidiv. Naučnici danas smatraju da razumevanje tog subjektivnog iskustva može pomoći da se bolest ranije prepozna, ali i da porodica bolje razume kroz šta prolazi njen član.

Demencija nije samo gubitak pamćenja

Demencija nije jedna bolest, već zajednički naziv za grupu poremećaja koji utiču na pamćenje, razmišljanje, govor, snalaženje u prostoru i svakodnevno funkcionisanje. Najčešći uzrok je Alchajmerova bolest, ali postoje i drugi oblici demencije. Ono što mnogi ne znaju jeste da u ranim fazama osoba često vrlo dobro primećuje da se nešto menja.

Ne zaboravlja samo činjenice. Ponekad izgubi nit razgovora koji je malopre pratila, zastane usred rečenice jer ne može da pronađe pravu reč ili oseti iznenadnu zbunjenost na mestu koje poznaje čitav život.

„Znam da nešto nije u redu”

Kvalitativna istraživanja, u kojima naučnici razgovaraju sa osobama koje imaju ranu demenciju, pokazuju da mnogi svoje stanje opisuju veoma slično. Ne govore najpre o zaboravljanju, već o osećaju da „više nisu isti”. Opisuju trenutke kada im misli postaju sporije, kada im je potrebno više vremena da donesu jednostavnu odluku ili kada ih plaši što ne mogu da pronađu pravu reč iako tačno znaju šta žele da kažu. Kod mnogih se javlja i osećaj nesigurnosti.

Počinju da proveravaju da li su zaključali vrata, izbegavaju vožnju automobilom ili odustaju od odlazaka na mesta na kojima bi mogli da se izgube. Neki prestaju da učestvuju u razgovorima jer se plaše da će zaboraviti šta su želeli da kažu ili da neće razumeti tok razgovora. Studije objavljene u časopisu Dementia pokazuju da upravo taj osećaj gubitka samopouzdanja i identiteta predstavlja jedan od najvećih psiholoških tereta u ranoj fazi bolesti.

Zašto nastaju trenuci zbunjenosti?

Mozak ne čuva samo sećanja. On nam svakog trenutka pomaže da prepoznamo prostor u kojem se nalazimo, povežemo lica sa imenima, razumemo razgovor i donesemo odluke. Kada počnu promene karakteristične za demenciju, ove funkcije mogu povremeno da zakažu. Zato osoba može nakratko da se zbuni u sopstvenom domu ili da joj bude potrebno nekoliko sekundi da prepozna poznato lice ili pronađe pravi put.

Takvi trenuci u početku mogu biti kratki i prolazni, ali kako bolest napreduje postaju sve učestaliji.

Strah često dolazi pre dijagnoze

Jedno od najčešćih osećanja koje opisuju ljudi sa ranom demencijom jeste strah. Ne plaši ih samo zaboravljanje. Plaši ih što shvataju da se ono dešava. Upravo zato mnogi pokušavaju da prikriju simptome. Zapisuju svaku obavezu, izbegavaju komplikovane situacije ili se povlače iz društva kako drugi ne bi primetili njihove teškoće.

Stručnjaci upozoravaju da zbog toga prvi znaci bolesti često ostaju neprepoznati mesecima, pa čak i godinama.

Kada zaboravljanje nije samo deo starenja?

Normalno je da svako ponekad zaboravi gde je ostavio naočare ili kako se zove osoba koju je davno upoznao. Međutim, razlog za pregled kod lekara jeste ako se uz zaboravljanje javljaju i drugi simptomi, kao što su:

• dezorijentacija u poznatom prostoru,
• teškoće u praćenju razgovora,
• česti problemi sa pronalaženjem reči,
• promene u rasuđivanju ili donošenju odluka,
• povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti zbog zbunjenosti.

Rano postavljanje dijagnoze ne može uvek da zaustavi bolest, ali može omogućiti pravovremeno lečenje, bolju kontrolu simptoma i kvalitetniji život obolele osobe i njene porodice.

Demencija nije samo medicinski problem

Možda je upravo zato opis čoveka koji je na trenutak pomislio da se nalazi u tuđoj kući toliko snažan. On pokazuje da demencija nije samo gubitak pamćenja. To je iskustvo u kojem čovek polako gubi osećaj sigurnosti u sopstvenom svetu.

Razumevanje tog osećaja možda neće promeniti tok bolesti, ali može promeniti način na koji gledamo ljude koji sa njom žive. Ponekad je upravo razumevanje ono što im je najpotrebnije.

(eKlinika.rs)