Mozak ne sazreva u potpunosti do 25. godine Foto: Shutterstock
Dve uobičajene zablude o zdravlju mozga su – ne morate da brinete o njemu dok ste mladi i kad ostarite, više nema razloga da vodite računa o svojim moždanim funkcijama. Istraživanja, međutim, pokazuju da, bez obzira na to koje ste starosne dobi, uvek možete da utičete na one sposobnosti za koje je zadužen vaš mozak.
Ako ste u dvadesetim godinama i pretpostavljate da ne morate da brinete zbog kognitivnog pada, odnosno zbog pada vaših saznajnih sposobnosti. Razmislite ponovo. Ljudski mozak ne sazreva u potpunosti do 25. godine. Neki neurolozii smatraju da nastavlja da se razvija i u našim tridestim. To znači da vaš način ishrane, spavanje, fizička aktivnost i navike poput konzumiranja alkohola, odnosno ukupan način života utiče na razvoj vašeg mozga.
Ako imate dovoljno sreće da doživite 80 ili više godina, imate dodatne razloge da i dalje radite na poboljšanju svojih kognitivnih sposobnosti. Ako vodite računa o svom mozgu, on će vam omogućiti da i u starosti ostanete „bistri“, kako biste mogli da nastavite da bez poteškoća komunicirate sa prijateljima i porodicom, da čitate knjige, uživate u filmovima i bavite se svojim hobijima. Mi smo sami u stanju poboljšamo svoje moždane funkcije, bez obzira na vaše godine. Evo kako odmah da započnete:
Istraživanje je pokazalo da kratkiotrajan napor, u vidu vežbanja, može da poveća prokrvljenost, pa i kreativnost, kao i druge funkcije. Ako ste na poslu i „mentalno ste blokirani“, potrebno je da se, recimo, pripremite za važan sastanak, učinite uslugu mozgu, a i svojoj i karijeri kratkim brzim hodom po kancelariji.
Crna čokolada je bogata mineralima i sadrži visok nivo zdravih biljnih jedinjenja poznatih kao flavonoidi, koji pomažu u oslobađanje slobodnih radikala i mogu da pojačaju moždanu cirkulaciju i dotok kiseonika do mozga. Neke studije čak pokazuju da jedenje tamne čokolade dva sata pre nekog događaja poboljšava pamćenje i vreme reakcije. Ali, držite se crne – ni mlečna, ni bela čokolada ne sadrže ovako visok nivo flavonoida.
Sedeći uspravno, sa ramenima unazad i izduženog vrata, možete da povećate dotok krvi do mozga. Studije takođe pokazuju da uspravno sedenje može da poboljša način na koji vas drugi vide, a istovremeno i da podigne vaše samopouzdanje.
Ova mala vežba traži od vašeg mozga da izađe izvan svoje svakodnevne zone komfora, jačajući neuronske veze i pomažući podsticanju neurogeneze, odnosno stvaranju novih nervnih ćelija. Za one koji su navikli na slanje SMS-ova ili na kucanje po tastaturi, i samo pisanje je vežba za mozak, pa – olovku u ruke!
Ako ste zainteresovani za „uzgajanje“ novih neurona, grickajte borovnice u što većim količinama. Ove bobice su prepune flavonoida, polifenola i drugih zdravih jedinjenja za koja studije pokazuju da mogu da pomognu produkciju nervnih ćelija.
Proširivanje rečnika poboljšava vaše kognitivne sposobnosti i ukupnu inteligenciju, istovremeno dodajući nove neurone u hipokampus, posebnu strukturu u mozgu zaduženu za pamćenje. Možda bi bilo dobro da navijete podsetnik na telefonu, kako ne biste zanemarili svoju novu aktivnost i kako biste ostali redovni u ovoj praksi.
Vežbe vizuelizacije ne samo da smiruju um i smanjuju stres, već poboljšavaju raspoloženje i čak mogu da optimizuju performanse na poslu, u teretani i u životu uopšte. Profesionalni sportisti i izvršni direktori često koriste ovu taktiku pre važnih događaja ili je čine delom svoje svakodnevne jutarnje rutine.
Uđite u prostoriju bez telefona, televizora i računara. Bez zvukova, pištanja, alarma, cvrkutanja, vesti, emisija ili drugih ometajućih faktorai ili obaveza – samo vi u sobi, otvorenih ili zatvorenih očiju, uživajući u 10 minuta vremena bez ikakvih izvora stresa. Ova vežba pomaže smirivanju simpatičnog nervnog sistema i može da vam obezbedi bolji osećaj mentalne i emocionalne kontrole tokom ostatka dana.
Korišćenje esencijalnih ulja kod kuće ili u kancelariji može da pomogne u smanjenju stresa, smirivanju simpatičnog nervnog sistema i promeni aktivnosti moždanih talasa radi poboljšanja vaše kognitivne funkcije i raspoloženja. Koji je miris najbolji? Prema istraživanjima, lavanda je odlična za smanjenje stresa, bergamot podiže energiju, a tamjan pomaže dotoku kiseonika do mozga.
Na samolepljivom papiriću zabeležite svakog dana jednu stvar na kojoj ste zahvalni. Papirić zalepite na ogledalu u kupatilu, na vratima frižidera, na kancelarijskom računaru – tamo gde ćete moći da je vidite tokom celog dana. Svaki put kada to učinite, ovaj mali podsetnik će vam pomoći da se opustite, smanjite stres i poboljšate svoje raspoloženje.