Prof. dr Samardžić: Fizička aktivnost pojačava dejstvo antidepresiva. Ne uzimajte ih sami, nisu bezazleni

Potrošnja antidepresiva raste u čitavom svetu, posebno u SAD i zemljama zapadne Evrope, u Srbiji je ona na umerenom nivou, ali kod nas se beleži stalni porast lekova za smirenje – anksiolitika i sedativa kaže za eKliniku prof. dr Janko Samardžić, specijalista kliničke farmakologije i supspecijalista bolesti zavisnosti sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Još uvek analiziramo podatke za prošlu godinu i izvesno je da ćemo imati dodatno povećanje potrošnje svih ovih lekova zbog uticaja pandemije – naglasio je prof. dr Janko Samardžić.

U savremenoj farmakologiji dostupan je veći broj lekova iz grupe antidepresiva. Opšta javnost zna o antidepresivima uglavnom da su to lekovi koji utiču na popravljanje raspoloženja i skloni su da savetuju jedni druge koji je kome pomogao i da čak daju neku od tableta koje su mu propisane. Na sreću, zbog zakonskih odredbi antidepresivi se ne mogu tek tako kupiti u apoteci, već ih mora propisati stručnjak iz ove oblasti.

Samo lekar može da odredi koji antidepresiv treba pacijentu 

-Antidepresivi su lekovi koji se koriste isključivo po preporuci lekara za lečenje kliničke depresije, anksioznih i drugih poremećaja. Primena pod kontrolom lekara se, između ostalog, preporučuje zbog mogućih neželjenih efekata: od blažih digestivnih tegoba, preko seksualnih disfunkcija do težih kardiovaskularnih i drugih neželjenih efekata. Takođe, poznato je da se pojedini antidepresivi međusobno bitno razlikuju prema intenzitetu i učestalosti javljanja pojedinih neželjenih efekata- objašnjava za naš portal prof. dr Janko Samardžić.

Razlozi su mnogobrojni od toga da ovi lekovi ne deluju odmah nego tek posle jedne, dve ili čak više nedelja. Bolesnici se teško mire sa činjenicom da lek treba da uzimaju danima, a da ne osete nikakvo poboljšanje i zato često traže promenu terapije. Neki lekovi iz grupe antidepresiva, mogu usled naglog prestanka uzimanja da prozrokuju tzv. sindrom diskontinuacije (unutrašnji nemir, mučninu, znojenje, glavobolju…). Takođe, mnogi prouzrokuju neželjena dejstva.

– Neželjena dejstva se ne mogu apsolutno isključiti ali se mogu značajno umanjiti i izbeći pravilnim izborom leka i doze što propisuje lekar. Izbor antidepresiva se usklađuje sa zahtevima i potrebama individualnog pacijenta, pri čemu se posebna pažnja poklanja očekivanim kratkotrajnim i dugotrajnim neželjenim efektima. Ukoliko dođe do pojave neželjenih efekata, razmatra se ili smanjenje doze antidepresiva ili promena antidepresiva- navodi naš sagovornik.

Efekat uzimanja terapije posle dve, tri nedelje

Terapija za depresiju, na primer, traje tokom dužeg vremenskog perioda i postepeno se ukida smanjenjem doze antidepresiva. Lekar je jedini koji može da odluči koji lek je odgovarajući za kojeg bolesnika. -Lekovi iz grupe antidepresiva se nikako ne mogu uzimati kratkotrajno i „po potrebi“, s obzirom na to da je za ispoljavanje njihovog terapijskog efekta potrebno 2-3 nedelje kontinuiranog uzimanja. U pogledu trajanja terapije, preporučuje se njihova primena u dužem vremenskom periodu, od minimum nekoliko meseci – kaže klinički farmakolog:

-Što se tiče efikasnosti i koliko ovi lekovi mogu da pomognu, oko 60 odsto pacijenata povoljno reaguje na prvi primenjeni lek iz grupe antidepresiva, dok je kod ostalih terapijski odgovor neadekvatan i potrebno je izmeniti terapiju, odnosno zameniti antidepresiv. Efikasnost antidepresiva se značajno povećava kombinovanjem farmakoterapije sa psihoterapijom. Kvalitetan način života pomaže u ublažavanju depresivnih tegoba Pacijentima koji uzimaju antidepresive preporučuje se redovna fizička aktivnost od minimum 45 minuta dnevno, u vidu šetnje, plivanja ili vožnje bicikla, jer se time povećava efikasnost terapije. Uz to, podrazumeva se opšti kvalitetan način života, pre svega zdrava ishrana i dobar san, kaže za eKliniku prof. dr Janko Samardžić.

-Kada je suplementacija u pitanju, poznato je da vitamin B6, magnezijum i cink doprinose pravilnom funkcionisanju nervnog sistema, dok pojedini biljni ekstrakti, poput ekstrakta grifonije, sadrže serotonin i druge aktivne komponente za održavanje pravilnog psihofizičkog balansa i mogu biti korisni u tretmanu depresivnih ispoljavanja – rekao je prof. dr Samardžić.

Većina ljudi se povremeno oseća tužno ili potišteno zbog neprijatnih životnih događaja, poput smrti drage osobe, bolesti, gubitka posla ili prekida emotivne veze ili braka. Depresija je, sa druge strane, ozbiljan emocionalni poremećaj koji bitno  utiče na  funkcionisanje obolelog, njegove odnose s drugim ljudima, uzrokuje porodičnu disfunkcionalnost i dovodi do gubitka radne sposobnosti. O čemu je reč može reći isključivo lekar kome se treba obratiti na vreme, što znači da ukoliko vremenom ne prestaju simptomi koji su prouzrokovani određenim neprijatnim događajem ili simptomi poput povučenosti i bezvoljnosti dugo traju.