Dr Jelena Štulić: Svako krvarenje mimo redovnog ciklusa je znak za posetu ginekologu

Da bismo odgovorili na pitanje da li neko ima neredovne cikluse, treba precizno definisati šta je normalan menstrualni ciklus. Naime, normalan menstrualni ciklus traje 28 +/- 7 dana i nastaje kao posledica cikličnih hormonskih promena u telu žene. Prvi dan ciklusa je prvi dan menstrualnog krvarenja, a ono traje od  4 do 7 dana.

Stručni nazivi sa trajanjem nepravilnog krvarenja

Najčešći razlog zbog koga se žene obraćaju ginekologu jesu nepravilna menstrualna krvarenja u vidu obilnih, produženih ili acikličnih menstruacija. Dr Jelena Štulić, specijalista ginekologije i akušerstva za eKliniku najpre objašnjava stručne pojmove vezane za poremećaje menstrualnog ciklusa:

• Menoragija – produženo menstrualno krvarenje
• Metroragija – česta krvarenja bez pravilnog javljanja, nevezano za ciklus
• Menometroragija – produžena, obilna i nepravilna krvarenja
• Brahimenoreja – krvarenje traje kraće od 3 dana
• Amenoreja – izostanak prve menstruacije do 16. godine ili izostanak menstruacije duže od 6 meseci
• Oligomenoreja – izostanak menstruacije od 6 nedelja do 6 meseci
• Polimenoreja – kada se ciklusi javljaju u periodima kraćim od 21. dan
• Hipermenoreja – veoma obilna menstruacija
• Hipomenoreja – veoma oskudna menstruacija
• „Spotting“ krvarenje – oskudno tačkasto krvarenje

Godine života, priroda i razlozi neredovnih ciklusa

Nepravilna krvarenja su najčešća u adolescenciji (30 odsto) i perimenopauzi (50 odsto), dok se u srednjem generativnom dobu javljaju u procentu od oko 20 odsto.

– U adolescenciji, tzv. juvenilna nepravilna krvarenja nastaju zbog usporenog sazrevanja centara u hipotalamusu, hipofizi i jajniku. Ona su obično anovulatorna (stanje u kome jajnici ne izbacuju zrelu jajnu ćeliju) i javljaju se u prve tri godine od prve menstruacije, ciklus je produžen i javlja se u nepravilnim razmacima. Česta je pojava anemije kao posledica ovakvih krvarenja – kaže dr Štulić.

Od ostalih uzroka krvarenja u doba adolescencije treba napomenuti koagulopatije tj. poremećaj zgrušavanja krvi, kao što je von Willebrandova bolest, trombocitopenična purpura i deficiti faktora XI, koja se moraju isključiti kod obilnih menstruacija u mladih devojaka. Sagovornica eKlinike dodaje i da treba obratiti pažnju na sindrom policitičnih jajnika, gojaznost, gubitak telesne težine, prekomernu fizičua aktivnost, poremećaje rada štitne žlezde, šećernu bolest i stres, kao i povišene vrednosti prolaktina.

Kod žena u reproduktivnom periodu najvažnije je utvrditi da li je krvarenje nastalo kao posledica hormonalnih promena u trudnoći i utvrditi da li se trudnoća razvija u materici ili van nje. Ostali razlozi nepravilnog krvarenja u srednjem reproduktivnom periodu mogu biti endokrinološke prirode, kao što su sindom policitičnih jajnika, poremećaj rada štitne žlezde i gojaznost.

– Najčešće se neuredna krvarenja javljaju u perimenopauzi i ovde dominira ovarijalni uzrok gde je tkivo jajnika iscrpilo svoje folikule koji ne mogu da odreaguјu na dejstvo hormona koji na njih utiču. Prvi znak smanjene funkcije jajnika je pad vrednosti inhibina, a povećava se vrednost folikulosatimulirajućeg hormona (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH) koji počinju da rastu čak 5-8 godina pre menopauze. Zbog neadekvatog sazrevanja folikula ovakva krvarenja su anovulatorna i mogu trajati mesecima i godinama dok se folikuli potpuno ne iscrpe, kada nastaje menopauza. Dodatni razlozi neurednih krvarenja u menopauzi mogu da budu: infekcije, endocervikalni i endometrijalni polipi, benigni i maligni tumori, nekontrolisana upotreba hormona, sistemske bolesti jetre i bubrega – kaže dr Štulić.

Kako je čest uzrok neredovnih menstruacija ustvari nedovoljno sazrevanje jajne ćelije i posledičnog izostanka ovulacije, pacijentkinje često imaju problem sa sterilitetom, te i to bude razlog javljanja lekaru. Tokom krvarenja, normalan gubitak krvi je 30-60ml, gvoždja 16 mg, krv je tečna i ne zgrušava se.

Obilna, ali i oskudna krvarenja, moguć i malignitet

Dr Štulić objašnjava da neredovni cilusi mogu uključiti kako obilna tako i veoma oskudna menstrualna krvarenja – kao što obilna krvarenja upućuju na određene poremećaje, tako i oskudna mogu da ukažu na hormonski disbalans, poremećaj rada štitne žlede, inflamatorne, ali i maligne procese.

– Krvarenje je često prvi simptom malignog procesa na genitalnim organima. Pojava krvarenja nakon odnosa može da ukaže na karcinom grlića, a iscedak neprijatnog mirisa u vidu ispranog mesa ukazuje na maligni proces tela materice. Tumori jajnika koji su hormonski aktivni mogu dovesti do neurednih krvarenja – upozorava.

Dijagnostika

Sagovornica eKlinike objašnjava da se do dijagnoze u slučaju neurednih krvarenja dolazi detaljnim pregledom pacijentkinje koji podrazumeva uzimanje detaljne anamneze, uz podatke kada je nastupila prva menstruacija, ali i karakteristika menstrualnog ciklusa: na koliko dolazi, koliko traje, bolnost, obilnost, da li ima pojave intermenstrualnih krvarenja koliko traju i koliko su učestale. Potrebna je i anamneza porođaja i spontanih ili namernih pobačaja, kao i utvrđivanje da li pacijentkinja boluje od nekih hroničnih oboljenja (bolesti štitne žlezde, šećerne bolesti, bolesti jetre). Dalje, važni su i opšti pregled pacijentkinje u cilju određivanja indeksa telesne mase (Body Mass Index), prisustvo pojačane maljavosti, pristustvo ehimoza (modrica) i petehija (tačkasta krvarenja po telu).

– Ginekološkim pregledom prvo obraćamo pažnju na izgled spoljnih genitalija u smislu postojanja anomalija, povreda ili upala. Zatim pomoću spekuluma pregledamo vaginu i grlić materice, prisustvo patoloških promena, polipa, i uzimamo  brisa za PAPA test. Bimanulenim pregledom otkrivamo prisustvo mioma ili tumora u predelu jajnika, ali i bolnost i  osetljivost. Ultrazvučni pregled je danas standardni deo pregeleda i on nam preciznije određuje patološke promene i upotpunjuje način lečenja – objašnjava dr Štulić.

Dodaje i da se od laboratorijskih analiza rade krvna slika, CRP, biohemija, testovi hemostaze, hormonalna ispitivanja 2.ili 3. dana ciklusa (FSH, LH, Estradiol, Testosteron, AMH, Prolaktin, hormni štitne žlezde, i 21. og dana ciklusa nivo Progesterona. Da bi se isključilo postojanje malignog procesa, radi se biopsija sumnjivih promena i frakcionirana explorativna kiretaža, kao i njihova patohistološka verifikacija.

Terapija

Što se tiče terapijske procedure i lečenja, naša sagovornica kaže da oni zavise od uzroka poremećaja krvarenja.

Nakon što se isključe komplikacije vezane za trudnoću, vanmateričnu trudnoću, pobačaj ili trofoblasnu bolest, kao i benigne i maligne promene genitalnih organa, pristupa se zaustavljanju krvarenja a to se postiže:

– primenom lekova (estrogena, kombinacija estrogena i getsagena i inhibitora sineteze prostaglandina)

– terapijskom kiretažom materice koja je ujedno i dijagnostička, i daje nam tačne infomacije da li je došlo do nekog patološkog procesa na nivou grlića ili tela materice

– nadonakadom tečnosti i krvnih derivata i preparata gvožđa u cilju korekcije anemije

Ne zanemarujte ni oskudna krvarenja mimo ciklusa

– Još uvek, kultura posete lekara nije na nivou prevencije oboljenja već se žene javljaju kada osete tegobe. Takođe, često oskudna neuredna krvarenja zanemaruju, pa kada se ista pojačaju ili se javi bol, obraćanje lekaru bude kasno jer je bolest uznapredovala. Jedan od načina je da preko sredstava javnog informisanja podizemo svest žena, ali i da uvođenjem obaveznih pregleda učinimo naže zene zdravijim, samim tim i srećnijim – kaže za eKliniku specijalista ginekologije i akušerstva dr Jelena Štulić.