Za mozak, srce, mišiće, kosti, nesanicu Foto: Unsplash
Duži period bez sna utiče na raspoloženje i na ponašanje ali i na mentalno i fizičko stanje, vodi u depresiju i u nastanak hroničnih bolesti. Jedan mineral kojeg ima u zelenom povrću, pasulju, sočivu, jogurtu, crnoj čokoladi mogao bi da vam pomogne da lakše zaspite.
Reč je o magnezijumu, koji kako tvrdi nauka, utiče i na neke od metaboličkih procesa koji regulišu spavanje. Magnezijum je jedan od najčešćih mineralnih materija na Zemlji, učestvuje u više od 600 biohemijskih procesa u organizmu. Doprinosi pravilnom funkcionisanju mozga, srca, mišića i kostiju, a može pomoći i u rešavanju problema sa nesanicom.
Smatra se da oko 6 odsto svetske populacije pati od nesanice. Većina lekara nerado preporučuje lekove za spavanje, koji mogu, kako se tvrdi, da razviju zavisnost.
Odraslim osobama se preporučuje između sedam i devet sati sna, međutim, postoje i oni kojima je četiri sata spavanja sasvim dovoljno da se odmore.
Magnezijum može biti od pomoći kod nesanice jer pomaže da se telo opusti i lakše utone u san. Pomaže aktiviranju parasimpatičkog nervnog sistema, čiji je zadatak da smiri i opusti telo. Magnezijum reguliše normalan rad neurotransmitera, koji šalju signale kroz nervni sistem i mozak, a zatim i rad hormona melatonina, koji je odgovoran za ciklus spavanja u vašem telu, piše Health.
Ovaj mineral se vezuje za receptore gama-aminobutirne kiseline (GABA), neurotransmitera koji umiruju nervne aktivnosti. Pomažući smirenju nervnog sistema, magnezijum može pomoći da pripremite svoje telo i um za spavanje, kao i u regulaciji vašeg kvaliteta sna.
Grčevi, bolovi mišića, mišićna slabost, usporenost, srčana aritmija i nevoljni trzaji mišića lica, neki su od simptoma nedostaka magnezijuma. Kratak i isprekidan san, teškoće pri uspavljivanju i migrena, takođe su stanja koja ukazuju na manjak ovog minerala.
Ovaj mineral je od višestruke koristi za ljudsko telo, pre svega neophodan je zbog energije, ima bitnu ulogu u razvoju kostiju, smatra se da je odgovoran i za normalnu srčanu funkciju.
Magnezijum spada u red makrominerala i jedan je od najzastupljenijih minerala u organizmu, nakon kalcijuma i fosfora. Odrasla osoba prosečne težine u svom telu ima od 25 do 30 grama magnezijuma. Slično kalcijumu, najviše ga ima u kostima, a zatim u mekim tkivima. Neophodan je deo zdrave ishrane a ima ga dosta u spanaću, blitvi, grašku, brokoliju, kelju, crnom pasulju, soje u zrnu, sočivu. Magnezijumom su bogati i bademi, lešnik, orasi, kikiriki, golica, banane, jagode, kupine, meso, kakao, jogurt, kefir, smokve, crna čokolada.
Većina stručnjaka preporučuje unos magnezijuma putem hrane, a ima i onih koji u nekim situacijama prepisuju suplemente. Važno je, ipak, znati da se ne preporučuje uzimanje na svoju ruku, jer u nekim situacijama može da dođe do porasta nivoa magnezjuma u krvi i do problema sa srcem.
Suplementi mogu pomoći kod astme, migrene, gubitka koncentracije, menstrualnih tegoba. Savet je da bubrežni i srčani bolesnici ne uzimaju magnezijum u vidu suplemenata bez konsultacije lekara.
Magnezijum može ući u interakciju sa antibioticima i lekovima protiv osteoporoze, dijabetesa i hipertenzije.