Giht uzrokuje mokraćna kiselina, a kako nastaje ova bolest pojašnjava dr Boris Šekler

Spominjan još u doba starog Egipta, giht se često nazivao i kraljevska bolest, a danas je u reumatološkoj praksi poznat kao Arthritis urica. Giht nastaje usled taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima, a kao posledica povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi. Osim u zglobovima, kristali mokraćne kiseline se mogu taložiti i u koži, ušnim školjkama i drugim mekim tkivima, kao mali beličasti, čvrsti čvorići (tofusi), a u bubrezima kao kamenčići. Češće oboljevaju muškarci stariji od 40 godina, a žene znatno ređe, i to u menopauzi.

Neumerenost u hrani i alkoholu kao uzroci uočeni u davnim vremenima

Još u srednjem veku zapažena je veza između neumerenog konzumiranja hrane i alkoholnih pića sa pojavom gihta. Primećeno je, takođe, i da istočnjački način ishrane, bogat pirinčem i povrćem, ređe dovodi do gihta. O ovoj bolesti svoja razmišljanja je ostavio i čuveni Hipokrat, uočivši povezanost sa neumerenim načinom života, a ta zapažanja su i danas, nakon 2.500 godina, potpuno prihvatljiva. Zaključio i da je giht prevashodno bolest bogatih ljudi.

Šta su purini i kako se talože u mokraćnoj kiselini

Sve ćelije ljudskog organizma, kao i različite namirnice u ljudskoj ishrani sadrže supstance koje se zovu purini.

– Starenjem i propadanjem ćelija organizma, kao i ćelija unete hrane, nizom hemijskih reakcija nastaje krajnji produkt – mokraćna kiselina. Giht nastaje kao posledica povećanog stvaranja ili nedovoljnog izlučivanja mokraćne kiseline, preko bubrega, iz ljudskog organizma. Kod zdravih ljudi, i povećane količine mokraćne kiseline u krvi se uspešno eliminišu iz organizma preko bubrega, ali, ako koncentracija mokraćne kiseline pređe prag rastvorljivosti u krvi, dolazi do njene kristalizacije i navedenih pojava taloženja kristala u zglobovima, ali i u drugim tkivima – za eKlinika portal odgovara na pitanje zašto nastaje giht dr Boris Šekler, specijalista interne medicine, subspecijalista reumatologije i kliničke imunologije, i upozorava na faktore rizika:

Faktori koji dovode do pojave gihta

• ishrana namirnicama bogatim purinima (meso iz organskog uzgoja, iznutrice, masne vrste ribe, sardine, slatka peciva, torte i kolači, gazirana pića)
• konzumacija većih količina alkoholnih pića, posebno piva
• genetska predispozicija – kod tih osoba se giht javlja u ranijem životnom dobu i ima težu kliničku sliku
• upotreba nekih lekova (diuretika, aspirina…)
• kod pacijenata sa malignim bolestima i na hemioterapiji povećano je stvaranje mokraćne kiseline
• osobe sa hroničnim bubrežnim bolestima imaju izlučivanje mokraćne kiseline, pa se ona zadržava u organizmu.

Javlja se naglo i bolno, a dovodi do ozbiljnih oštećenja

Giht, objašnjava dr Šekler, počinje naglo, i to najčešće noću. 

– U najvećem broju slučajeva je zahvaćen koren palca stopala (čukalj) i to se zove „podagra“. Iz tog razloga se koristi termin napad gihta. Oboleli legne bez ikakvih tegoba, a probudi se u takvom stanju da, od jakih bolova, ne može da stane na nogu. Giht se ređe može ispoljiti i na drugim zglobovima, a može da zahvati više zglobova što zovemo poliartikularna forma gihta – naglašava dr Boris Šekler.

Napominjući da je giht ozbiljna bolest, dr Šekler kaže i da se napadi periodično ponavljaju, a da svaki napad dovodi do novih oštećenja zglobova i vremenom do njihovih deformiteta, stvaranja kamena u bubregu i posledičnog oštećenja bubrežne funkcije, ali i drugih manifestacija bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza i kako se leči

Za postavljanje dijagnoze najčešće je dovoljan lekarski pregled, a važni su, pre svega, podaci koje daje bolesnik (anamneza), kao i tipična klinička slika bolesti.

– Od koristi je i punkcija obolelog zgloba, kada se pregledom zglobne (sinovijske) tečnosti, pod mikroskopom uoče kopljasti kristali mokraćne kiseline. Tada je dijagnoza sasvim sigurna. Rendgenski snimak je od malog praktičnog značaja – opisuje postupak dijagnoze sagovornik eKlinika portala.

Po njegovim rečima, u terapiji gihta primenjuju se najpre nesteroidni antiinflamatorni lekovi (brufen, diklofenak, naproksen, COX – 2 inhibitori…), glikokortikoidi (posebno depo preparati koji za nekoliko dana, često i za 24 sata otklone tegobe bolesnika), alopurinol (lek koji smanjuje stvaranje mokraćne kiseline u organizmu), i probenecid (lek koji pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline iz organizma putem mokraće). Colhicin se, objašnjava doktor, upotrebljava ređe zbog brojnih neželjenih efekata, a i neki drugi lekovi mogu biti od koristi, naročito ako se zna da giht ide često uz povišeni krvni pritisak, šećernu bolest, gojaznost, povećane vrednosti masnoća u krvi…

Promena životnih navika i hipopurinska dijeta su najbolja prevencija

– U sklopu prevencije i terapije gihta mora se raditi na opštem unapređenju zdravlja obolele osobe, smanjenju telesne težine, smanjenju unosa alkoholnih pića (posebno piva) i primeni hipopurinske dijete.Hipopurinska dijeta nije ograničena količinama unosa hrane, već daje preporuke šta je korisno u ishrani, odnosno šta je štetno za obolelog – kaže dr Boris Šekler i napominje da se takođe savetuje da se oboleli ne leče sami, jer primena ovih lekova ima svoje zakonitosti, a obavezna je i periodična kontrola reumatologa.