Prelom kuka kod starijih ljudi može da izazove čak i oslanjanje na nogu, a zašto je tako priča nam dr Borislav Despot

Za starije ljude sa prelomom kuka lekari kažu da je mnogo bolje da budu operisani, bez obzira na godine, nego da se leče neoperativno

Prelom kuka kod starijih ljudi osoba može da bude životno ugrožavajući, prvenstveno zbog čestih komplikacija sa kardiovaskularnim i respiratornim sistemom, a šansa za komplikacije se značajno povećava kada starije osobe, zbog preloma kuka, provode duži vremenski period u krevetu. Ovaj lom se tri puta češće događa ženama u menopauzi nego muškarcima, a kod svih pacijenata primarni razlog su problemi sa smanjenjem gustine i čvrstine kostiju, kao i drugi problemi tipični za starenje.

Preporučujemo

Zbog čega puca kost i dolazi do preloma kuka

Jedna od prvih stvari koja izaziva nedoumice i interesovanje pacijenata jeste kako zapravo dolazi do preloma kuka - da li on doživi traumu i pukne prilikom pada, ili kost sama od sebe naprsne što izazove klecanje i potom i pad?

- Odgovor se nalazi u osteopeniji (smanjenju gustine i čvrstine kostiju), a pored klasičnih trauma, patološki prelomi se javljaju kod metastatske bolesti u kostima kada je maligni tumor nekog organa (kod muškaraca najčešće pluća i prostate, kod žena dojke), dao udaljene metastaze na kostima. Tada čak i minorna, banalna trauma poput oslonca na ekstremitet dovodi do preloma kosti na mestu patološki, metastatski izmenjene gustine kosti. Patološki prelomi se ne javljaju samo kod tumora, ima ih i kod raznih metaboličkih, endokrinih bolesti i stanja koja izazivaju takozvanu demineralizaciju kosti (smanjenje gustine koštanog matriksa) - razjašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Borislav Despot, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije.

Može li se proći bez operacije

Pacijenti sa polomljenim zglobom kuka u poznom starosnom dobu imaju čak 5 do 8 puta veće šanse za letalan ishod tokom prva 3 meseca od povređivanja, u odnosu na one bez preloma kuka. Iako je, priča dr Despot, ortopedska hirurgija sa traumatologijom grana medicine koja je do neverovatnih granica usavršila zbrinjavanje ovih preloma, bolesnici i njihova rodbina često pitaju da li ih je moguće lečiti neoperativno.

- Moguće je, ali je neoperativno lečenje povezano sa dugotrajnim ležanjem u krevetu, čak i dva do tri meseca. Zbog toga kod starijih težimo da operišemo, fiksiramo i stabilizujemo prelom što pre, naravno, ukoliko opšte zdravstveno stanje procenjeno od strane nadležnog interniste i anesteziologa dozvoljava da pristupimo, za pacijenta, ipak ne baš malom operativnom zahvatu - naglašava za eKlinika portal dr Despot. 

Zamke neoperativnog lečenja

Doktor Borislav Despot, koji je više godina član tima Rashid Hospital trauma centra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kaže da je primarni cilj i glavni razlog izbora operativne metode potreba da se povređeni što je moguće pre "vrati na noge" i tako smanji rizik od komplikacija koje su u vezi sa dugim ležanjem.

- Neke od njih su stvaranje trombova u krvnim sudovima ekstremiteta i plućima, dekubitusne rane, komplikovane upale pluća, infekcije urinarnog trakta, dodatna atrofija mišića (gubitak mišićne mase, obima mišića i snage njihove kontrakcije) i na kraju čak i smrt - precizira naš sagovornik. 

Kojim osobama kuk češće strada i zašto su žene u menopauzi u većem riziku

Faktori rizika za prelome kuka kod starijih su mnogobrojni i povezani, a uz osteopeniju je primaran nedostatak vitamina D i kalcijuma, koji su neophodni za izgradnju koštanog tkiva.

- Primetna je razlika u učestalosti preloma kuka i po polu, jer je ova trauma tri puta češća kod žena u menopauzi nego kod muškaraca, što se dovodi u vezu sa padom koncentracije estrogena koji uzrokuje osteoporozu. Nedostatak fizičke aktivnosti je takođe bitan rizikofaktor za oba pola jer bitno utiče na opšte smanjenje gustine koštanog matriksa (tkiva) - navodi dr Despot. 

Pridružene bolesti tipične za starost takođe su faktor rizika

Doktor Borislav Despot dodaje i da mnogobrojne pridružene bolesti, povezane sa starenjem takođe bitni uzročnici:

- To su slabovidost, problemi balansa, demencija, parkinsonizam, stanja posle cerebrovaskularnih insulta (šloga), smanjenje funkcije štitne žlezde, nizak krvni pritisak, nizak nivo šećera u krvi, upotreba pojedinih medikamenata (npr. sedativi, antidepresivi, antipsihotici) koji izazivaju vrtoglavicu i osobu čine usporenom ili sklonijom padu.

Prevencija i saveti starijima kako da izbegnu lomove

Iako je to, uz svu svest o rizicima, kod starijih ljudi ponekad veoma teško, dr Despot savetuje da koliko god moguće izbegavaju mogućnost padova.

- Zdravije kosti naši stari sačuvaće duže uzimanjem od lekara preporučenih doza (količina i odgovarajućih oblika) vitamina D i kalcijuma, kao i svakodnevnim vežbanjem i hodanjem, što će im osnažiti muskuloskeletni aparat i poboljšati balans. Trebalo bi da izbegavaju pušenje i prekomernu konzumaciju alkohola, i da u svojim domovima otklone sve komade nameštaja, kablove i slične predmete koji prolazom kroz stan ili kuću, posebno noću i u uslovima smanjene vidljivosti mogu biti uzrok saplitanja i padova - savetuje čitaoce eKlinika portala dr Branislav Despot. 

Osobama koje su u riziku od loma kuka, dr Despot još savetuje da provere stanje svog vida, barem jednom godišnje, ustaju polako jer naglo ustajanje može da dovede do pada krvnog pritiska i posledične vrtoglavice i pada, kao i da koriste štap, hodalicu ili neko slično sredstvo koje im pomaže u očuvanju balansa.