Sindrom sloljenog srca poznato je i kao stanje zvano Takotsubo kardiomiopatija Foto: Shutterstock
Sindrom slomljenog srca, stanje opasno po život, čiji simptomi oponašaju srčani udar, prema novom istraživanju beleži najveći porast kod žena starijih od 50 godina. Studija, objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce (JAHA), ukazuje da se ženama srednjih godina, kao i starijim ženama, češće dijagnostikuje sindrom slomljenog srca, i to do 10 puta češće od mlađih žena ili muškaraca bilo koje dobi.
Objavljena pre tri dana, u časopisu Journal of the American Heart Association, studija je ispitala 135.463 slučaja sindroma slomljenog srca u američkim bolnicama od 2006. do 2017. godine. Utvrđen je stalan godišnji porast i kod žena i kod muškaraca, pri čemu žene čine 88,3 odsto slučajeva. Generalno, povećanje nije bilo neočekivano jer je ovo stanje sve više prepoznato među medicinskim radnicima, rekla je dr Susan Cheng, viši autor ove studije. Ali, istraživači su bili zatečeni kada su otkrili da je stopa stanja najmanje šest do 12 puta veća kod žena starosti od 50 do 74 godine, nego kod muškaraca ili mlađih žena. Dr Susan Cheng sa odeljenja za kardiologiju Institute for Research on Healthy Aging smatra da su ove stope porasta i intrigantne i zabrinjavajuće.
Stanje poznato i kao Takotsubo kardiomiopatija, proučavano je decenijama u Japanu i drugde. Ali, nije bilo dobro poznato na međunarodnom nivou sve do 2005. godine, kada je New England Journal of Medicine objavio istraživanje o tome. Pokrenut fizičkim ili emocionalnim stresom, sindrom slomljenog srca uzrokuje da se glavna crpna komora srca privremeno poveća i slabo pumpa. Pacijenti tada doživljavaju bol u grudima i kratak dah, simptome slične onima kod srčanog udara.
Ako prežive početnu fazu bolesti, ljudi se često mogu oporaviti za nekoliko dana ili nedelja. Međutim, dugoročni efekti se još uvek proučavaju. Uprkos očiglednom oporavku funkcije srčanog mišića, neke studije pokazuju da ljudi koji su imali sindrom slomljenog srca imaju povećan rizik od budućih kardiovaskularnih oboljenja. Dr Cheng naglašava da je potrebno više istraživanja kako bi se razumeli rizici i razlozi zašto sindrom slomljenog srca nesrazmerno utiče na žene srednjih i starijih godina. Kako je istakla, kraj menopauze može imati značajnu ulogu, ali na ovo stanje može uticati i povećanje ukupnog stresa.
– Kako sazrevamo i ulazimo u srednje i starije godine preuzimamo i više životnih i radnih obaveza, pa samim tim i doživljavamo veći nivo stresa – izjavila je dr Susan Chen.
Studija dolazi u vreme kada su javne zdravstvene organizacije dublje ušle u vezu um-srce-telo. U januaru je Američko udruženje za srce objavilo naučni rad o toj vezi, saopštivši da postoje „jasne veze“ između psihološkog zdravlja i rizika od kardiovaskularnih bolesti. Dok je studija rađena pre pandemije covid 19, de Cheng je ocenila da je stres zbog pandemije verovatno doveo do porasta broja nedavnih slučajeva sindroma slomljenog srca, od kojih su mnogi nedijagnostikovani.
Dr Erin Michos, direktorka za kardiovaskularno zdravlje žena na Johns Hopkins School of Medicine u Baltimoru, ističe da nalazi podvlače koliko je važno da se lekari pozabave i mentalnim zdravljem. Studija služi, kako je navela, kao snažan podsetnik da svako treba da bude proaktivan u pogledu svog mentalnog zdravlja, posebno oni sa kardiovaskularnim rizicima.
– Ne možemo da izbegnemo svaki stres u životu, ali je važno da pacijenti razviju zdrave mehanizme za suočavanje. Neke strategije uključuju meditaciju svesnosti, jogu, vežbanje, zdravu ishranu, adekvatan san i negovanje društvenih odnosa za sisteme podrške. Za pacijente sa značajnim psihološkim stresom preporučuje se upućivanje kod kliničkog psihologa ili drugog kliničara sa iskustvom u oblsti mentalnog zdravlja – smatra dr Michos.