Nivo kiseonika u krvi ispod 60 mm Hg smatra se niskim i može da bude znak stanja poznatog kao hipoksemija
Nivo kiseonika u krvi je pokazatelj koliko dobro telo distribuira kiseonik iz pluća do ćelija, a može biti važan za zdravlje ljudi foto: Shutterstock
Nizak nivo kiseonika u krvi je problem koji muči znatan deo svetske populacije. Nivo kiseonika u krvi je količina kiseonika koja cirkuliše u krvi. Većinu kiseonika prenose crvena krvna zrnca koja sakupljaju kiseonik iz pluća i isporučuju ga u sve delove tela.
Telo pažljivo prati nivo kiseonika u krvi kako bi bilo dovoljno kiseonika za potrebe svake ćelije u telu. Nivo kiseonika u krvi je pokazatelj koliko dobro telo distribuira kiseonik iz pluća do ćelija, a može biti važan za zdravlje ljudi. Normalan nivo kiseonika u krvi varira između 75 i 100 milimetara žive (mm Hg). Nivo kiseonika u krvi ispod 60 mm Hg smatra se niskim i može zahtevati dodatak, u zavisnosti od odluke lekara i pojedinačnog slučaja. Kada je nivo kiseonika u krvi prenizak, u poređenju sa prosečnim nivoom zdrave osobe, to može biti znak stanja poznatog kao hipoksemija. To znači da telo ima poteškoća u isporuci kiseonika svim ćelijama, tkivima i organima.
Najefikasniji način za praćenje nivoa kiseonika u krvi je test arterijske krvi ili ABG test. Za ovaj test se uzima uzorak krvi iz arterije. Ovaj postupak je vrlo precizan, ali može biti i malo bolan. Može se uraditi i alternativni test kod kuće, koristeći mali uređaj poznat kao pulsni oksimetar. Pulsni oksimetar je mala kopča koja se često stavlja na prst, mada se može koristiti i na uhu. Meri kiseonik u krvi indirektno, apsorpcijom svetlosti kroz puls osobe. Iako je test pulsnog oksimetra lakši, brži i nije bolan, nije toliko precizan kao ABG test. To je zato što na njega mogu uticati faktori kao što su prljavi prsti, jako svetlo, lak za nokte i slaba cirkulacija ekstremiteta.
Nizak nivo kiseonika u krvi može dovesti do abnormalne cirkulacije i izazvati sledeće simptome – kratak dah, glavobolju, nemir, vrtoglavicu, ubrzano disanje, bol u grudima, zbunjenost, visok krvni pritisak, nedostatak koordinacije, poremećaj vida, osećaj euforije i ubrzan rad srca.
Hipoksemiju ili nivo kiseonika ispod normalnih vrednosti mogu izazvati slučajevi kada nema dovoljno kiseonika u vazduhu, nemogućnost pluća da udišu i šalju kiseonik u sve ćelije i tkiva, nemogućnost krvotoka da cirkuliše u pluća, sakuplja kiseonik i transportuje ga po telu.
Nekoliko zdravstvenih stanja i situacija može doprineti navedenim faktorima, a to su: astma, urođene bolesti srca, velika nadmorska visina, anemijahronična opstruktivna plućna bolest ili HOBP, emfizemakutni respiratorni distres sindrom ili ARDS, upala pluća, opstrukcija arterije u plućima, plućna fibroza ili ožiljci i oštećenje pluća, prisustvo vazduha ili gasa u grudima, višak tečnosti u plućima, slipapneja (kada je disanje prekinuto tokom sna), određeni lekovi, uključujući neke narkotike i lekove protiv bolova.
Lekara bi trebalo obavezno posetiti u sledećim slučajevima:
Lečenje niskog nivoa kiseonika u krvi uključuje primanje dodatnog kiseonika. To se može uraditi kod kuće i naziva se kućna terapija kiseonikom ili HOT. Postoji niz uređaja za isporuku i praćenje HOT, ali neki od njih se smatraju lekovima i da bi se dobili potreban je recept. Svaka osoba ipak može preduzeti neke mere kako bi se smanjili simptomi nedostatka vazduha i poboljšalo opšte zdravlje i kvalitet života:
Nizak nivo kiseonika u krvi nije uvek nužno štetan i može se pojaviti kod ljudi koji se mogu oporaviti, ali i kod zdravih osoba kada su na velikoj nadmorskoj visini. Ove osobe ne moraju redovno da prate nivo kiseonika u krvi ali svi oni sa hroničnim plućnim bolestima, kao što su HOBP, plućna fibroza ili emfizem, zbog svoje bolesti mogu imati nivo kiseonika u krvi ispod normalnog. Ovim ljudima će možda biti potrebno redovno praćenje kiseonika u krvi. Osobe sa niskim kiseonikom u krvi takođe mogu da promene način života, kao što su ostavljanje cigareta ili poboljšanje ishrane i vežbanje, kao i lečenje dodatnim kiseonikom.