Pucanje moždane aneurizme, često zvano krvarenje u mozgu, dešava se kada krv probije zid aneurizme Foto: Shutterstock
Moždana aneurizma je izbočenje ili balon koji nastaje u krvnom sudu mozga. Često izgleda kao bobica koja visi na stabljici, pa se i naziva bobičastom aneurizmom. Aneurizma mozga može da procuri ili da pukne, uzrokujući tako krvarenje u mozgu ili hemoragični moždani udar. Najčešće se ruptura moždane aneurizme javlja u prostoru između mozga i tankih tkiva koja pokrivaju mozak. Ova vrsta hemoragičnog moždanog udara naziva se subarahnoidalno krvarenje. Veličina i oblik aneurizme može da varira. Prilikom lečenja lekari u obzir moraju uzeti u obzir ključne karakteristike aneurizme, kada odlučuju koliku pretnju ona predstavlja za vaše zdravlje.
Kada pukne, moždana aneutizma brzo postaje opasna po život i zahteva hitan medicinski tretman. Većina moždanih aneurizmi, međutim, ne puca, ne stvara zdravstvene probleme, niti izaziva simptome. Takve aneurizme se često otkrivaju tokom testova koji se rade za neka druga stanja. Lečenje takve aneurizme mozga može biti moguće u nekim slučajevima i može da spreči rupturu u budućnosti. Moždana aneurizma nešto češće pogađa žene između 35 i 60 godina starosti, ali moguća je i kod oba pola, u svim životnim dobima. Stresan način života poslednjih godina doprineo je pojavi novih, sve češćih slučajeva ovog oboljenja.
Pucanje moždane aneurizme, često zvano krvarenje u mozgu, dešava se kada krv probije zid aneurizme. Ovaj slučaj uzrokuje sledeće simptome:
Nakon odgovarajuće terapije pacijenti se često mogu potpuno oporaviti.
Nepuknuta moždana aneurizma ne može izazvati simptome. Ljudi mogu da žive sa njom godinama, pa i decenijama. Rizik od pucanja aneurizme je 1:100. Ali, ako moždana aneurizma pukne, šanse za preživljavanje su 1:2, a šanse za preživljavanje bez teških oštećenja mozga su samo 1:4.
Sakularna moždana aneurizma je zapravo bobičasta aneurizma. Ima zaobljen oblik koji se proteže sa jedne strane zida suda i ovaj tip čini većinu danas dijagnostikovanih moždanih aneurizmi. Fusiformna aneurizma naziva se i „vretenastom“. Za razliku od sakularne, ove aneurizme imaju tendenciju da se formiraju izvan mozga i mogu se razviti u krvnim sudovima, u mnogim različitim delovima tela.
Postoje dva ključna faktora koji mogu izazvati razvoj aneurizme:
1. Genetika – Lekari veruju da se neki pacijenti rađaju sa defektom srednjeg sloja tkiva krvnih sudova. Ovaj sloj obezbeđuje snagu i stabilnost zdravom krvnom sudu. Ako taj sloj nedostaje ili je neispravan, to može da poveća rizik od razvoja aneurizme.
2. Način života – Tokom godina, curenje krvi kroz oštećeni sud može izazvati razvoj aneurizme. Međutim, hipertenzija, upalni proces u organizmu i pušenje su rizici koji dodatno povećavaju šansu za razvoj aneurizme.
Aneurizme mozga su relativno retke. Jedan istraživački rad, koji je analizirao 68 studija o aneurizmama,rđene u 21. zemlji, otkrio je da je prevalencija oko 3 procenta. To znači da oko 3 od svakih 100 osoba u opštoj populaciji može da dobije moždanu aneurizmu.