Hipoparatiroidizam je retko stanje usled kojeg paratireoidne žlezde ne proizvode dovoljne količine paratireoidnog hormona (PTH). Zbog nedovoljne količine paratireoidnog hormona, u organizmu se zapaža manjak kalcijuma i višak fosfora. Hipoparatiroidizam zahteva doživotno praćenje i lečenje, ako se ne kontroliše može da uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme.
Žlezde veličine zrna pirinča
Paratireoidne žlezde su veličine zrna pirinča i nalaze se u blizini štitne žlezde. Paratireoidni hormon reguliše nivo kalcijuma, kontroliše količinu fosfora i učestvuje u proizvodnji aktivnog oblika vitamina D. Sve ove aktivnosti bitne su za ravnotežu kalcijum. Hipoparatiroidizam može biti isprovociran povredom ili odstranjivanjem paratiroidnih žlezda. Stanje može biti i posledica genetskog poremećaja DiGeorge sindroma, autoimunih bolesti, radioterapije, niskog nivoa magnezijuma.
Simptoma hipoparatiroidizma
Usled niskog nivoa kalcijuma, pacijenti se često žale na grčeve, bol u mišićima, peckanje ili utrnulost vrhova prstiju. Grčenje mišića je posebno izraženo oko usta, javlja se neujednačen gubitak kose, koža je suva, nokti lomljivi. Neki od simptoma su i umor, anksioznost ili depresija, bolne menstruacije. I deca se mogu razboleti od hipoparatiroidizma. Stanje je kod dece praćeno glavoboljama, povraćanjem, slabljenjem zubne gleđi i lošim kvalitetom zuba.
Dijagnoza hipoparatiroidizma
Posle uvida u opšte zdravstveno stanje, lekar će nastojati da otkije znake bolesti kao što su suva koža, grčevi mišića i gubitak kose. Dijagnoza se postavlja na osnovu analiza nivoa kalcijuma i magnezijuma. Nekada su potrebni i dodatni testovi, kako bi se potvrdilo moguće prisustvo viška kalcijuma u urinu.
Nepravilan srčani ritam može biti uzrokovan nedostatkom kalcijuma, pa je moguć i pregled električnih aktivnosti srca elektrokardiogramom (EKG). Takođe, rendgenski snimci, mogu dati uvid stručnjacima u gustinu kostiju i potvrditi da li je nizak nivo kalcijuma uticao na zdravlje kostiju. Prati se i razvoj zuba kod dece.
Kako se leči hipoparatiroidizam
Cilj lečenja jeste da telu obezbedi neophodne količine kalcijuma i minerala. Primenjuje se terapija vitaminom D, čija je uloga da apsorbuje kalcijum i eliminiše višak fosfora. Lekar na osnovu praćenja stanja pacijenta, određuje količine kalcijuma i vitamina D i nastavlja da putem redovnih kontrola prati nivoe kalcijuma, fosfora, magnezijuma. Stručnjak za lečenje ove bolesti može predložiti i upotrebu suplemenata kako bi se stabilizovao nivo kalcijuma. Većina pacijenata koristi doživotno suplemente.
U slučaju najtežih stanja, lekar može predložiti intravensku primenu kalcijuma. Tako se brže olakšavaju simptomi, jer se kalcijum direktno apsorbuje u krvotok. Moguća je i primena diuretika, kako bi se kontrolisala količina kalcijuma, izlučenog putem urina.
Šta treba da jedu osobe koje imaju hipoparatiroidizam
Ishrana bolesnika za dijagnozom hipoparatiroidizma treba da obiluje kalcijumom, namirnice koje sadrže fosfor moraju se svesti na najmanju moguću meru. Savet je da se pije šest do osam čaša vode dnevno, kako bi se obezbedile neophodne hranljive materije. Namirnice bogate kalcijumom su pasulj, badem, tamnozeleno lisnato povrće, mlečni proizvodi. Predlog je da se unose obogaćene žitarice za doručak, sok od pomorandže, ovas, suve šljive, kajsije.
Namirnice koje sadrže fosfor treba izbegavati, a to su na primer, bezalkoholna pića, jaja, crveno meso, rafinisan beli hleb i testenine. Fosfora ima i u trans mastima u prženim jelima, u kafi, alkoholu, duvanu.
Moguć je usperen rast i slabiji mentali razvoj
Dobra terapija može značajno umanjiti rizik od komplikacija, kako što su produženi grčevi u rukama i prstima, deformiteti zuba, srčane aritmije, parestezija ili osećaj peckanja u usnama, jeziku, prstima i stopalima. Kod bolesnika koji se ne leče ili nemaju dobru terapiju, uočava se prisustvo katarakte, zamućenja očnog sočiva, naslaga kalcijuma u mozgu. Kod dece je usporen rast i slabiji mentalni razvoj.
Neposredno posle dijagnoze bolesti, na nedeljnom nivou ili nekoliko puta mesečno, lekar će proveravati nivoe kalcijuma i fosfora u krvi pacijenta. Kada se stanje stabilizuje, krvna slika se redovno kontroliše, dva puta u toku jedne godine. U pitanju je hronična bolest, koja zahteva disciplinu od pacijenta i određen način ishrane. Velika većina ljudi uspešno kontroliše simptome bolesti.
Savrsen clanak. Hvala vam.