Trigliceridi su jedan oblik masnoća u našem organizmu, estri glicerola i masnih kiselina. Odnosno, to su masti iz hrane koju jedemo i koje se prenose krvlju. Dodatne kalorije, alkohol i šećer u telu pretvaraju se u trigliceride i skladište se u masnim ćelijama po celom telu. Visok nivo triglicerida često je posledica unosa brze i masne hrane, slatkiša, alkohola i dovode se u vezu sa većim rizikom od srčanih oboljenja, šloga, dijabetesa tipa 2. Povišene vrednosti triglicerida mogu se lako regulisati određenin načinom ishrane, a ako to ne pomogne, onda lekovima. Stručnjaci savetuju da se lekovi ne uzimaju bez konsultacije sa lekarom, jer su moguće nuspojave.
Kako dolazi do viška triglicerida?
Trigliceridi su masnoće u krvi, svojevrsno skladište neiskorišćenih kalorija. Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina i mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Njihovo poreklo je egzogeno, ako se unose hranom, ukoliko se sintetišu u jetri onda se radi o endogenim trigliceridima. Kada je telu potrebna energija, hormoni pretvaraju trigliceride u kalorije. U slučaju da više unesete kalorija, nego što ih potrošite, verovatnije je da ćete imati povišene vrednosti triglicerida.
Ove masnoće se dovode u vezu sa srčanim i moždanim udarom, ali i dijabetesom tipa 2, metaboličkim sindromom, visokim krvnim pritiskom, holesterolom. Vrednosti triglicerida se utvrđuju na osnovu lipidnog statusa, jednostavnog testa krvi koji meri nivoe holesterola i triglicerida u krvi. Trigliceridi, HDL i LDL holesterol se mere u miligramima po decilitru (mg/dL) krvi. Lipidni status uključuje i vrednosti holesterola.
Šta su normalne vrednosti trigilcerida?
Pre provere lipidnog statusa od 18 časova uveče moraćete da se uzdržavate od jela i intenzivnog vežbanja, pre vađenja krvi. Normalne vrednosti triglicerida, prema Mayo klinici, niže su od 150 mg/dL, granične su od 150 do 199 mg/dL, visoke od 200 do 499 mg/dL i veoma visoke od 500 mg/dL.
Hrana bogata zasićenim mastima, ugljenim hidratima može usloviti visoke vrednosti triglicerida. Povišene vrednosti ovih masnoća su i simptomi loše kontrole dijabetesa 2, niskog nivoa tiroidnih hormona, bolesti jetre i bubrega. Neke osobe mogu imati genetsku predispoziciju za visoke nivoe triglicerida, ovo stanje se zove porodična hipertrigliceridemija. Lekovi kao što su beta-blokatori, pilule za kontrolu rađanja, hormonska terapija, upotreba steroida i diuretika, može da podigne nivoe triglicerida.
Kako smanjiti visoke vrednosti triglicerida?
Ograničavanje unosa slatkiša i drugih oblika visoko obrađenih jednostavnih ugljenih hidrata, može smanjiti vrednosti triglicerida. Savet je da se izbegava hrana sa visokim sadržajem šećera i jednostavnim ugljenim hidratima, kao što su belo brašno i beli pirinač. Preporučuje se i ograničena upotreba masnoća životinjskog porekla, a akcenat se stavlja na omega-3 kiseline.
Potrebno je ograničiti upotrebu govedine i svinjetine i dati prednost ribi, kao što su to skuša, losos, sardina. Pacijentima sa višim nivoom triglicerida ne savetuje se upotreba alkohola. Fizička aktivnost je odličan način da sačuvamo zdravlje i budemo dobro pokretljivi i u starijem životnom dobu. Savetuje se 150 minuta umerene aerobne aktivnosti na nedeljnom nivou. Ukoliko niste u fizičkoj formi počnite sa lakšim vežbama.
Fizička aktivnost će na više načina dobro uticati i na fizičko i psihičko zdravlje, doprineće održanju zdrave telesne težine. Smatra se da naročito kod gojaznih osoba i male redukcije telesne težine, mogu imati dobar efekat i uticati na smanjenje nivoa triglicerida.
Lekovi koji snižavaju trigliceride
U slučaju da ove dijetetske mere ne pomognu lekar može savetovati upotrebu lekova. Statini su lekovi koji sprečavaju stvaranje holesterola u jetri. Najefikasniji su u snižavanju lošeg ili LDL holesterola, ali takođe mogu uticati i na nivo triglicerida i povećati dobar ili HDL holesterol, smatra američka Uprava za hranu i lekove. Veće doze, omega-3 masnih kiselina mogu smanjiti nivo triglicerida, a mogu se koristiti i suplementi ribljeg ulja.
Fibrati su lekovi koji smanjuju ukupne nivoe triglicerida i ograničavaju proizvodnju lipoproteina veoma niske gustine u jetri, koji se uglavnom sastoje od triglicerida. Fibrati, ukoliko se uzimaju zajedno sa statinima, mogu povećati mogućnosti od pojave neželjenih efekata, tvrde stručnjaci.
Niacin ili nikotinska kiselina je vitamin B3 koji može podići vrednosti HDL holesterola i sniziti nivoe ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida. Ukoliko su nivoi triglicerida veći od 500 mg/dL, doktor može da savetuje ovaj lek. Niacin može da stupi u interakciju sa drugim lekovima i izazove neželjene efekte, pa je savet da se ovaj lek nikako ne uzima bez prethodnog razgovora sa lekarom. Niacin može da izaove mučninu, povraćanje, glavobolje, moguće su i hemijske reakcije, ali i nepravilan rad srca. Smatra se da niacin može da poveća vrednosti šećera, pa se poseban oprez savetuje osobama koji se leče od dijabetesa.
