Pica je za mnoge omiljena hrana, ali treba naglasiti, da u zavisnosti od načina pripreme, nije svaka zdrava niti se preporučuje osobama sa povišenim holesterolom. Spada u brzu hranu sa visokim sadržajem zasićenih masti i natrijuma, ali, ima i onih koji se prave na tradicionalan, italijanski način, od svežih i zdravh namirnicia, te ih mogu jesti i osobe koje imaju problem sa holesterolom.
Pica sadrži holesterol koji potiče od dodatih namirnica
Holesterol, esencijalni masni molekul, neophodan je ljudskom organizmu kako bi zdrave ćelije mogle da funkcionišu. On apsorbuje vitamine A, D, E i pomaže varenje. Međutim, ako holesterol, a posebno onaj „loš“ ili LDL holesterol dostigne posebno visoki nivo u krvi, to može da poveća rizik od srčanih oboljenja. Visok nivo LDL holesterola može da poveća rizik od nakupljanja plaka u krvnim sudovima, što dovodi do povećanog rizika od srčanog i moždanog udara. Naša jetra proizvodi određenu količinu holesterola, ali ga u organizam unosimo i kroz ishranu, pre svega putem namirnica životinjskog porekla. Upravo te namirnice – kobasice, šunka, sirevi, jaja i drugi popularni mesni prelivi utiči na to koliko će neka pica biti zasićena holesterolm ili ne.
Autentična i ultra-obrađena pica
S obzirom na to da sve pice nisu iste, bezbedno je jesti ovaj italijanski specijalitet sve dok se on pravi na autentičan način. Stručnjaci podsećaju da se pice dele u dve kategorije: ultra-obrađene i autentične pice. Autentična pica je ona u italijanskom stilu, koja se pravi od svežih sastojaka, a ultra-obrađena je ona industrijska, često i zamrznuta, sa mnogo više sastojaka nego što tradicionalan recept predviđa. Smrznute pice i pice koje se prave u objektima „brze hrane“ prave se od druge prerađene hrane, kao što su suhomesnati proizvodi i sir. A istraživanja pokazuju da je upravo česta konzumacija ultra-obrađene hrane povezana sa povećanjem ukupnog nivoa holesterola, LDL holesterola i rizikom od srčanih oboljenja.
Pica Napolitana smanjuje rizik od srčanih bolesti
Brza hrana sadrži više kalorija, više zasićenih masti i soli, a i porcije su veće veličine od druge hrane. Sve ovo povećava ukupan unos masti. S druge strane, autentična italijanska pica priprema se od kvalitetnih sastojaka. Na primer, čuvenu picu Napolitana karakteriše meko, tanko testo napravljeno od pšeničnog brašna, kvasca, soli i vode. Priprema se sa svežim paradajz sosom i mocarela sirom. Neizbežni začini su origano, bosiljak i beli luk. Kada se pravi od kvalitetnijih sastojaka, kao što je sos od svežeg paradajza, pica može da bude izvor antioksidanata kao što je likopen. Likopen je pigment prisutan u paradajzu koji se bori protiv štetnih slobodnih radikala i može čak da smanji rizik od srčanih bolesti. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji mogu da oštetete naše ćelije, a antioksidansi pomažu u stabilizaciji slobodnih radikala kako bi se sprečilo ovo oštećenje. Ali, treba paziti i na izbor preliva za picu koji može brzo da pretvori hranljivu picu u masno testo bogato holesterolom.
Sir ne povećava rizik od porasta holesterola
Većina ljudi smatra sir za jedan od osnovnih sastojaka pice. Ali, budući da ovaj mlečni proizvod sadrži masti i holesterol možda ćete se zapitati da li će sir povećati nivo holesterola. Istraživanja sugerišu da, iako je sir izvor zasićenih masti i holesterola u ishrani, on ima mali ili nikakav uticaj na nivo holesterola. Jedna tromesečna studija na 164 osobe sa dva ili više faktora rizika za srčana oboljenja otkrila je da konzumacija sira sa redovnom masnoćom ne povećava nivo LDL (lošeg) holesterola ništa više od konzumiranja sira sa smanjenim sadržajem masti. Štaviše, studija koja je upoređivala efekat konzumiranja sira ili putera na nivo holesterola u krvi i otkrila je da sir snižava nivo LDL holesterola .
Nutricionisti će često posavetovati da se izbegava pica sa punjenom korom, odnosno zakozvana „kalcona“. Jer, jedna kriška pice sa punjenom korom može da sadrži do 13 grama masti i 35 mg holesterola, dok jedna kriška pice sa običnom korom sadrži 10 gr masti i 18 mg holesterola.
