Na osnovu analiza krvi utvrđuje se da li osoba ima predijabetes i da li je dovoljno da promeni životne navike ili je potrebno da dobije i terapiju Foto: Shutterstock
Predijabetes se određuje kao stanje povišene glikemije u krvi iznad fizioloških vrednosti, ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. To u stvari znači da smo u povišenom riziku za razvoj dijabetesa tipa 2. Samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, veći unos voća i povrća mogu nas zaštiti od ove bolesti koja nekada može biti uvod u niz ozbiljnih oboljenja. Loše navike, sedentarni način života, gojaznost i brza hrana sa dosta loših masi i šećera, pa tek potom nasleđe najbitniji su faktori rizika za razvoj predijabetesa.
U svetu 318 miliona ljudi živi sa predijabetesom, čak 90 odsto ovih osoba veruje da je njihovo zdravlje savršeno. U Srbiji kako upozoravaju stručnjaci, svaka 10 osoba ima predijabetes koji u velikoj većini nije praćen simptomima.
– Predijabetes se najbolje definiše kao stanje vrednosti glikemije, natašte, koji je viši od normalnog, a niži od onoga što se nalazi u dijabetesu, to su vrednosti između 6,1 do 7 mmol/L, posle 12 sati gladovanja. Ovo je stanje u kome će između 20 i 50 odsto osoba dobiti dijabetes u sledećih pet godina. Predijabetes je najizraženiji oblik sklonosti ka šećernoj bolesti, koja je šira i koja se može detektovati pomoću upitnika testa za predijabetes koji je važan i koji ukazuje na rizik – rekao je za portal eKlinika prof. dr Nebojša Lalić.
Dijabetes ne boli i sada lekari moraju da krenu ka pacijetima, navedeno je na konferenciji za novinare. Stručnjaci ističu da je dijabetes kada se razvije dovodi do oštećenja očiju, bubrega, kardiovaskularnog sistema.
Prof. dr Lalić je napomenuo da su zdravstveni radnici tokom epidemije covid 19 činili dodoatni napor da stupe na neki način u kontakt s pacijentima, s druge strane kako navodi ni pacijenti u strahu u od infekcije nisu dolazili na konsultacije sa stručnjacima.
Često se pojmovi insulinska rezistencija i predijabetes izjednačavaju. Prof. dr Lalić objašnjava da insulinska rezistencija nije predijabetes.
– Insulinska rezistencija je patofiziološki poremećaj određenih mehanizama u organizmu koji dovode do raznih bolesti. Insulinska rezistencija sama po sebi nije bolest i nije dijagnoza, nalazi se u osnovi predijabetesa, ali ne može se izjednačiti sa dijabetesom. Insulinska rezistencija je proces koji dovodi do nastanka predijabetesa i dijabetesa, posebno predijabetesa zajedno s drugim faktorima – kaže dr Lalić.
Na osnovu analiza krvi utvrđuje se da li osoba ima predijabetes i da li je dovoljno da promeni životne navike ili je potrebno da dobije i terapiju. Predijabetes može da se rano otkrije i da se spreče brojne posledice po zdravlje, navode doktori. Predijabetes se može ustanoviti i testom oralnog opterećenja sa 75 g glukoze u trajanju od dva sata OGTT i/ili rutinskim merenjima glikemije.
Osobe sa predijabetesom imaju više mogućnosti da razviju neku kardiovaskularnu bolest i visok rizik da predijabetes pređe u dijabetes tip 2. Faktori rizika su gojaznost, u pojačanom riziku su i slabo fizički aktivne osobe starije od 45 godina. Bitno je obratiti pažnji i na to da li imamo povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska, da li pijemo lekove za povišeni pritisak, da li imamo poremećaj masnoća u krvi.
Na konferenciji za novinare „Predijabetes – Vaš poziv a promene“ Foto: Tvoj predijabetes
Žene u reproduktivnom periodu koje pate od sindroma policističnih jajnika kao i žene koje su imale gestacijski dijabetes su takođe u faktoru rizika. Naglo dobijanje na telesnoj težini u kratkom intervalu može biti jedan od znakova upozorenja. Lekari kažu da je bitno i da smanjimo stres da naučimo da kažemo “ne” kada je potrebno, da spavamo bolje.
Dužnost lekara je da ukažu na preventivne mere, kaže u izjavi za eKlinka portal prof. dr Aleksandra Jotić. Stručnjaci su u ispitivanjima precizno naveli da smanjenjem telesne težine za 5 odsto dolazi do reverzije predijabetesa u stanje normalne glikoregulacije.
– Mere prevencije nisu tako rigorozne, dovoljno je da se smanji između 5 i 7 odsto telesna masa i da se upražnjava umerena fizička aktivnost na dnevnom nivou, ali u kontinuitetu. To može da bude i kretanje na poslu, svi različiti oblici umerene fizičke aktivnosti. Niko ne očekuje da vežbamo za Olimpijadu. Ozbiljne studije u Finskoj i Sjedinjenim Američkim Državama pokazali su da samo ta promena u visokorizičnoj populaciji, ako je u pitanju predijabetes, može da smanji rizik za 58 odsto. Obe grupe istraživača pokazale su da promene životnog stila redukuju rizik za 58 odsto, to znači da svaka druga osoba neće razviti tip 2 dijabetesa – kaže prof. Jotić.
Ustaljeno je mišljenje da je stres nekada krivac za povišen nivo šećera u krvi. Prof. Jotić objašnjava da ipak nije sve samo od stresa.
– Stres je možda trenutak kada neko primeti tegobu, ali nije sve od stresa, kada se radi o dijabetesu. Kada se radi o predijabetesu stres više kreira milje u kojem se gomilaju loše navike, ali obično su tegobe posledica prekomernog unosa hrane, velike količine ugljenih hidrata, nedostatka fizičke aktivnosti. Teško je zamisliti da smo potpuno bez stresa – objašnjava prof. Jotić.
Uz umerenu fiziku aktivnost od 150 minuta nedeljno lekari preporučuju ishranu zasnovanu na složenim ugljenim hidratima. Voće, povrće, žitarice sa celim zrnom, mlečne proizvode sa manjim procentom mlečne masti, proteini i zdrava ulja, namirnice sa dosta biljnih vlakana osnova su dobre ishrane. Naglasak je na žitaricama sa celim zrnom unosu svežeg voća i povrća.
Dobre rezultate dala je, kako je rečeno i primena leka metformina, koji može regulisati metabolizam glukoze u stadijumu predijabetesa i sprečiti razvoj dijabetesa.
Domaćoj javnosti dostupna je domaća verzija sajta koji se bavi ovim medicinskim stanjem, kao i aplikacija za mobilne telefone Predijabetes test pomoću koje u roku od nekoliko minuta građani mogu proveriti da li su izloženi riziku od dijabetesa.