Tihi srčani udar: Da li je moguće da smo preživeli infarkt, a mislili da je u pitanju samo grip

Tihi srčani udar ili medicinski tihi infarkt miokarda nije praćen klasičnim simptomima infarkta kao što su bol i osećaj pritiskanja u grudima, kratak dah. Simptomi tihog srčanog udara su blagi u toj meri da većina osoba preleži ovaj infarkt na nogama i ne ode kod lekara. Stručnjaci kaži da je tihi srčani udar opasan u istoj meri kao i klasični infarkt miokarda.

Zašto se javlja tihi srčani udar?

Srčani udari su posledica nedovoljnog dotoka krvi do srca. Tihi srčani udar jednako je opasan kao i klasični srčani udar i čak povećava  mogućnost da osoba doživi još jedan srčani udar. Tihi srčani udar često se otkrije tek posle nekoliko meseci na osnovu oštećenja srca. Tihi infarkt miokarda praćen je blagim simptomima ili simptomima koje pacijenti ne dovode u vezu sa srčanim udarom. Najčešći razlog za pojavu ove vrste infarkta jeste krvni ugrušak koji sprečava protok krvi kroz jednu od koronarnih arterija. Srčani udar se može desiti i kada spavamo, na primer ako smo prošli kroz neku veoma tešku fizičku ili emotivnu situaciju.

Koliko je čest tihi srčani udar?

Procenjuje se da je skoro 50 pa čak do 80 odsto infarkta spada u tihi srčani udar. Tihi srčani udar može u istoj meri da ošteti srce kao očigledni infarkt. Stručnjaci naglašavaju da je tihi srčani udar povezan sa većim rizikom od srčane insuficijencije. Prema nekim svetskim statistikama, alarmantan je broj osoba koji dožive tihi srčani udar, a da toga uopšte nisu svesni. Ožiljci na miokardu su pet puta češći kod muškaraca nego kod žena.

Simptomi mogu da nas zavaraju

Dijagnoza se često uspostavlja posle rutinskog fizičkog pregleda. Pacijenti se najčešće žale na umor, kratak dah, loše varenje. Često se simptomi ne mogu dovesti u vezu sa kardiovaskularnim bolestima, blagi su ili ih nema. Pojedini pacijenti se posle tihog srčanog udara osećaju kao da imaju grip, žale se na bolove u mišićima i gornjem delu leđa, bol u vilici, rukama.

Tradicionalni srčani udar praćen je jasnijim znacima i simptomima bolesti kao što su jak bol u grudima koji traje više od nekoliko minuta, nedostatak daha, nelagodnost u gornjem delu tela. Javlja se i hladan znoj, mučnina, povraćanje, nejasan vid.

Simptomi tihog srčanog udara se mogu se lako zameniti probavnim smetnjama, bolovima posle teže fizičke aktivnosti. Postoje ipak kako se neki znaci koji mogu da ukažu na postojanje tihog srčanog udara. Blag bol ili nelagodnost u centru grudnog koša, pritisak, stiskanje ili punoća su neki od simptoma koji postepeno počinju,  mogu da nestanu, pa ponovo da se vrate. Ponekad je prepoznavanje simptoma komplikovano jer se mogu zameniti simptomima gorušice.

Kako da znamo da imamo srčani udar?

Osobe koje  pate od ishemijske bolesti srca mogu tokom kretanja osetiti bolove, koji prestaju posle nekoliko minuta odmora, ako bol ne nestane moguć je i srčani udar.

Faktori rizika su prekomerna telesna težina, slaba fizička aktivnost, visok krvni pritisak i holesterol, upotreba velike količine masnoća i soli u ishrani. Rizik je veći i kod osoba koje imaju povišene vrednosti šećera u krvi, usled stresa, kod pušača. Sve ovo su rizici na koje možemo da utičemo, ali postoje i oni na koje nemamo uticaja, kao što su genetska predispozicija, starost u većem riziku su muškarci stariji od 45 godina, postmenopauza, žene starije od 55 godina, COVID-19.

Kako se dijagnostikuje tihi srčani udar?

Stručnjaci najčešće otkriju brz ili neujednačen puls, neobične zvuke u plućima. Tihi srčani udar može se potvrditi posle fizičkog pregleda, testova krvi, elektrokardiograma, koronarne angiografije, CT skeniranja. Uvid u bolest može dati i snimak dobijen putem magnetne rezonance, test opterećenja.

Stručnjaci upozoravaju da je  srčani udar bilo koje vrste hitan slučaj i da je potrebno odmah pozvati hitnu pomoć. Lekari mogu reći da li je potrebno, na primer, uzeti aspirin, dok služba hitne pomoći može dati prve lekove dok prevozi pacijenta u bolnicu.

Neki lekovi se uzimaju doživotno

Lekar u bolnici daje pacijentu kiseonik, lekove protiv bolova i medikamente koji razbijaju krvne ugruške. Moguća je i koronarna angioplastika intervencija kojom se otvara začepljen ili preuzak krvni sud. Pacijent može dobiti i stent. Bitno je posle napuštanja bolnice da pacijent uzima redovno lekove. Pacijenti dobijaju beta blokatore, antikoagulanse, statine, ACE inhibitore, riblje ulje, neki od lekova moraju se doživotno uzimati.

Srčani udar je stanje koje jako utiče i na psihu, dosta pacijenata se oseća umorno, tužno, uznemireno. Nekada su korisne grupe podrške i razgovori sa osobama koje su prošle kroz slično iskustvo.

Kako se može umanjiti  rizik od tihog srčanog udara?

Uzimanje aspirina može biti dobar oblik prevencije, ali uz obavezni dogovor s lekarom. Stručnjaci savetuju izbalansiran način ishrane, fizičku aktivnost, kontrolu stresa. Pojedini zdravstveni problemi kao što su hronična bolest bubrega, visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, bolest perifernih arterija, mogu povećati rizik od infarkta. Savet je zato da se redovno kontroliše osnovna bolest. Moguće je da osoba ponovo doživi srčani udar, zato je bitno uzimati lekove i pratiti uputstva lekara.

Šta se može očekivati posle tihog srčanog udara?

Oporavak zavisi od stepena oštećenja srca, velika većina pacijenata vrati se redovnim životnim aktivnostima. Kod nekih osoba se javljaju abnormalni srčani ritmovi ili srčana insuficijencija, stanja koja mogu biti ozbiljna. Pacijenti kod kojih se kasno otkrije tihi srčani udar u većem su riziku od ozbiljnog oštećenja srca.

Preporuka stručnjaka jeste da osluškujemo svoje telo i kada uočimo nešto neobičajno da potražimo pomoć. Savet je da idemo na redovne preglede i da lečimo zdravstvene probleme koji mogu povećati mogućnost pojave srčanog udara.