Rano otkrivanje višestrukih karcinoma, ili MCED testovi, obećavaju ovako nešto. Kako je ove godine rekao predsednik Džo Bajden, ovo je prioritet za Cancer Moonshot, uz saveznu pomoć od 1,8 milijardi dolara za smanjenje stope smrtnosti od raka i poboljšanje kvaliteta života preživelih od raka i onih koji žive sa rakom.
– Verujem da će MCED testovi verovatno transformisati skrining karcinoma u bliskoj budućnosti, posebno ako dobiju snažnu federalnu podršku kako bi omogućili brze inovacije, kaže dr Colin Pritchard, profesor laboratorijske medicine i patologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu.
Kako funkcioniše rano otkrivanje višestrukih karcinoma
Sve ćelije u telu, uključujući tumorske ćelije, izbacuju DNK u krvotok kada umru. MCED testovi traže tragove DNK tumora u krvotoku. Ova DNK koja cirkuliše „bez ćelija” sadrži informacije o tome iz koje vrste tkiva potiče i da li je normalna ili kancerogena.
Testiranje za traženje cirkulišuće DNK tumora u krvi nije novo. Ove tečne biopsije već se koriste za pacijente sa rakom u uznapredovalom stadijumu. Lekari koriste ove analize krvi da traže mutacije u DNK tumora koje pomažu u usmeravanju lečenja. Pošto pacijenti sa rakom u kasnoj fazi imaju tendenciju da imaju veliku količinu tumorske DNK koja cirkuliše u krvi, relativno je lako otkriti prisustvo ovih genetskih promena.
MCED testovi razlikuju se od postojećih tečnih biopsija jer pokušavaju da otkriju rak u ranoj fazi, kada još nema toliko tumorskih ćelija. Otkrivanje ovih ćelija raka može biti izazov u ranoj fazi, jer i ćelije koje nisu kancerogene takođe izbacuju DNK u krvotok. Pošto većina cirkulišuće DNK u krvotoku potiče od ćelija koje nisu kancerogene, otkrivanje prisustva nekoliko molekula DNK raka je kao pronalaženje igle u plastu sena.
Stvari čini još težim to što krvne ćelije prirodno odbacuju abnormalnu DNK sa starenjem, pa ovi lanci mogu da budu pogrešno shvaćeni kao cirkulišuća DNK raka. Ovaj fenomen, poznat kao klonska hematopoeza, uneo je zabunu u rane pokušaje razvoja MCED testova, sa previše lažno pozitivnih rezultata.
Na sreću, noviji testovi su u stanju da izbegnu smetnje krvnih ćelija fokusirajući se na vrstu „molekularnog barkoda” ugrađenog u DNK raka koji identifikuje tkivo iz kojeg potiče. Ovi bar kodovi rezultat su metilacije DNK, prirodno postojećih modifikacija površine DNK koje se razlikuju za svaku vrstu tkiva u telu. Na primer, tkivo pluća ima drugačiji obrazac metilacije DNK od tkiva dojke. Osim toga, ćelije raka imaju abnormalne obrasce metilacije DNK koji su u korelaciji sa tipom raka. Katalogizacijom različitih obrazaca metilacije DNK, MCED testovi mogu da se fokusiraju na delove DNK koji razlikuju kancerogeno i normalno tkivo i precizno odrede mesto porekla raka.
Opcije MCED testiranja
Trenutno je nekoliko MCED testova u razvoju i u kliničkim ispitivanjima. Nijedan MCED test trenutno nije odobrila ni FDA niti su ih preporučila medicinska udruženja.
Godine 2021. biotehnološka kompanija GRAIL pokrenula je prvi komercijalno dostupan MCED test u SAD. Njen Galleri test tvrdi da otkriva više od 50 različitih vrsta raka. Najmanje dve druge kompanije sa sedištem u SAD, Exact Sciences i Freenome, i jedna kineska kompanija, Singlera Genomics, imaju testove u razvoju. Neki od ovih testova koriste različite metode otkrivanja raka pored cirkulišuće DNK tumora, kao što je traženje proteina povezanih sa rakom u krvi.
MCED testove još uvek ne pokriva osiguranje. Galleri test trenutno košta 949 dolara, a kompanija nudi plan plaćanja za ljude koji moraju da plate iz svog džepa.
Kako treba da se koriste MCED testovi za rano otkrivanje višestrukih karcinoma
Pronalaženje načina na koji MCED testovi treba da se koriste na klinikama trajaće mnogo godina. Istraživači i kliničari tek počinju da traže odgovore na pitanja ko treba da se testira, u kom uzrastu i kako treba uzeti u obzir raniju medicinsku i porodičnu istoriju. Postavljanje smernica o tome kako će lekari dalje procenjivati pozitivne MCED rezultate jednako je važno.
Takođe postoji zabrinutost da MCED testovi mogu da dovedu do preteranih dijagnoza niskorizičnih, asimptomatskih karcinoma koje je bolje ostaviti neotkrivenim. Ovo se desilo sa skriningom raka prostate. Ranije su smernice preporučivale da svi muškarci starosti od 55 do 69 godina redovno rade analize krvi kako bi se odredio njihov nivo PSA, proteina koji proizvodi kancerozno i nekancerozno tkivo prostate. Ali sada je preporuka nijansiranija, sa skriningom koji se predlaže na individualnoj osnovi koji uzima u obzir lične sklonosti.
Uprkos ovim zabrinutostima, rane kliničke studije obećavaju. Studija iz 2020. na preko 10.000 ranije nedijagnostikovanih žena otkrila je da je kod 26 od 134 žene sa pozitivnim MCED testom potvrđen rak. Studija iz 2021. koju je sponzorisao GRAIL otkrila je da je polovina od više od 2.800 pacijenata sa poznatom dijagnozom raka imala pozitivan MCED test, a samo 0,5 odsto ljudi za koje je potvrđeno da nemaju rak imalo je lažno pozitivan test. Test je bio najbolji za pacijente sa uznapredovalim karcinomom, ali je otkrio oko 17 odsto pacijenata koji su imali bolest u veoma ranoj fazi.
MCED testovi uskoro bi mogli da naprave preokret u načinu na koji kliničari pristupaju skriningu raka. Pitanje je da li je zdravstveni sistem za njih spreman.
