Oštećenje nerava može biti ozbiljno. Zbog svoje strukture i funkcije, nervi ne zarastaju tako brzo kao neki delovi našeg organizma, ali ponekad oštećenje nerva može da prođe samo.
Nervni sistem se sastoji od dva dela, centralnog i perifernog nervnog sistema. Centralni nervni sistem čine mozak i kičmena moždina, koji su zaštićeni koštanim strukturama. Centralni nervni sistem sadrži složene ćelije i iz tog razloga, oštećenje centralnog nervnog sistema ne leči se samostalno.
Periferni nervni sistem povezuje centralni nervni sistem sa ostatkom tela. Ovi nervi nisu zaštićeni kostima i lako se oštećuju. Oni sami mogu da se oporave ako povreda nije preozbiljna.
Na perifernim nervima mogu da se dogode tri vrste oštećenja. Uzroci oštećenja mogu da budu:
Mijelinski omotač štiti većinu nerava u telu. Povrede od istezanja ili modrica obično oštećuju nervna vlakna bez oštećenja mijelinske ovojnice. Nervna vlakna mogu ponovo polako da izrastu. Ako je oštećen mijelinski omotač, kao što može da se desi kod posekotina, nervi ne mogu sami da se izleče.
Neuron ili nervna ćelija ima tri glavna dela. To su telo ćelije i kratke grane zvane dendriti koji primaju poruke. Treći deo je dugo vlakno koje se zove akson koji prenosi poruke. Nervni impulsi putuju niz akson do kraja, gde prelaze na dendrit sledećeg neurona. Tačka gde se nervni impuls prenosi na sledeću nervnu ćeliju naziva se sinapsa.
Kada je periferni nerv oštećen, telo čisti oštećeno tkivo. Tada oštećeni aksoni mogu ponovo da izrastu, počevši od kraja najbližeg mozgu. Vremenom mogu da porastu dovoljno da ponovo uspostave vezu i omoguće nervu da ponovo radi.
Postoje dve glavne vrste nerava, motorni i senzorni. Motorni nervi naređuju delovima tela da se kreću. Oštećenje motornog nerva može izazvati slabost i gubitak funkcije. Senzorni nervi prenose toplotu, hladnoću, pritisak, bol i druge senzacije. Ako oštetimo senzorni nerv, nećemo dobiti tačne informacije o tome šta se dešava sa našim telom.
Ostali simptomi oštećenja nerava mogu da budu:
Test električne provodljivosti može dijagnostikovati oštećenje nerva. Ponekad CT skeniranje, MRI ili MRI neurografija takođe mogu da budu od pomoći. Ovi pregledi mogu da pokažu da li postoji mogućnost da nerv sam zaceli ili će biti potrebna operacija.
Lekari mogu da koriste sistem Sanderlend klasifikacije da opišu oštećenje nerava. Klasifikacije su sledeće:
Akupunktura, masaža, fizikalna terapija i druge neinvazivne strategije mogu biti deo lečenja oštećenja nerava. Ove terapije neće popraviti oštećenje nerva, ali mogu da podstaknu zarastanje.
Ako je malo verovatno da će nerv sam da zaceli, lekar može kao opciju da predloži operaciju. Hirurg obično počinje obnovom mijelinskog omotača oko nerva. Nervna vlakna bi trebalo da počnu da rastu u roku od tri do četiri nedelje. Nervi obično rastu oko 2,5 centimetara mesečno. Kako nerv ponovo raste, u tom području može da se oseti peckanje.
Ponekad hirurzi uzimaju nerv iz drugog dela tela da bi reparirali oštećeni nerv. U predelu gde hirurg uzima graft može da se izgubi osećaj.
Na brzinu kojom nervi zarastaju utiču mnogi faktori i to su:
Nakon operacije može da bude potrebno godinu i više dana da se nerv u potpunosti oporavi i preuzme svoju funkciju.