Dr Stanarčević: Atrijalna fibrilacija, prema većini studija, predstavlja uzrok moždanog udara kod oko 20 odsto pacijenata, pri čemu se veoma često radi o teškim formama moždanog udara koje su povezane sa lošim ishodom lečenja Foto: Shutterstock/Print Screen TV "Pink"- jutarnji program
Moždani udar (šlog) nastaje usled oštećenja krvnih sudova mozga. Ovo je hitno medicinsko stanje, jer je dotok kiseonika i hranjivih materija otežan ili potpuno onemogućen u deo mozga koji je zahvaćen moždanim udarom. Brzina reagovanja bitna je kako bi se sprečile posledice u vidu invaliditeta ili u najtežim slučajevima i smrtni ishod. Moždani udar je moguć u svakom životnom dobu. Određene životne navike, pridružene bolesti, neki su od činilaca zbog kojih moždani udar sve češće pogađa i ljude u punoj radnoj snazi.
Svetska organizacija za moždani udar navodi da će svaka četvrta odrasla osoba doživeti moždani udar. Za Srbiju nema tačnih podataka o godišnjoj incidenci moždanih udara, ali prema podacima zasnovanim na procenama Svetske zdravstvene organizacije naša zemlja spada u grupu zemalja i regiona sa veoma visokom incidencom u svetskim okvirima, navode neurolozi.
– Iako se ova bolest tradicionalno vezuje za stariju životnu dob, nije zanemarljiv procenat pacijenata koji moždani udar dobiju pre navršene 45. godine života. Poslednjih godina primetan je povećan broj mlađih pacijenata sa moždanim udarom. Procenjuje se da oni sada čine između 10 i 15 odsto svih koji obole od ove bolesti na godišnjem nivou. Porast broja obolelih, sa jedne strane posledica je bolje i dostupnije dijagnostike i šire mreže zdravstvenih kapaciteta, posebno u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Postoje i drugi mnogo važniji faktori koji, takođe utiču na porast incidence u ovoj dobnoj grupi – kaže za portal eKlinika šef Jedinice za moždani udar Odeljenja urgentne neurologije Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Predrag Stanarčević.
– Pridružena oboljenja, način života koji podrazumeva manje fizičke aktivnosti, veći broj poslovnih obaveza, loš način ishrane, doprinose porastu oboljenja i stanja koja predstavljaju neke od dodatnih faktora rizika za razvoj moždanih udara kod mlađe populacije. Paradoksalno, čak i napredak medicine koji dovodi do produženja života kod nekih drugih oboljenja (uglavnom genetskih i metaboličkih oboljenja koja povećavaju rizik od vaskularnih bolesti) može u jednom malom procentu doprineti povećanoj učestalosti. Produžava se životni vek ovih pacijenata, ali i povećava rizik da oni dožive moždani udar – objašnjava dr Stanarčević.
Moždani udar kod mlađih pacijenata nema drugačije kliničke karakteristike u poređenju sa starijom populacijom, s tim da se mogu razlikovati uzroci i faktori rizika koji dominiraju u pojedinim dobnim uzrastima, kaže dr Stanarčević.
– Kod mlađih pacijenata faktori rizika kao što su genetska oboljenja, urođene srčane mane, trombofilije i disekcije krvnih sudova imaju značajno veću učestalost nego u starijoj populaciji. Kod starijih pacijenata dominiraju kao faktori rizika atrijalna fibrilacija, druge srčane bolesti, arterijska hipertenzija, šećerna bolest i hiperholesterolemija, koje ređe srećemo kod mlađih bolesnika – precizira dr Stanarčević.
Kada se ovako nešto desi u mlađem životnom dobu postavlja se i pitanje: “Koliko godina ima pacijent”? Dr Stanarčević nam objašnjava da ne postoji najmlađi pacijent sa moždanim udarom, jer podaci zavise od tipa odeljenja ili ustanove u kojoj se beleže.
– Ukoliko ovo pitanje postavite neurologu koji leči odrasle, onda će najmlađi pacijent imati 18 godina ili malo manje. Najmlađi pacijent mog odeljenja imao je 16 godina u momentu kada je doživeo moždani udar. Na isto ovo pitanje dečji neurolozi ili pedijatri odgovoriće da su viđali moždani udar i kod beba mlađih od godinu dana, pa i novorođenčadi. Iako je ovo retko, niko nije dovoljno mlad ili star da ne bi mogao da oboli od ove bolesti – objašnjava dr Stanarčević.
Faktori rizika, kao što su genetski uslovljene bolesti, pojedine trombofilije, urođene srčane mane i arterijske disekcije češće se sreću kod mlađih pacijenata kao uzrok moždanog udara nego u starijoj populaciji.
– Arterijske disekcije smatraju se uzrokom moždanog udara kad oko 10 odsto pacijenata, ali prema rezultatima nekih ispitivanja kod mlađih ova učestalost raste i do 20-25 odsto. Kod mlađe grupe pacijenata upotreba hormonskih kontraceptiva, različitih vrsta droga i stimulativnih sredstava kao i pojedini životni stilovi (prekomerno pušenje, ekscesivno uzimanje kofeina, opijanje) povećavaju rizik od pojave moždanih udara. Kod mlađih ženskih osoba trudnoća i period babinja fiziološki su povezani sa povećanim rizikom od moždanog udara. Povećan rizik postoji i kod osoba koje boluju od migrene sa aurom, koja je češća u populaciji žena mlađe životne dobi. Kod mlađih pacijenata mogu se videti i klasični faktori rizika poput atrijalne fibrilacije, koja je značajno češća u kasnijem životnom dobu – precizira dr Predrag Stanarčević.
Dr Stanarčević naglašava da se atrijalna fibrilacija smatra pojedinačno najznačajnijim faktorom rizika za moždani udar, ail ne i najčešćim vaskularnim faktorom rizika. Doktor dodaje da je potrebno napraviti razliku između pojma – uzrok bolesti i faktori rizika za pojavu bolesti.
-Uzročnik moždanog udara je neka bolest ili stanje koje možemo direktno povezati sa moždanim udarom i označiti ga kao uzročnik bolesti. Atrijalna fibrilacija, prema većini studija, predstavlja uzrok moždanog udara kod oko 20 odsto pacijenata, pri čemu se veoma često radi o teškim formama moždanog udara koji su povezani sa lošim ishodom lečenja, visokim mortalitetom i značajnim ličnim, socijalnim i finansijskim posledicama. Sa druge strane, faktori rizika predstavljaju bolesti koje povećavaju rizik da će neka osoba oboleti od moždanog udara. Kao najznačajniji i najčešći faktori rizika izdvajaju se populacione bolesti kao što su arterijska hipertenzija, šećerna bolest i hiperlipidemija – naglašava dr Stanarčević.
Sagovornik portala eKlinika navodi, da se na primer, arterijska hipertenzija (visok krvni pritisak) u nekim studijama sreće i kod do 85 odsto pacijenata koji su doživeli moždani udar.
– Na godišnjem nivou, ipak je, rizik od moždanog udara značajno veći kod pacijenta koji boluju od nelečene atrijalne fibrilacije, nego od hipertenzije ili hiperlipidemije. Takođe, prisustvo više faktora rizika povećava rizik, pri čemu stopa rizika nije prost zbir, već dolazi do njegove multiplikacije zahvaljujući uzajamnim interakcijama i združenom dejstvu ovih bolesti. Veliki broj stanja i oboljenja može biti faktor rizika, a shodno stepenu rizika na godišnjem nivou oni se dele u visoko i nisko rizične faktore rizika. Visokorizične bolesti, poput atrijalne fibrilacije, zahtevaju bržu i bolju dijagnostiku i hitno lečenje, zato što svako zanemarivanje i odlaganje lečenja dovodi do porasta rizika za pojavu moždanog udara – skreće pažnju dr Stanarčević.
I pored toga što se često stres navodi kao vodeći “okidač” za nastanak mnogih bolesti, pa i moždanog udara dr Stanarčević ističe da stres sam po sebi nije faktor rizika.
– Zdrav organizam i intaktni (nepovređeni) moždani krvni sudovi i „odbrambeni mehanizmi“ centralnog nervnog sistema mogu pružiti dovoljnu zaštitu. Stres ima, ipak, značajan indirektni uticaj, kroz egzacerbaciju (pogoršanje bolesti) različitih vaskularnih faktora rizika koji, ukoliko se ne leče mogu dovesti do povećanog rizika i na kraju do moždanog udara. Neadekvatni životni stil, neodgovarajuća ishrana, zloupotrebe droga ili nikotina, dovode do različitih hroničnih oboljenja i promena na krvnim sudovima koji u krajnjoj instanci mogu dovesti do razvoja moždanog udara – kaže dr Predrag Stanarčević.
Doktor dodaje da je od pojave covid 19, primećen veći broj vaskularnih oboljenja kod ovih pacijenata, pa i moždanog udara, kako ishemijskog tako i hemoragijskog (moždanog krvarenja).
– Saznanja koja smo stekli tokom trajanja pandemije pokazala su da kod ovih pacijenata, različiti patološki procesi dovode do pojave moždanog udara. Od povećanog broja pacijenata sa srčanim aritmijama, tromboze krvnih sudova zbog poremećaja koagulacionog sistema, različitih imunoloških uticaja, preko različitih vaskulopatija (oboljenja krvnih sudova), pa do onih pacijenata kod kojih se moždani udar javlja kao posledica izraženih poremećaja hemodinamike ili infektivnih komplikacija. Da problem bude dodatno izražen, specifičnosti u kojima su se našli zdravstveni sistemi širom sveta u prvim mesecima pandemije doveli su do izmena koje su nepovoljno uticale na različite aspekte dijagnostike i lečenja moždanog udara – objašnjava dr Stanarčević.
Sagovornik eKlinika portala, naglašava de se zbog straha od zaraze ili nedostupnosti adekvatnih ustanova, značajno manji broj pacijenata javljao lekarima. Duže se čekalo i na dijagnostiku i na mogućnost pravovremene rehabilitacije posle moždanog udara.
– Ipak, brza reorganizacija i izrada novih protokola lečenja u skladu sa aktuelnom situacijom imali su za rezultat normalizaciju stanja i ishod lečenja koji je bio uporediv sa prethodnim godinama, već krajem prve godine pandemije. Naredne godine stanje je potpuno normalizovano u smislu standardna dijagnostike i lečenja. Sa ponosom mogu da kažem da je na našem odeljenju učinjeno više rekanalizacionih procedura i da je lečeno više pacijenata nego u periodu pre pandemije sa boljim ishodom lečenja – ističe dr Stanarčević.
Dr Predrag Stanarčević je i klinički asistent na katedri uže naučne oblasti neurologije Medicinskog fakulteta u Beogradu.
U okviru stručnog usavršavanja u oblasti dijagnostike i terapije cerebrovaskularnih bolesti i intenzivne medicine u neurologiji stručno se usavršavao u poznatim i prestižnim univerzitetskim ustanovama u Erlangenu i Hajdelbergu u Nemačkoj. Koautor je u više od 100 publikacija ili radova objavljenih na nacionalnim ili internacionalnim stručnim skupovima.