Ciste su tvorevine nalik zatvorenoj kapsuli ili vrećici u telu, obično ispunjene tečnošću, mrtvom kožom ili vazduhom. Ne predstavljaju normalan deo tkiva na kome se stvaraju, već su odvojene, sa posebnom membranom. Veličina cisti varira i mogu da budu od mikroskopskih do dovoljno velikih da pomeraju unutrašnje organe. Većina cista je benigna (nekancerozna), ali neke su kancerogene ili prekancerozne i moraju da se uklone, a ako je cista ispunjena gnojem, to znači da je inficirana i da može da formira apsces.
Zašto nastaju ciste i po kojim simptomima se prepoznaju?
Mogu se pojaviti bilo gde na telu. Često su rezultat začepljene lojne žlezde, infekcije, genetike, tumora, oštećenja ćelija, blokade kanala, hroničnih inflamatornih stanja, kao i defekata u razvoju organa u embrionu. Često ne izazivaju mnogo simptoma, kao ni bol, osim ako se ne inficiraju ili puknu. Obično se otkriju kada čovek prvi put oseti abnormalnu kvržicu ispod kože.
Unutrašnje ciste mogu da ostanu neprimećene sve dok magnetna rezonanca ili ultrazvuk ne pokaže njihovu veličinu i lokaciju. Ciste na dojci često mogu da izazovu bol, a ciste na mozgu uzrokuju glavobolju. Za velike ciste, koje izazivaju probleme, lekar najčešće preporučuje hirurško uklanjanje. Druga opcija lečenja je drenaža ili aspiracija ciste velikom iglom. Ako se posumnja da je cista kancerogena, ispituju se ćelije u tečnosti ili radi biopsija njenog zida.
Koje su najčešće vrste?
Postoje stotine vrsta cista koje mogu da se pojave u telu, a najčešće su:
- Epidermalne (na koži)
- Bakerova cista iza kolena
- unutar štitne žlezde
- Ciste žlezda unutar očnog kapka
- na jajnicima, uključujući dermoidne ciste
- Ganglijske ciste zglobova i tetiva
- Lojne ciste malih žlezda u koži
- Pinealne, ciste unutar epifize mozga
- Tarlov ciste, takođe poznate kao meningealne ili perineuralne ciste
- Ciste pankreasa- skupine tečnosti unutar pankreasa
- Ciste u dojci koje su deo benigne proliferativne bolesti
- Bartolinove, povećanje malih žlezda u blizini vaginalnog otvora
- Policistička bolest bubrega, nasledno stanje u kojem bubrezi sadrže više cista.
Kako se utvrđuje da li su kancerogene?
Kako bi se utvrdilo da li cista može da bude kancerogena, potrebno je izmeriti nivoe CA-125, odnosno uraditi tumor marker jajnika, koji se koriste za prćenje bolesti kod pacijentkinja sa kancerom epitelnih ćelija jajnika. Ukoliko analiza pokaže veću količinu proteina to znači da žena ima rak jajnika. Međutim, neki karcinomi jajnika možda neće da proizvedu dovoljno proteina koji bi mogli da se detektuju testom. Pored toga, druge nekancerozne bolesti kao što su fibroidi materice i endometrioza mogu da povećaju nivoe CA-125 kod žene. Nekancerogeni uzroci povećanja CA-125 češći su kod žena mlađih od 35 godina, dok je rak jajnika retkost kod žena ove starosne grupe. Zbog toga se CA-125 test obično preporučuje ženama starijim od 35 godina, koje su u većem riziku od bolesti, a imaju cistu koja je delimično čvrsta.
Da li kvržice mogu da budu opasne ako se ne leče?
Ako se, na primer, pojavi cista sa više kvržica i otvora na koži potreban je pregled dermatologa jer takve izrasline mogu da budu povezane sa drugim ozbiljnijim zdravstvenim stanjima i odmah im je potrebno lečenje kako bi se sprečilo napredovanje. Ciste na telu manje od 1 cm možda neće zahtevati lečenje ako ne izazivaju probleme, ali ih obavezno treba pratiti. Međutim, kada počnu da rastu, vredi ih ukloniti pre nego što postanu prevelike jer pravovremeno lečenje smanjuje veličinu ožiljka.
Ciste mogu da postanu bolne i inficiraju se. Ako se to dogodi, lekar propisuje oralne antibiotike, čeka da cista „slegne“, a zatim zakazuje operaciju kako bi se uklonila kada koža postane manje upaljena. Sa hirurgom treba razgovarati o metodi ekscizije jer neki hirurzi pokušavaju da naprave sitne rezove i istisnu cistu. Ova metoda je efikasna samo za vrlo male ciste. Problem je u tome što može da ostavi deo obloge ciste, što kasnije može da dovede do ponovnog pojavljivanja ciste.
Kako da se oslobodim cista na bubrezima i jetri. Sa svakim pregledom su sve ve
ce i vece i ima ih sve vise?