Tikovi se definišu kao neritmički i brzi motorni pokreti, koji nisu praćeni jasnom svrhom. To su iznenadni i nagli pokreti, najčešće glave i ramena koji nisu pod voljnom kontrolom osobe. Motorički tikovi mogu biti posledica bolesti ili primene nekih lekova. U 80 do 85 odsto slučajeva uzrok tikova, ipak, nije poznat.
Tikovi se uglavnom ispoljavaju na glavi, vratu i ramenima
I pored toga što uglavnom pogađaju glavu, vrat ili ramena, tikovi se mogu ispoljiti na bilo kojem delu tela. Kod nekih osoba često se uočava treptanje ili trzanje očiju, sleganje ramenima, dolazi i do trzaja glave, pucketanja prstima. Motorički tikovi najčešće se razvijaju u detinjstvu i nestaju u odraslom životnom dobu. Veća je verovatnoća da će biti trajne prirode ako se pojave u kasnijim godinama.
Tri tipa poremećaja
Stručnjaci prepoznaju tri tipa poremećaja. Turetov sindrom je nasledni neurološki poremećaj praćen nizom nesvesnih motoričkih i vokalnih tikova. Kriterijumi za dijagnozu ovog poremećaja su dva ili više motorna tika i verbalni tik koji traje duže od jedne godine i koji se javlja pre 18. godine.
Perzistentni (hronični) motorni ili verbalni tikovi se karakterišu simptomima koji traju više od jedne godine i javljaju se pre 18. godine života. Privremeni tikovi su motorni ili vokalni tikovi, koji traju kraće od jedne godine i počinju pre navršene 18. godine.
Posledica poremećaja ili bolesti
Tikovi mogu biti i deo nekog drugog stanja ili bolesti kao što su poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje, opsesivno -kompulzivni poremećaj, atetoidna (diskinetička) cerebralna paraliza, Hantingtonova bolest. Mogu nastati i posle povrede mozga.
Neželjena reakcija ne lekove
Ovi iznenadni i nagli pokreti javljaju se, iako retko, i kao neželjeni efekat primene nekih lekova. Tikovi na licu su nekada nuspojava primene antipsihotika. Pojedini tikovi, nažalost mogu biti trajne prirode i neće se povući posle prestanka primene leka.
Tardivna diskinezija (učestali nevoljni pokreti mišića lica i ekstremiteta) mogu se javiti posle upotrebe lekova protiv mučnine, refluksa kiseline. Uočavaju se i kod pacijenata koji koriste lekove za smirivanje simptoma alergije, prehlade i gripa, malarije, anksioznosti, poremećaja raspoloženja, Parkinsonove bolesti. Nagli pokreti mogu biti neželjena reakcija na lekove protiv epilepsije, opsesivno kompulzivnog poremećaja, hronične opstruktivne bolesti pluća.
Da li moraju da se leče?
Blagi tikovi koji se retko javljaju ne zahtevaju uvek lečenje. Ipak, ovi pokreti mogu da budu neprijatni i da naruše samopouzdanje i kvalitet života. Uglavnom se leče medikamentima ili sveobuhvatnom bihejvioralnom terapijom. Lekovi ne mogu u potpunosti da izleče simptome, ali mogu smanjiti učestalost tikova. U nekim slučajevima koriste se kao off – label terapija, lekovi za kontrolu visokog krvnog pritiska.
Bihejvioralna terapija može da pomogne osobi da prepozna tikove i da ih zameni nekim drugim oblikom ponašanja. Ova terapija pomaže pacijentima da otkriju situacije koje izazivaju tikove, kao i da nauče da se na konstruktivan način nose sa stresnim okolnostima. Ne postoje specifični testovi namenjeni dijagnostici tikova, već se stanje utvrđuje na osnovu simptoma.
Koliko su tikovi ozbiljni?
Motorički tikovi nisu zabrinjavajuće stanje, ali mogu izazvati bol u slučaju da osoba, na primer, glavom ili vratom udari o neki predmet. Postoje i glasovni tikovi, uglavnom kod dece, i oni ne moraju biti uvek praćeni i motornim tikovima. Moguće je da neko ima i glasovne i motoričke tikove.
