U jeku Covid-19 pandemije, sve se više priča o D-dimeru i sve je veći broj ljudi koji odlaze u privatne laboratorije da vade krv. Ali šta je uopšte D-dimer, šta nam ukazuju povišene vrednosti i kako je povezan sa korona virusom?
Kod zdravih ljudi D-dimer ne može da se izmeri jer ga nema u krvi, Foto: Shutterstock
D dimer je produkt degradacije fibrina – mali proteinski fragment koji se nalazi u krvi nakon rastvaranja tromba. Od kada je test uveden 1990. godine, postao je značajan u dijagnostici kod pacijenata sa sumnjom na trombozu.
Lekar će tražiti da se uradi D-dimer kada posumnja na:
Kod zdravih ljudi, nivo D-dimera gotovo da ne može da se izmeri jer tog proteina i nema u krvi. S druge strane, kada je D-dimer povišen, to ne znači da pacijent ima neko od navedenih stanja (trombozu), već je neophodno uraditi i druge dijagnostičke testove kao što su rentgen pluća, angiografija, dopler krvnih sudova nogu. Ove procedure su „zlatni standard“ u dijagnostici trombogenih stanja.
Pored trombotičkih stanja, D-dimer je najčešće povišen kod karcinoma i u sepsi. Do porasta D-dimera takođe dolazi i tokom normalne trudnoće – tokom prvog trimestra raste do 2 puta, tokom drugog do 3 puta, a tokom četvrtog trimesta i do 4 puta.
D-dimer takođe raste i sa starenjem, pa kod pacijenata starijih od 50 godina mora da se izračuna tačna granična vrednost D-dimera.
Što se tiče referentnih vrednosti, neophodno je naglasiti da različite laboratorije imaju različite referentne vrednosti, ali su one najčešće naglašene na samom izveštaju. Generalno se negativnim rezultatom smatra vrednost ispod 0.5 µg/ml, mada je u nekim laboratorijama neophodno da vrednost bude i ispod 0.25 µg/ml. Što se tiče trudnica, u prvom trimestu dozvoljene vrednosti iznose 0.05 – 0.95 µg/ml, u drugom 0.32 – 1.29 µg/ml, a u trećem 0.13 -1.7 µg/ml.
Jedna naučna studija objavljena u julu ove godine, koja je uključila i meta-analizu 13 drugih studija na istu temu, potvrdila je povezanost između težine bolesti covid-19 i povišenog D-dimera (>0.5 µg/ml). Pretpostavlja se da je razlog porasta D-dimera poremećaj koagulacije zbog prisustva virusa, kao i oštećenje plućnog tkiva kod zapaljenja. Druga studija objavljena u septembru ove godine čak ukazuje na povezanost povišenog D-dimera i smrtnosti u bolničkim uslovima kod pacijenata na antikoagulacionoj terapiji.
Pacijenti sa težom kliničkom slikom su vezani za krevet i veoma malo se kreću, što je jedan od faktora rizika za nastanak duboke venske tromboze i posledične plućne embolije nakon odvajanja tromba, a u tom slučaju već znamo da dolazi do porasta D-dimera. Zato treba voditi računa i ne ispustiti dijagnozu ovog opasnog stanja.