Meditacijs može da pomogne u ublažavanju psiholoških stresova Foto: Shutterstock
Meditacija je poslednjih decenija postala vodeći trend u svetu wellnessa, i to sa dobrim razlogom. Pokazalo se da meditacija smanjuje stres, poboljšava san, obuzdava anksioznost i još mnogo toga. Neki su zastrašeni rečju „meditacija“. Zamišljaju je kao sedenje u potpunoj tišini, u veoma dugom trajanju i smatraju da su prezauzeti, te nemaju dovoljno vremena da se njome bave, jer, kako kažu, vreme je novac.
Ovaj stav je pogrešan jer, prema rečima onih koji je praktikuju, ako samo 2 odsto svog vremena posvetite meditaciji, ostalih 98 procenata ćete biti mnogo produktivniji, pa ste, zapravo, na dobitku. Emili Flečer, osnivač Ziva meditacije u Njujorku i autor knjige „Stresirajte se manje, postignite više“, živi po toj krilatici. Zaista je, kaže, potrebno samo nekoliko minuta meditacije svakog dana kako biste počeli da uočavate značajne koristi.
– Jednostavno rečeno, meditacija je sredstvo za ublažavanje stresa. Meditiramo da bismo postali bolji, produktivniji, uspešniji i unapredili se, a ne da bismo bili dobri u meditaciji – kaže Flečer. Ona dodaje da se ublažavanjem i otklanjanjem stresa postavlja baza, sa koje možete da dosegnete mnogo više. Mnogi imaju pogrešno shvatanje da je meditacija usredsređivanje na sadašnjost, ali autorka Ziva pravca meditacije zapravo smatra da je pažnja zapravo ono što se jača. Meditacija, s druge strane, znači uklanjanje stresa nagomilanog u telu tokom vremena.
Flečer kaže da kada se pravilno praktikuje, meditacija zapravo može telu da pruži potpuni odmor, u većoj meri nego što san obezbeđuje. Odmorno telo može uspešno da se brani od mnogih bolesti.
– Mislite o svojem mozgu kao o računaru. Zamislite da je svaki stresni događaj u vašem životu ostavio otvoren prozor na svom internet pretraživaču. Kada telu pružite duboki isceliteljski odmor, ono zatvara sve te otvorene, a nepotrebne prozore, kako biste oslobodili „radnu memoriju“, što omogućava mnogo bolje ukupno funkcionisanje – objašnjava Emili Flečer.
Često se pojmovi „pažnja“ i „meditecija“ koriste zajedno, ali su to zapravo veoma različiti pojmovi.
– Svesnost bih definisala kao umetnost unošenja svesti u sadašnji trenutak. Meditacija je kombinacija tehnika, poput vežbi disanja i vizuelizacije, koje pomažu da se oslobodite stresa u sadašnjem trenutku, Glavna razlika između ova dva pojma je u tome što pažnja od vas traži da se usredsredite na sadašnjost, dok meditacija traži da pustite da se vaš um „prenese“ u stanje svesti koje se razlikuje od buđenja, spavanja ili sanjanja – objašnjava Flečer.
Istraživači sa Univerziteta Johns Hopkins analizirali su blizu 19.000 studija o meditaciji i zaključili da postoji mnogo dokaza da praktikovanje meditacije može da pomogne u ublažavanju psiholoških stresova, poput anksioznosti, depresije, pa čak i bola. Pored toga, Flečer kaže da su poboljšani san, produktivnost i raspoloženje neke od najčešćih prednosti koje je videla među svojim učenicima. Kaže da je imala i polaznike koji tvrde da su iskusili i druge pogodnosti, poput jačanja libida.
Ključ svakodnevnog meditiranja jeste pronalaženje tehnike koja odgovara ličnim potrebama. Postoji bezbroj aplikacija, kurseva i knjiga sa kojima možete da započnete i koje mogu da vas uvedu u osnove meditacije, ali pre nego što se odlučite za konkretnu, budite iskreni prema sebi i razmislite da li će se meditacija uklopiti u vaš raspored i da li ste spremni da svoj raspored prilagodite ovoj novom interesovanju. Ukoliko, recimo, nemate vremena da nakon posla čitate knjigu o meditaciji, možda možete po buđenju da izdvojite deset minuta za vežbu pomoću aplikacije, kako biste lepše započeli dan. Smislite šta je pravi izbor za vas i držite se toga. Jednom kad to učinite, Flečer kaže da ćete brzo shvatiti da nemate vremena da ne meditirate.