Hrana koja greje telo najpotrebnija nam je tokom perioda jeseni i zime, kada spoljašnje temperature počinju da se spuštaju i kada je važno odražavati jak imunitet kako bismo se borili protiv prehlade, virusa, infekcija, gripa... U tome će nam najviše pomoći nutritivno kvalitetne namirnice bogate hranljivim materijama, koje tokom procesa varenja proizvode toplotu. I iako većina misli da je topla domaća supica najbolji način da zagrejemo telo tokom hladnoće, stručnjaci kažu da to baš i nije sasvim tačno.
Šta je termogeneza?
Našem telu je potrebno više kalorija kako bi se podržao proces održavanja toplote organizma. Tokom procesa varenja sva hrana proizvodi toplotu, međutim, nekim namirnicama je potrebno više vremena da se svare pa samim tim tako podižu telesnu temperaturu zbog čega osećamo da nam je toplije. Na primer, namirnice bogate složenim ugljenim hidratima, proteinima i zdravim mastima više zagrevaju telo, troši se više kalorija tokom procesa varenja i taj proces se naziva termogeneza. Termogeneza je povećana toplota koju proizvodi telo. To je ili mehanizam za održavanje telesne temperature ili se dešava kao odgovor na unos hrane jer je toplota normalan nusproizvod svih metaboličkih aktivnosti. To je proces raspianja energije kao toplote i dešava se unutar specijalizovanih tkiva tela, odnosno smeđeg masnog tkiva i skeletnih mišića i dovodi do porasta osnovne telesne temperature.
Najbolja hrana koja greje telo kada je hladno
Među namirnicama koje podstiču proces termogeneze i najbolje zagrevaju telo iznutra, posebno tokom zimskog perioda, su one bogate antioksidansima, koje imaju antiinflamatorna svojstva. Kao najdelotvornija hrana koja greje zelo iznutra izdvajaju se smrznuto ili sveže lisnato povrće, korenasto povrće, agrumi, orašasati plodovi, začini i začinsko bilje, crveno meso, integralne žitarice…
1. Lisnato zeleno povrće
Sveže ili smrznuto listano povrće kao što su kelj, spanać, kupus, prokelj… odličan su izvor vitamina C koji jača imuni sistem, vitamina K koji pomaže zgrušavanju krvi i vitamin A, važanog za dobar vid. Zeleniš pomaže u smanjenju rizika od hroničnih degenerativnih poremećaja, poboljšava cirkulaciju krvi, ima antiinflamatorno svojstvo i efektno reguliše nivoa šećera u krvi.
2. Korenasto povrće
Korenastog povrća poput cvekle, šargarepe i repe ima u izobilju tokom zimskih meseci, a dobro jer je bogato esencijalnim hranljivim materijama, uključujući beta-karoten i vitamine C i A, koji našem imunološkom sistemu daju podsticaj potreban da nas zaštiti od prehlade i gripa.
3. Citrusno voće
Vitamin C jača i naš imuni sistem i podiže raspoloženje. Tradicionalni izvori ovog vitamina su citrusno voće, kao što su pomorandže, grejpfrut, kivi i limun, dostupnh tokom cele godine. I banana se smatra „toplom“ hranom jer je bogata vitaminima B grupe i magnezijumom, koji pomažu žlezdama da regulišu telesnu temperaturu.
4. Crveno meso
Crveno meso, žumanca, šitake pečurke i losos su hrana bogata vitaminom D neophodnog posebno tokom mračnih zimskih meseci. dovoljno namirnica bogatih gvožđem. Meso je bogato gvožđem, a uvrštavanje hrane bogate gvožđem može da nam pomogne da se zagrejemo. Nemasna govedina, jagnjetina i svinjetina su najbolji izbor gvožđa, a uz to imaju niži procenat zasićenih masti.
5. Đumbir
Bez obzira da li uživate u đumbiru u čaju ili kao dodatak obroku, treba imati u vidu da ovaj korenasti plod obezbeđuje dosta toplote. Đumbir ima vazodilatirajuća svojstva, što znači da opušta krvne sudove, što pomaže da se poveća protok krvi izazivajući efekat zagrevanja celog tela. Studija iz 2018. pokazala je da đumbir povećava telesnu temperaturu kod žena samo 10 minuta nakon konzumiranja čaja od đumbira i da održava toplotu ženskog tela duže od drugih toplih napitaka. Čaj od đumbira takođe može da umiri stomak.
6. Integralne žitarice
Kinoa i druge integralne žitarice kao što su ovas, bulgur (smeša različitih vrsta pšenice) i heljda obezbeđuju proteine i vlakna. Ovsena kaša je dobar zimski doručak ili užina. Ima visok sadržaj cinka, koji je našem imunom sistemu potreban kako bi pravilno funkcionisao, kao i rastvorljivih vlakana koja jačaju zdravlje srca.
7. Orašasti plodovi
Orašasti plodovi kao što su bademi, orasi, kikiriki, indijski oraščići i pistaći bogati su antioksidansima i mineralima u tragovima. Najbolje je jesti ih sirove, nesoljene ili malo soli umesto orašastih plodova koji su kandirani i soljeni. Orašasti plodovi bogati su proteinima, kalcijumom, fosforom, gvožđem i vlaknima te se preporučuje šaka dnevno ili oko 20 g kao užina ili dodavanjem u glavne obroke).
8. Crni pasulj
Ako ne jedete meso, uživajte u proteinima biljnog porekla, kao što je crni pasulj, kako da biste proizveli toplinu. Pola šolje ovog pasulja sadrži skoro 8 grama proteina i mnogo vlakana koja će nam pomoći da ostanemo siti. Crni pasulj takođe ima mnogo hranljivih materija, od kojih neke poboljšavaju protok krvi. Studija, koja se bavila termogenezom sa obrocima bogatim proteinima i mastima, otkrila je da će nas protein održavati tri puta toplijim od masti.
9. Kafa
Telo može da se ugreje i uz jutarnju šoljicu kafe. U stvari, kofein u kafi aktivira termogenezu, zagrevajući vas (zato se ne preporučuje kafa bez kofeina). A ako više volite crni ili zeleni čaj, telo može i sa njima da se zagreje jer sadrže malo kofeina.
10. Cimet
Cimet je zimski začin i za to postoji dobar razlog. Ima termogena svojstva koja mogu da podignu telesnu temperaturu po hladnom vremenu. Kao dodatni bonus, cimet može da pomogne u poboljšanju pamćenja, učenja i raspoloženja, kao i da podrži zdrav nivo šećera u krvi. Osim što cimet može da zagreje telo on istovremeno poboljšava raspoloženje i funkciju mozga.
