Prednosti lososa mogu se proširiti izvan kardiometaboličkog zdravlja Foto Shutterstock
Losos se dugo smatra zdravom hranom, posebno kada se konzumira u ishrani bez prekomerne soli, prerađene hrane i nezdravih ulja. Nova studija ispituje losos iz metabolomske perspektive i opisuje, na molekularnom nivou, njegove zdravstvene prednosti.
Studija je istraživala zdravstvene prednosti lososa u kontekstu mediteranske dijete, poznate po tome što se fokusira na zdrava ulja i masti. Otkriveno je da losos sadrži 508 jedinjenja specifičnih za hranu (FSC), uključujući 237 metabolita koji su jedinstveni za lososa.
Kada se jede u okviru mediteranske dijete, losos organizmu obezbeđuje najmanje 48 ovih jedinjenja, zajedno sa 30 metabolita – supstanci koje se proizvode tokom varenja ili drugih hemijskih procesa u telu. Četiri od ovih metabolita povezani su sa značajnim poboljšanjima kardiometaboličkih zdravstvenih indikatora (CHI).
Mediteranska dijeta stavlja naglasak na zdrava ulja umesto masti, kao što je maslinovo ulje. Ona favorizuje biljne izvore ishrane, uključujući povrće, voće i integralne žitarice. Proteini se isporučuju iz izvora kao što su živina, riba i biljni proteini kao što su pasulj, kao i jogurt i sir. U poređenju sa standardnom zapadnjačkom ishranom, mediteranska ishrana u velikoj meri izbegava crveno meso, šećere, prekomernu so i nezdrave masti.
Za novu studiju, istraživači su izvršili sekundarnu analizu postojećeg nasumično kontrolisanog ispitivanja ishrane u koju je bilo uključen 41 učesnik. Svi oni jeli su mediteransku ishranu tokom dva perioda od po pet nedelja, sa pauzom od četiri nedelje između ta dva perioda. Pojedinci su jeli dve porcije lososa nedeljno tokom perioda kontrolisane ishrane.
Niko od učesnika prethodno nije jeo mediteransku ishranu. Starost učesnika kretala se od 30 do 69 godina, imali su gojaznost ili prekomernu težinu i niko nije imao aktivna metabolička stanja, kao što je dijabetes tipa 2, ili akutne bolesti.
Istraživači su zabeležili CHI učesnika i prikupili njihove uzorke krvne plazme pre i posle studije. Korišćena je metabolomika zasnovana na hromatografiji masene spektrometrije za analizu plazme učesnika, kao i lososa i 99 drugih namirnica koje se konzumiraju u mediteranskoj ishrani. Jedinjenje pronađeno u svim slučajevima lososa, ali ne i u drugim dijetalnim namirnicama, istraživači su okarakterisali kao FSC za losos.
Zatim su identifikovali metabolite povezane sa FSC lososa putem mašinskog učenja.
Istraživači su otkrili da su povećanja u dva označena FSC lososa i dva metabolita povezana sa većim kardiometaboličkim zdravljem, što je vidljivo po CHI u krvnoj plazmi učesnika na kraju ispitivanja. Ove kardiometaboličke prednosti uključivale su smanjenje ukupnog holesterola, holesterola lipoproteina niske gustine, triglicerida i apolipoproteina B, koji je pokazatelj srčanih oboljenja.
Studija je objavljena u The Journal of Nutrition.
Michelle Routhenstein, kardiološki dijetetičar i nutricionista za preventivnu kardiologiju na EntireliNourished.com, koja nije bila uključena u studiju, kaže da studija i njeni „nalazi nagoveštavaju da bi ovaj pristup mogao pomoći u pronalaženju važnih jedinjenja u hrani koja bi mogla biti korisna za zdravlje. Ali potrebno je više istraživanja da bi se ovo potvrdilo”.
– Metabolomske studije istakle su raznovrstan niz bioaktivnih jedinjenja prisutnih u maslinovom ulju, kao što su fenolna jedinjenja i oleinska kiselina, koja su povezana sa antiinflamatornim, antioksidativnim i kardiovaskularnim zdravstvenim prednostima – objasnila je ona.
Ista vrsta istraživanja, rekla je Routhenstein, pokazala je da su ječam, kinoa i bulgur bogati izvori fitohemikalija. To uključuje fenolne kiseline, flavonoide, lignane i fitosterole, jedinjenja koja poseduju antioksidativna svojstva koja pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upale u telu.
Conner Middelmann, nutricionista specijalizovana za mediteransku ishranu, koja takođe nije bila uključena u studiju, izrazila je izvesne sumnje, rekavši da „istraživanje koje svodi hranu na beskonačno male molekule koji mogu, ali ne moraju imati neku vrstu uticaja na zdravlje, nije veoma relevantno za moj rad”.
Kada je reč o njenim pacijentima, Middelmann je prokomentarisala: „Pitam se da li će metaboliti određene hrane imati isti efekat na širok spektar ljudi sa različitim biohemijama i istorijom. Ako to nije slučaj, koliko je onda ova vrsta istraživanja relevantna za svakodnevni život ljudi?”
Ona je, između ostalog, navela varijacije u individualnoj biohemiji ljudi, genetici, starosti, polu, medicinskim uslovima i tretmanima, kao i psiho-socioekonomskim i ekološkim faktorima koji utiču na biohemiju.
– Ako ništa drugo, pokušavam da pomognem svojim klijentima da se oslobode pristupa hrani kao leku, gde su opsednuti dobijanjem jedinjenja „X” iz jedne hrane i izbegavanjem jedinjenja „Y” iz druge – kaže ona i dodaje:
– Zdravlje je mnogo više od hrane, a mišljenje da ako jedemo „savršeno, bićemo savršeno zdravi” čista je iluzija – istakla je Middelmann.
Middelmann je napomenula da se nekoliko njenih klijenata sada oporavlja od hiperfokusiranja na „dobru” i „lošu” hranu.
Istraživanje lososa u mediteranskoj ishrani pokazuje fleksibilnost ishrane, pošto losos potiče sa obala severnog Atlantika i Tihog okeana, daleko od Mediteranskog mora. On se, međutim, uzgaja u akvakulturi na drugim lokacijama.
Routhenstein je navela razlog zašto se nemediteranska riba ipak kvalifikovala kao razuman kandidat za ovu studiju.
– Ishrana uključuje niz drugih riba koje imaju sličan nutritivni profil i povezane su sa brojnim zdravstvenim prednostima. Na primer, sardine i pastrmka su bogate omega-3 masnim kiselinama, posebno EPA i DHA, koje su korisne za zdravlje srca. One su takođe dobar izvor proteina, vitamina D i kalcijuma – istakla je ona.
Middelmann, koja se specijalizovala za mediteransku ishranu, smatra da je reč o „radosti koje pruža uživanje u konzumiranju mnogo različitih vrsta ribe i morskih plodova, ali i širokog spektra svega ostalog – povrća, mahunarki, integralnih žitarica, voća, orašastih plodova, semenki, maslina, jaja, jogurta, sira i drugih namirnica – jer imaju dobar ukus, čine da se osećate dobro i hranljivi su”.
– Znam da to ne zvuči baš naučno, ali izgleda da ovakav način ishrane prilično dobro funkcioniše kod ljudi koji žive u mediteranskom regionu – dodala je ona.