U mesnoj ishrani može se jesti crveno meso, živina, riba i jaja, dok je konzumiranje ugljenih hidrata u potpunosti zabranjeno Foto Shutterstock
Visokoproteinske dijete su u modi, ali jedna nadmašuje sve ostale. Prikladno je nazvana mesna ishrana ili karnivore ishrana, a fokusira se na meso, i samo meso. Ako to zvuči upitno iz zdravstvene perspektive, to je zato što jeste. Dok neka istraživanja podržavaju prednosti uravnoteženije ishrane sa visokim sadržajem proteina, mnogi stručnjaci su skeptični prema mesnoj ishrani, uprkos podršci male grupe ekstremnih sportista i poznatih ličnosti.
Za razliku od drugih dijeta sa visokim sadržajem proteina i malo ugljenih hidrata, u mesnoj ishrani apsolutno nije dozvoljeno konzumiranje ugljenih hidrata. Kelly Schmidt, registrovani holistički dijetetičar u privatnoj praksi u Kolumbusu, Ohajo, kaže da je većina ljudi koji probaju ovu ishranu motivisana snažnom željom da izgube težinu ili da se pozabave autoimunim stanjem.
Mesna ishrana često je korak koji ljudi preduzimaju nakon što isprobaju paleo dijetu ili ketogenu dijetu, kaže Diana Rodgers, registrovani dijetetičar u Sustainable Dish, koji se nalazi u Konkordu, Masačusets. Paleo se fokusira na sveže voće, povrće, meso hranjeno travom i divlje morske plodove, dok eliminiše dodatne šećere, žitarice, mlečne proizvode i mahunarke.
Ketogena dijeta je ishrana sa visokim sadržajem masti, umerenim sadržajem proteina i vrlo malo ugljenih hidrata. Ne vole svi da jedu količinu masti koju zahteva keto dijeta, i umesto toga mogu da se odluče za ishranu sa visokim sadržajem proteina poput karnivore, kaže Rodgers.
Ishrana u koju je uključeno samo meso prilično je razumljiva – jede se samo meso. Ipak, kao i kod svih dijeta, postoji nekoliko sivih zona.
Namirnice u mesnoj ishrani
Jede se crveno meso (govedina, svinjetina, jagnjetina), sa naglaskom na masnije komade mesa kako bi se unelo dovoljno kalorija.
Ostale opcije su sledeće:
Hrana koja je prihvatljiva u mesnoj ishrani
Namirnice koje bi mogle biti prihvatljive, s obzirom na to da neki tumače da deo mesne ishrane „potiče od životinje”, kaže Schmidt, uključuju:
Hrana koja nije dozvoljena u mesnoj ishrani
Bilo šta drugo što nije meso, živina ili riba, ili od njih ne potiče, nije dozvoljeno u mesnoj ishrani.
U karnivore ishrani nema grickalica. Jedna od prednosti ove ishrane jeste faktor osećaja sitosti zbog visoke potrošnje proteina, tako da ljudi obično nisu gladni između obroka. Neki se takođe odlučuju da preskoče doručak, iako registrovani dijetetičari to ne preporučuju za optimalno zdravlje.
Pristalice mesne ishrane kažu da ima niz prednosti od gubitka težine do višeg nivoa testosterona, ali za to nema dokaza. Ova ishrana privukla je pažnju i zbog svog potencijala da može da koristi ljudima sa autoimunim stanjima. Međutim, nijedan naučni dokaz ne podržava te tvrdnje, a antiinflamatorne dijete tradicionalno imaju tendenciju da budu zasnovane na biljkama, pokazuju istraživanja.
Mesna ishrana može se posmatrati kao ekstremni oblik eliminacione dijete, kaže Schmidt. Pošto osobe koje zagovaraju ovu ishranu jedu samo nekoliko različitih namirnica, one eliminišu mnoge stavke koje obično izazivaju osetljivost na hranu, poput orašastih plodova, pšenice i soje. Mesna ishrana popularna je i kod ljudi koji misle da će ona dovesti do gubitka težine, uprkos nedostatku istraživanja o tome da li je efikasna u tom svojstvu.
Nema sumnje da su proteini veoma zasitni, što bi moglo pomoći u suzbijanju unosa kalorija (kao i monotonija konstantnog jedenja iste hrane). I kao što je ranije rečeno, u ovoj ishrani nema grickanja. Ona eliminiše bezumno jedenje, kaže Schmidt, jer ne možete bezumno da jedete pileća prsa, ma koliko da su ukusna.
Na masnoj ishrani takođe može da se uđe u stanje ketoze, kaže Schmidt. U tom stanju, vaše telo sagoreva masti za gorivo, a ne ugljene hidrate. To ipak nije garancija. Pogrešno je mišljenje da sve što treba da uradite jeste da strogo ograničite ugljene hidrate da biste došli do ketoze – proteini su takođe važni.
– Kada imamo višak proteina to može dovesti do povećanja šećera u krvi i nivoa insulina, i može nas izbaciti iz ketoze – kaže Schmidt. Ako nam je cilj ketoza, može nam pomoći malo masti sa proteinima, na primer sa jajima, puterom i sirom. Ali treba imati na umu da ovi dodaci možda neće imati najveći uticaj na naše zdravlje na druge načine.
– Postoji mnogo nedostataka u mesnoj ishrani. S razlogom imamo više grupa hrane – svaka nam pruža niz hranljivih materija. Ljudi su svaštojedi, što znači da hranljive materije dobijamo iz raznovrsne hrane, životinjske i biljne. Konzumiranje samo jedne grupe hrane predstavlja problem, bez obzira na to koja je (čak i ako je to samo povrće). Ograničavanje samo na meso može dovesti do toga da vam ponestane određenih hranljivih materija kojima biljke obiluju, kao što su vitamin C i vitamin E – kaže Liz Weinandy, registrovani dijetetičar na Ohio State University Wexner Medical Center u Kolumbusu.
Iako se u nekim anegdotskim izveštajima navodi da zatvor nije problem na mesnoj ishrani, nedostaju nam vlakna, hranljive materije važne za zdravlje debelog creva, kaže Weinandy. Osim toga, ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom povezana je sa povećanim rizikom od raka želuca. Konzumiranje velike količine mesnih proteina takođe može preterano da opterećuje bubrege.
Isto tako, ekstremno ograničavanje ili podela hrane na „dobru” ili „loša” takođe može izazvati poremećaj ponašanja u ishrani ili potpune poremećaje u ishrani, kaže Weinandy. Štaviše, konzumiranje obilja voća i povrća naučno je povezano sa povećanom srećom, životnim zadovoljstvom i blagostanjem.
Praktično govoreći, morali bismo da jedemo mnogo nemasnih proteina da bismo u toku dana uneli dovoljno kalorija. Fokusiranje na nemasnu živinu ili ribu, kao što su pileća prsa i bakalar, takođe može da nas spreči da uđemo u ketozu, što je cilj mnogih ljudi koji se odlučuju za dijetu sa veoma niskim ili nultim unosom ugljenih hidrata za gubitak težine. Ako želite da budete u ketozi, moraćete da se odlučite za masnije meso umesto da jedete pileća prsa bez kože. Međutim, postoji ograničeno istraživanje o tome koliko je ovo uopšte zdravo.
Mnogi stručnjaci su zabrinuti zbog rizika od zasićenih masti iz mesa poput masnih odrezaka i slanine, što je takođe jedna od glavnih briga kod keto dijete. Dok se raspravlja o rizicima zasićenih masti u ishrani, analiza koja je obuhvatila više od 100 studija preporučila je da ljudi zamene izvore zasićenih masti nezasićenim mastima kako bi smanjili rizik od srčanih oboljenja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše zdravu ishranu kao ishranu koja uključuje voće, povrće, mahunarke, orašaste plodove i integralne žitarice – sve namirnice koje su izvori ugljenih hidrata – i daje prioritet nezasićenim mastima, poput ribe i avokada, dok ograničava zasićene masti iz masnog mesa i puter.
Metabolisanje velikih količina proteina takođe može dovesti do velikog stresa na bubrege, a verovatno će biti izostavljene hranljive materije koje se bore protiv bolesti, kao što su vlakna i antioksidansi poput vitamina C i E, kaže Weinandy.
Ako imate intoleranciju na hranu, mesna ishrana može da posluži kao kratkoročna eliminišuća dijeta za otkrivanje namirnica koje se potencijalno ne slažu sa vašim organizmom. Ovaj način ishrane možete isprobati tokom šest nedelja, a zatim polako ponovo uvoditi nove namirnice (po jednu na koju ste potencijalno netolerantni) da biste videli šta vam odgovara, a šta ne, kaže Schmidt.
Ali ako tražite bilo kakvu eliminatornu dijetu, prvo se konsultujte sa registrovanim dijetetičarom koji poznaje vaše zdravstvene probleme i zdravstveno stanje. Mesna ishrana nije jedini način za eliminaciju, kaže Weinandy. „Postoji proces i protokol za identifikaciju hrane koju ljudi ne tolerišu. Svi su različiti. Moramo da sagledamo svakog pojedinca i pokušamo da osmislimo plan koji je optimalan za svakoga,” kaže ona. Često se to može postići manje restriktivnim sredstvima.
Pošto ne postoje istraživanja o dugoročnoj bezbednosti ili rizicima praćenja ove vrste ishrane tokom dužeg vremenskog perioda, nije mudro da se za nju odlučujemo. Ako ste skloni poremećaju ishrane, trebalo bi da izbegavate ovu ili bilo koju „modnu dijetu”. Svako ko ima neku hroničnu bolest, poput dijabetesa ili bolesti srca, treba da razgovara sa svojim lekarom pre nego što proba ekstremnu dijetu poput ove. Na kraju, nemojte upražnjavati mesnu ishranu ako imate bilo koji nivo bolesti bubrega.
– Nema istraživanja o kratkoročnim ili dugoročnim efektima ove dijete, što je čini rizičnom. Kao i kod svake dijete, u redu je eksperimentisati sa ishranom, ali treba da budete sigurni da vam to ne šteti. Budite realni u pogledu svog zdravlja, a ako vaše zdravlje pati, vreme je da potražite drugo rešenje – kaže Rodgers. Nijedna dijeta nije lek za sve.