Nervozna creva (sindrom iritabilnog kolona), ali i drugi problemi sa varenjem, nadimanjem, gasovima, kao i prekomerno taloženje masnih naslaga na stomaku i drugim delovima tela, mogu se uspešno kontrolisati ishranom. I teorijsko i praktično iskustvo pokazuje da je režim ishrane poznat kao FODMAP dijeta veoma delotvoran.
FODMAP režim ishrane (akronim od Fermentabilni (fermentišući) Oligosaharidi, Disaharidi, Monsaharidi i Polioli) savetuje se osobama koje imaju tegobe sa gastrointestinalnim traktom, a rado ga primenjuju i oni koji žele da se reše viška kilograma ili nataloženih masnih naslaga na stomaku. Takođe, pacijenti oboleli od zapaljenskih bolesti creva mogu svoje simptome držati pod kontrolom ukoliko se hrane na ovaj način.
Razumljivim jezikom, reč je o kratkolančanim ugljenim hidratima koji zbog lošeg varenja ili probave fermentišu u donjem delu debelog creva. U tom procesu se kombinuju voda, proizvedeni ugljen dioksid, metan ili vodonik što izaziva nadutost, opstruira normalno varenje, uslovljava pojavu gasova, blokira protok tečnosti i vazduha i zaustavlja varenje.
FODMAP režim ishrane kombinuje odabrane namirnice koje se lako vare, pa su i simptomi manji ili se izbegavaju.
Osnova FODMAP dijete je eliminisanje jedne grupe namirnica u određenom vremenskom periodu, ali stvari nisu tako jednostavne kako bi moglo da zvuči: od sada se hranite bez ugljenih hidrata. To se uglavnom odnosi na ishranu sa malim FODMAP uticajem na organizam, odnosno, za neke ljude obavezno izbacivanje glutena čak iako nemaju celijakiju, uz one primat onima koje se lako vare.
Važno je naglasiti da nijedno telo nije isto, pa će ovaj režim za neke biti savršen a nekima neće odgovarati. Potreban je probni period privikavanja, uz umerenost.
U studijama koje su ispitivale efekte ovog režima ishrane, naučnici su se saglasili da ga je korisno sprovesti u nekoliko faza, kako bi organizam mogao da se privikne na promenu. Prva faza poznata kao faza eliminacije je sam početak i podrazumeva eliminaciju svih FODMAP namirnice iz ishrane. Sledeća faza traje od tri do osam sedmica i tokom nje se uvodi se po jedna grupa namirnica na svaka tri dana, uz zapisivanje reakcija i promena. Tako ćemo znati koje namirnice nam definitivno ne prijaju u koje bi trebalo izbaciti iz jelovnika. Poslednja, treća faza zahteva poseban, individualni plan ishrane u odnosu na informacije iz prve dve faze prelaska na FODMAP.
Ni za pacijente sa dijagnozama poput sindroma nervoznih creva ili ulceroznog kolitisa, ni za osobe koje žele da izgube na kilaži, ovaj režim ne sme biti dugoročan. Rezultati će sigurno biti zadovoljavajući, ali kako nijedan restriktivni način ishrane nije dobar ukoliko je trajan, dobro je biti pravilno informisan o alternativama.