Limunska kiselina, jedinjenje koje se prirodno nalazi u citrusnom voću, daje mu izrazit, prepoznatljiv kiseli ukus Foto Shutterstock
Limunska kiselina je jedinjenje koje se prirodno nalazi u citrusnom voću poput limuna, limete i pomorandže. To je ono što ovom voću daje njihov izrazit, prepoznatljiv kiseli ukus. Ova prirodna forma limunske kiseline poznat je antioksidans koji pomaže u suzbijanju zapaljenja i oksidativnog oštećenja ćelija. Sintetičke ili proizvedene verzije limunske kiseline često se dodaju u pakovanu hranu i piće jer pomažu u produžavanju njihovog roka trajanja i daju im kiseli ukus. Limunska kiselina takođe se dodaje suplementima, kozmetici i proizvodima za čišćenje kao konzervans, pH balans i omekšivač vode.
Limunska kiselina prirodno se nalazi u citrusima i nekoliko drugih vrsta voća. Sokovi ovog voća takođe su dobar izvor limunske kiseline. Prirodni izvori limunske kiseline su:
Naučnici često proizvode limunsku kiselinu fermentacijom gljivica Aspergillus niger i kvasca Yarrowia lipolytica. Ovo se smatra proizvedenim oblikom limunske kiseline jer se ne javlja prirodno. Sintetički oblici limunske kiseline mogu da se nađu u pripremljenoj hrani, pićima, lekovima, suplementima, kozmetici i proizvodima za čišćenje.
– Hrana i pića
Postoji nekoliko razloga zašto proizvođači dodaju limunsku kiselinu u hranu i piće. Ona može da doda kiseli ukus ili svetliju boju hrani ili pićima, deluje kao konzervans i pomaže u kontroli pH (kiselosti) vrednosti proizvoda. Povećanje kiselosti hrane ili pića na ovaj način pomaže u sprečavanju rasta buđi, gljivica, plesni i bakterija koje mogu izazvati bolest ako se progutaju.
– Suplementi i lekovi
Sintetička limunska kiselina koristi se u određenim suplementima kako bi se poboljšala njihova apsorpcija i sačuvali vitamini i minerali. Takođe poboljšava ukus suplemenata ili lekova tako da su kiseliji i potencijalno ukusniji.
Limunska kiselina često se koristi u kombinaciji sa natrijum bikarbonatom (soda bikarbona) za stvaranje šumećih (efervescentnih) tableta ili praha. Efervescencija može da poboljša ukus određenih jedinjenja – posebno kada se prave sa limunskom kiselinom, koja daje ukus citrusa – a ove gazirane tablete imaju tendenciju da se brzo rastvaraju i deluju u organizmu.
– Kozmetika
Limunska kiselina koristi se u mnogim kozmetičkim proizvodima kao što su šamponi, sapuni za telo, sredstva za čišćenje lica, losioni, regeneratori i još mnogo toga. Pomaže u balansiranju pH vrednosti proizvoda i stabilizaciji za duži vek trajanja. Limunska kiselina takođe ima antioksidativna svojstva i druga svojstva koja podržavaju zdravlje kože, što je čini uobičajenim dodatkom mnogim proizvodima za kožu.
– Proizvodi za čišćenje
Limunsku kiselinu možemo pronaći u nekoliko proizvoda za čišćenje kao što su deterdženti, dezinfekciona sredstva i sredstva za dezinfekciju. Takođe se koristi za čišćenje opreme za hranu kako bi se eliminisali dugotrajni ukusi. Kiselina pomaže u ubijanju bakterija, plesni, gljivica i nekih virusa, kao i eliminisanju prljavštine, rđe, sluzi i naslaga kamenca.
Limunska kiselina pruža nekoliko zdravstvenih prednosti, kako u prirodnom tako i u proizvedenom obliku.
– Poboljšava zdravlje kože
Limunsku kiselinu možete pronaći u proizvodima za negu kože kao što su sredstva za čišćenje lica i sapun za telo – i to ne samo zato što je konzervans. Limunska kiselina je vrsta alfa-hidroksi kiseline (AHA) koja može pomoći u borbi protiv upale i znakova starenja. To čini tako što uklanja mrtve ćelije kože, što promoviše novu generaciju ćelija kože, a zauzvrat poboljšava elastičnost kože.
Međutim, visoke doze ili produženo izlaganje limunskoj kiselini mogu biti štetne, jer izazivaju iritaciju kože i veći rizik od oštećenja kože od UV zraka.
– Poboljšava apsorpciju hranljivih materija
Limunska kiselina dodaje se mnogim mineralnim suplementima kako bi ih očuvala, uravnotežila pH i poboljšala njihovu apsorpciju. Primeri su magnezijum citrat, kalcijum citrat i kalijum citrat.
Kalcijum citrat je jedan od najbioraspoloživijih oblika kalcijuma, što znači da naša tela mogu lako da ga apsorbuju. Ovo je korisno za povećanje nivoa kalcijuma.
Drugi primer je magnezijum citrat, za koji su studije pokazale da je efikasniji u povećanju nivoa magnezijuma nego magnezijum oksid. Ovaj oblik magnezijuma obično se koristi kao laksativ za osobe koji imaju problem sa zatvorom ili se pripremaju za kolonoskopiju.
– Može sprečiti stvaranje kamena u bubregu
Limunska kiselina može pomoći u sprečavanju stvaranja kamena u bubregu. Kod ljudi sa niskim nivoom citrata u urinu, povećanje nivoa citrata u urinu može pomoći u sprečavanju stvaranja kamena. Ovo se može postići konzumiranjem više voća bogatog limunskom kiselinom i siromašnog oksalatima – poput limuna i limete – i uzimanjem alkalno-citratnih soli kao što je kalijum citrat. Citrat se vezuje za kalcijum u urinu kako bi sprečio prezasićenost urina. Takođe može da veže kristale kalcijum oksalata kako bi sprečio njihov rast i stvaranje bolnog kamena u bubregu.
– Deluje kao antioksidans
Prirodni oblik limunske kiseline poznat je antioksidans. Antioksidansi su važni jer pomažu u smanjenju oksidativnog oštećenja ćelija, što je povezano sa rakom, kardiovaskularnim oboljenjima, neurološkim oboljenjima i još mnogo toga. Takođe su efikasni u suzbijaju upale na način koji može pomoći u pružanju podrške zdravlju imuniteta i koristi za mozak i jetru.
FDA generalno limunsku kiselinu smatra bezbednom, tako da njeno konzumiranje kao aditiva u hrani i pićima obično nije problem. Količine koje se koriste u hrani i pićima u bezbednim su granicama.
Međutim, sintetička limunska kiselina za neke osobe može predstavljati rizik od alergena. U seriji četiri izveštaja navodi se da Aspergillus niger – gljivica koja se koristi za stvaranje proizvedene limunske kiseline – može biti alergen, tako da osobe koje imaju alergiju na buđ, mogu da budu alergične i na ovo jedinjenje.
Takođe je moguće biti alergičan na citrusno voće i drugo voće koje sadrži limunsku kiselinu. Osobe sa poznatom alergijom na citruse ili voće, treba da izbegavaju ili da preduzmu mere predostrožnosti prilikom konzumiranja prirodnih izvora limunske kiseline.
Istraživači iz gore navedene serije izveštaja takođe napominju da proizvedeni oblik limunske kiseline može doprineti hroničnoj upali, što dovodi do hroničnih stanja povezanih sa upalom kao što su astma, poremećaj autističnog spektra, sindrom iritabilnog creva i fibromialgija. Međutim, ova studija samo je primetila povezanost, što znači da ne može da potvrdi da li limunska kiselina ima direktan uticaj na bilo koje od ovih stanja.
Na kraju, ako koristimo limunsku kiselinu na koži, ona može izazvati iritaciju u zavisnosti od količine koju koristimo i osetljivosti naše kože na nju. Nove proizvode za negu kože obavezno treba da testiramo pre nego što počnemo da ih koristimo i da prestanemo da ih koristimo ako izazivaju bol ili iritaciju.