Konzumiranje hrane bogate mastima može uticati na mentalno zdravlje, otkrivaju istraživanja Foto Shutterstock
Ishrana sa visokim sadržajem masti povezana je sa gojaznošću i poremećajima mentalnog zdravlja kao što je anksioznost. Gojazne osobe podložnije su anksioznosti i drugim mentalnim poremećajima.
Među različitim faktorima koji se preklapaju, ishrana sa visokim sadržajem masti identifikovana je kao mogući uzročnik gojaznosti i anksioznosti. Ova ishrana može i da promeni sastav našeg crevnog mikrobioma.
Mikrobiom creva može biti ključna karika, jer može uticati na metaboličke faktore povezane sa gojaznošću i uticati na ponašanje slično anksioznosti kroz osovinu mikrobiota-creva-mozak. Ove veze mogu pomoći da se delimično objasni zašto se gojaznost i anksioznost često mogu pojaviti zajedno.
Da bi dublje istražila složene odnose između ishrane sa visokim sadržajem masti, gojaznosti, anksioznosti i crevnog mikrobioma, nova studija istraživala je efekte ishrane sa visokim sadržajem masti na pacove tokom 9 nedelja. Analizirane su promene u mikrobiomu creva, osi mikrobiom-creva-mozak i serotonin (serotonergičkim) sistemima u mozgu. Poznato je da ovi sistemi utiču i na anksioznost i na metabolizam.
Rezultati ukazuju na to da gojaznost uzrokovana ishranom sa visokim sadržajem masti može poremetiti crevne bakterije i njihove signalne puteve do mozga. Ovo na kraju može uticati na supstance u mozgu povezane sa anksioznošću.
Nalazi su objavljeni u BMC Biological Research.
Istraživači sa University Colorado Boulder istraživali su kako ishrana sa visokim sadržajem masti utiče na sastav i raznolikost crevnog mikrobioma, sisteme serotonina u mozgu i ponašanja nalik anksioznosti.
Tokom 9 nedelja proučavali su dve grupe pacova. Istraživači su takođe merili promene u sastavu tela koje se odnose na ishranu, uključujući konačnu telesnu težinu, povećanje telesne težine i adipoznost (telesnu masnoću).
Rezultati su pokazali da su pacovi hranjeni ishranom sa visokim sadržajem masti dobili više na težini i telesnih masti. Takođe su imali znatno nižu raznolikost mikrobioma creva, što je generalno povezano sa lošijim zdravljem.
Nalazi sugerišu da ishrana sa visokim sadržajem masti menja sastav mikrobioma creva na načine koji su povezani sa povećanjem telesne masti i težine i promenama u sistemu serotonina u mozgu povezanim sa anksioznošću.
Dr Thomas M. Holland, lekar-naučnik i docent na RUSH institute for Healthy Aging, RUSH University, College of Health Sciences, koji nije bio uključen u studiju, primetio je da ishrana sa visokim sadržajem masti „ima tendenciju da smanji ukupnu raznolikost crevnog mikrobioma, što dovodi do manje složene mikrobne zajednice koja može narušiti sposobnost creva da održi uravnoteženo okruženje”.
Dr Timothy Frie, neuronaučnik specijalizovan za ishranu iz Center for Nutritional Psychology, koji nije bio uključen u studiju, kaže da se „serotonin prvenstveno proizvodi u crevima, pri čemu se oko 95 odsto serotonina u telu nalazi se u gastrointestinalnom traktu. Mikrobiota creva utiče na proizvodnju i funkciju serotonina kroz sintezu njegovog prekursora, triptofana, i modulaciju serotonergičkih receptora i transportera. Značaj ove ose u mentalnom zdravlju je dubok. Promene u mikrobiomu creva mogu dovesti do disregulacije nivoa serotonina, utičući na raspoloženje, anksioznost i sveukupno mentalno zdravlje„.
On je dodao se ovo može izazvati ili pogoršati stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj i depresija.
– Razumevanje ove osovine otvara nove pravce za terapeutske intervencije koje ciljaju na mikrobiom creva kako bi modulisale funkciju mozga i poboljšale ishode mentalnog zdravlja – istakao je dr Frie.
– Ishrana bogata zasićenim mastima i siromašna vlaknima može smanjiti bakterijsku raznolikost i promeniti ravnotežu crevnih bakterija, slično efektima koji su viđeni kod pacova – kaže dr Holland. On je dodao da su „studije na ljudima pokazale da su ishrane bogate zasićenim mastima i siromašne zdravim nutrijentima povezane sa većom stopom anksioznosti i depresije”.
– Promene u ponašanju primećene kod pacova daju potencijalno mehaničko objašnjenje za ove asocijacije kod ljudi – objasnio je dr Holland.
Dr Frie je dodao da „iako postoje inherentne razlike između pacova i ljudi, mnogi fiziološki i biohemijski putevi su očuvani među vrstama. Osnovni principi ose mikrobiom-creva-mozak, kao što je primećeno u studijama na pacovima, pružaju dragocene uvide primenljive na zdravlje ljudi. I kod pacova i kod ljudi, promene crevnog mikrobioma izazvane ishranom mogu značajno uticati na funkciju mozga i ponašanje kroz slične mehanizme”.
– Studije na ljudima potvrdile su nalaze sa modela glodara, pokazujući da intervencije u ishrani mogu da modulišu mikrobiom creva, utiču na nivoe serotonina i utiču na mentalno zdravlje – rekao je on.
Iako nalazi studije nude uvid u potencijalne terapijske intervencije za mentalno zdravlje, mehanizmi koji su u osnovi uočenih promena nisu direktno istraženi. Ova studija ima i druga značajna ograničenja, kao što je isključivo uključivanje mužjaka pacova određenih uzrasta, što postavlja pitanja o primenljivosti nalaza na ženke ili druge životne faze.
Autori studije sugerišu da bi buduća istraživanja trebalo da se pozabave ovim faktorima, posebno s obzirom na veću učestalost anksioznosti i drugih poremećaja mentalnog zdravlja kod žena.
Sve u svemu, potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumela osovina mikrobiom-creva-serotonergična mozga i njene implikacije na ljudsko zdravlje.
– Nalazi ove studije naglašavaju važnost dijetetskih intervencija u lečenju anksioznih poremećaja, posebno kod osoba sa gojaznošću – rekao je dr Holland.
On je naglasio da „unapređenjem dijetetskih navika, kao što je povećanje unosa zdravih masti i smanjenje nezdravih masti, osobe mogu podržati bolju signalizaciju creva-mozga, smanjiti upalu i unaprediti opšte mentalno zdravlje”
Dr Holland posebno preporučuje povećanje unosa:
Dr Frie na sličan način savetuje ishranu bogatu omega-3 masnim kiselinama, fermentisanom hranom i vlaknima iz voća, povrća i integralnih žitarica kako bi se podstakao rast korisnih crevnih bakterija, poboljšavajući mikrobnu raznolikost i zdravlje creva.
Pored toga, oba stručnjaka istakla su važnost hidratacije za opšte i digestivno zdravlje i preporučila zadovoljavanje dnevnih potreba za vodom.
– Obezbeđivanje adekvatnog unosa vlakana, uključujući probiotičku i prebiotičku hranu, i održavanje odgovarajuće hidratacije promovisaće zdrav mikrobiom creva, smanjiti upalu, podržati opšte zdravlje mozga i poboljšati raspoloženje i nivo anksioznosti – rekao je dr Holland.
On je takođe predložio smanjenje unosa hrane bogate trans i zasićenim mastima, brze i pržene hrane, tamnocrvenog mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masti.
– Ograničavanje unosa hrane bogate mastima i prerađene hrane pomaže u sprečavanju disbioze creva i smanjuje upalu, podržavajući bolju komunikaciju između creva i mozga – složio se dr Frie.