Svima nam se ponekad desi da jedemo kada nismo gladni i uglavnom toga nismo ni svesni. Konzumiranje hrane osnovni je aspekt čovekovog života. Osećaj gladi je instinkt za preživljavanje. Međutim, postavlja se pitanje, jedemo li isključivo onda kada nam je to potrebno ili, kako pokazuju istraživanja, hranu konzumiramo s obzirom i na neke druge faktore, bili oni fizički ili emocionalni. Možda grickamo kada nam je dosadno ili svaki put uzmemo slatkiš kada pored njega prođemo. Sve ove i neke druge situacije koje iskoristimo kako bismo nešto pojeli nisu s pravim razlogom, jer jedemo iako nismo gladni. Mnogo puta se dogodi da, uprkos dovoljnoj količini unesene hrane, osećamo glad.
Postoji nekoliko faktora zašto jedemo iako smo siti, a oni variraju od osobe do osobe. U najviše slučajeva, hranu koristimo kao zamenu za neki nedostatak, koji praćenjem svojih navika tokom dana i emocionalnog stanja možemo da identifikujemo i tako utičemo na nepotreban unos hrane. Ponekad je samo stvar u hrani s nedovoljno nutrijenata, koja nas kratkotrajno zasiti, a ponekad su to faktori koji dugoročno mogu naneti štetu našem zdravlju.
Bez obzira na to što nas hrana mami, jedino bitno jeste da smo na kraju nešto pojeli iako stvarno nismo bili gladni. S vremena na vreme to nije tako strašno, ali previše jedenja bez razmišljanja može da poremeti našu težinu ili naš plan mršavljenja, a i u zavisnosti od toga šta jedemo, možemo i da ugrozimo svoje zdravlje. Pravilna ishrana poboljšaće nam kvalitet života, kako kratkoročno, tako i tokom dužeg životnog perioda.
Situacije u kojima jedemo, a nismo gladni
Postoje načini da se u situacijama u kojima jedemo, a nismo hladni izborimo na jednostavan način.
1. Stres
Dugotrajni stres preplavljuje naše telo kortizolom, hormonom koji igra ulogu u našem sistemu borbe ili bekstva. Da bismo napunili svoje telo gorivom nakon stresnog susreta, kortizol izaziva želju da jedemo više. Ako je stres za nas skoro konstantno stanje, ti nivoi kortizola ostaju visoki i teraju nas da posežemo za grickalicama.
2. Umor
Kada se dovoljno ne odmaramo, nivoi grelina (hormona zbog kojeg želimo da jedemo) rastu. U međuvremenu, nivoi leptina (hormona koji smanjuje glad i želju za jelom) opadaju. Ova dva hormona kontrolišu osećaj gladi. Rezultat: osećamo glad čak i ako našem telu nije potrebna hrana.
3. Nervi
Jelo je zgodno opravdanje za dodatnu energiju koja se javlja sa osećajem nervoze. Ne samo da nam omogućava da nešto radimo, već nas i odvlači od svega što nas čini nervoznim. Svojim stresom možemo da upravljamo i tako što uopšte ne jedemo. Ovo može da uspori naš organizam, jer naše telo misli da gladuje. Kada konačno odlučimo da jedemo, veća je verovatnoća da ćemo preterati.
4. Anksioznost
Anksioznost ima jaku vezu sa poremećajima u ishrani. Prejedanje može biti način koji može da nam pomogne da upravljamo svojim brigama i stresom. Druge stvari, od gena, depresije i poremećaja raspoloženja do traume, zavisnosti ili zlostavljanja, mogu povećati verovatnoću od prejedanja kao načina za upravljanje svojim emocijama.
5. Pritisak u društvu
Konzumiranje hrane na emocionalnoj osnovi ne dešava se uvek kada se osećamo loše. Lako nam se dešava da se opustimo na nekoj zabavi sa društvom i da ignorišemo znake koji nam ukazuju na to da više nismo gladni ili da osećamo obavezu da se slažemo i uklopimo u grupu.
6. Alkohol
Piće popušta naše kočnice, a to se odnosi i na dobru procenu kada i koliko jesti. Takođe povećava verovatnoću da jedemo manje zdrave stvari, poput hrane pune masti i šećera. Studije pokazuju da piće utiče na deo mozga koji prati samokontrolu, što otežava odupiranje ukusnoj hrani.
7. Slike hrane
Ponekad je potrebna samo moć sugestije da bismo poželeli da jedemo. Studije pokazuju da oglašavanje sa hranom povećava verovatnoću da ćemo zgrabiti koju god hranu imamo pri ruci i jesti.
8. Cena bezumnog jedenja
Jedenje kada nismo gladni može dovesti do povećanja telesne težine i drugih zdravstvenih problema kao što su problemi sa šećerom u krvi. Ovaj nezdrav ciklus neće se završiti osim ako ne postanemo svesni svojih signala i ne pronađemo druge načine da na njih odgovorimo.
9. Da li baš moramo da jedemo
Prava glad pogađa nas polako i može lako da se odloži. Takođe je veća verovatnoća da ćemo osetiti zadovoljstvo zahvaljujući mnogim opcijama. Emocionalno ili bezumno jedenje dolazi brzo i čini da žudimo za određenom hranom. Naša reakcija može da bude i zahvaljujući tome što nam je hrana dostupna i da jedemo jer – tu je hrana. Zbog toga postoji veća verovatnoća da ćemo se prejedati – i posle toga osećati krivicu.
10. Kako da prestanemo bezumno da jedemo
Treba da pronađemo zdrava rešenja za svoje emocije, poput vežbanja ili meditacije. Prijatelji mogu da podrže naše težnje da jedemo pažljivije. I važno je da brzu hranu ne unosimo u kuću. To će nam olakšati da budemo zdravi ako „jedemo svoja osećanja”.
