Dok ne postoji specifična preporučena ishrana za bipolarni poremećaj, određeni izbori hrane mogu pomoći u upravljanju maničnim epizodama. Pored toga, osobe sa bipolarnim poremećajem imaju visoku učestalost višestrukih hroničnih stanja, kao što su prekomerna težina ili gojaznost, kaže dr Rachel Bergmans, istraživač na University of Michigan Medicine u En Arboru. Izbor zdrave hrane posebno je važan za osobe koje imaju ovo stanje. „Održavanje zdrave ishrane ima potencijal ne samo da utiče na simptome bipolarnog poremećaja, već i da smanji teret ovih bolesti koje se istovremeno javljaju,” objašnjava dr Bergmans.
Ishrana i mentalno zdravlje
Sve je više dokaza da ishrana utiče na mentalno zdravlje, uključujući stanja raspoloženja kod bipolarnog poremećaja. Na primer, mala studija iz 2015. otkrila je povezanost između određenih masnih kiselina i ozbiljnosti simptoma koje su pacijenti sa bipolarnim poremećajem sami prijavili. I pregled objavljen 2016. godine zaključio je da sveukupni zdrav način života, uključujući vežbanje i ishranu, može biti koristan u dugoročnom upravljanju bipolarnim poremećajem (iako autori primećuju da promena određenih nezdravih navika može biti izazov).
Koje namirnice i pića treba da izbegavaju osobe sa bipolarnim poremećajem
Za osobe sa bipolarnim poremećajem, osnove zdrave ishrane uključuju ne samo ono što treba da jedu, već i ono što ne bi trebalo da jedu. Trebalo bi da smanje ili da potpuno izbace sledeće namirnice koje mogu pogoršati bipolarne simptome.
1. Kofein
– Stimulansi mogu izazvati maniju i treba ih izbegavati – kaže dr Jess Fiedorowicz, šef odeljenja za mentalno zdravlje u bolnici u Otavi i profesor na Univerzitetu u Otavi, u Kanadi. Kofein je potcenjen okidač za bipolarni poremećaj i može ometati san, što može biti posebno problematično, jer je nedostatak sna poznat kao okidač za bipolarne promene raspoloženja i maniju, dodaje on.
Iako dokazi nisu ubedljivi, sistematski pregled objavljen 2021. godine napominje da stimulativni efekat kofeina može biti odgovoran za izazivanje simptoma manije kod nekih ljudi, a takođe može promeniti način na koji se određeni lekovi koji se koriste za lečenje bipolarnog poremećaja metabolišu u telu.
Sleep Foundation ističe da kofein može povećati razdražljivost i anksioznost, osim što utiče na san, i preporučuje izbegavanje kofeina pre spavanja. Dr Fiedorowicz dodaje da neki lekovi koji se mogu kupiti bez recepta, kao što je pseudoefedrin, koji se nalazi u nekim lekovima za kašalj i prehladu, imaju stimulativna svojstva slična kofeinu i takođe mogu izazvati promene raspoloženja kod bipolarnog poremećaja.
2. Alkohol
Alkohol i bipolarni poremećaj su loša kombinacija. Alkohol može uticati na bipolarne promene raspoloženja i može negativno uticati na lekove kao što je litijum, navode u National Alliance on Mental Illness (NAMI). Ljudi sa bipolarnim poremećajem takođe imaju veće šanse da prerano umru ako koriste alkohol ili druge supstance, navodi se u studiji objavljenoj 2015. godine koja je analizirala podatke o više od 11.000 ljudi sa bipolarnim poremećajem.
3. Šećer
Ishrana bogata rafinisanim šećerom može otežati kontrolu težine i gojaznosti i povezane trbušne masti, zbog čega neki tretmani lekovima za bipolarni poremećaj mogu da budu manje efikasni, stoji u rezultatima multicentrične studije iz 2016. Ako želite da zadovoljite svoju potrebu za slatkišima, radije birajte voće.
4. So
Osobe koje uzimaju litijum zbog bipolarnog poremećaja, moraće pažljivo da prate unos soli, jer svako naglo povećanje ili smanjenje količine natrijuma koju unose može uticati na nivo litijuma. Prema NAMI, ljudi koji uzimaju litijum treba da izbegavaju ishranu sa niskim sadržajem natrijuma i dehidrataciju, jer to može povećati rizik od toksičnosti litijuma. Jednako važno kada se uzima litijum jeste dovoljan unos tečnosti, jer dehidratacija može izazvati opasne neželjene efekte, upozorava dr Fiedorowicz.
5. Zasićene masti
Dr Fiedorowicz predlaže da se odlučite za nemasne proteine i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti i da jedete puno voća, povrća i zdravih žitarica. Masti u hrani mogu da promene način na koji telo koristi lekove: Generalno, lekovi će i dalje biti efikasni, ali preterano konzumiranje pržene, masne hrane jednostavno nije dobro za srce.
Uloga omega-6 i omega-3 masnih kiselina
Postoje i neki dokazi da je neravnoteža u odnosu unosa omega-6 i omega-3 masnih kiselina problematična kod bipolarnog poremećaja, kaže dr Melvin McInnis, direktor programa bipolarnog istraživanja na University of Michigan Medicine u En Arboru.
Prema studiji iz 2016, visok odnos omega-6 i omega-3 povećava upalni odgovor organizma, što je štetno za celokupnu funkciju mozga.
Istraživanje je takođe otkrilo vezu između niskog nivoa omega-3 i razvoja bipolarnog poremećaja. Nasuprot tome, adekvatan unos masne ribe povezan je sa manjim rizikom od razvoja poremećaja, prema studiji objavljenoj 2019. Autori su primetili da je ishrana sada prepoznata kao važan faktor u prevenciji i lečenju neuropsihijatrijskih poremećaja poput depresije, bipolarnog poremećaja i šizofrenije.
Dr McInnis objašnjava da ljudi sa bipolarnim poremećajem treba da izbalansiraju vrste masti u ishrani tako što će uključiti više omega-3 masti i manje omega-6 masti.
– Idealan odnos omega-6 masnih kiselina i omega-3 masnih kiselina je oko 4 prema 1 ili čak i manje – dodaje dr Bergmans.
Pošto se omega-6 masne kiseline takmiče sa omega-3 u telu, trebalo bi izbegavati hranu sa visokim odnosom omega-6 prema omega-3, uključujući ulja poput kukuruznog, sojinog i ulja semena pamuka, savetuje dr Bergmans. Bolje opcije ulja uključuju ulje repice, laneno i maslinovo, koja takođe imaju malo zasićenih masti.
Takođe je dobro da se u ishranu doda više hrane bogate omega-3. Orasi, bademi, laneno seme, divlji losos, sardine, inćuni, spanać, zelje i bundeva neke su od opcija.
Ako se iz ishrane izbace namirnice koje nisu kompatibilne sa bipolarnom bipolarnošću, poboljšaće se ne samo psihičko blagostanje već i fizičko zdravlje, uključujući zdravlje srca. To je posebno važno za ljude sa bipolarnim poremećajem, jer ovaj poremećaj može povećati rizik od gojaznosti i bolesti srca i krvnih sudova, kažu u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje.
– Ljudi sa bipolarnim poremećajem generalno imaju lošu ishranu i nisu dobri u planiranju zdrave ishrane sa odgovarajućom hranom. Poseban problem je brza hrana, koja je primarni izvor hrane za brojne osobe sa bipolarnim poremećajem. Praktična je, jeftina i pruža zadovoljstvo – iako kratkoročno – objašnjava dr McInnis.
Zdrava hrana za zamenu manje zdravih opcija
Planiranje zdravije ishrane ne mora biti naporno. Dr McInnis savetuje odlazak na pijacu, a u prodavnici preporučuje integralne namirnice i ribu. Da bi ishrana bila zdravija, dr McInnis savetuje:
- jedite sveže povrće sa ukusnim umakom, kao što je humus, umesto čipsa ili pomfrita
- preskočite slatko pecivo i umesto toga na krišku hleba od celog zrna ili nekoliko krekera stavite voćni džem
- izaberite kafu bez kofeina sa mlekom ili biljni čaj umesto četvrte ili pete šoljice kafe
- izbegavajte hamburgere i pomfrit u restoranima brze hrane i umesto toga naručite svežu salatu
- zamenite prženo predjelo pečenom ili ribom spremljenom na pari
Formiranje najbolje ishrane često zahteva grupni napor, uključujući pomoć lekara koji leči bipolarni poremećaj.
