Lisičarka (Cantharellus cibarius), veoma je ukusna i hranljiva vrsta pečurke. Sadrži obilje antioksidanasa, vitamina i minerala. Spada u niskokalorične namirnice, ali važno je znati sve o mogućim neželjenim efektima neadekvatne pripreme i prekomerne konzumacije.
Lisičarka je riznica važnih nutrijenata: Šta sve sadrži od hranljivih materija
Lisičarke su niskokalorične, ali i bogate vlaknima i ključnim nutrijentima poput bakra, niacina i vitamina D. U porciji od 54 grama) svežih lisičarki nalazi se:
- 17 kalorija
- 1 gr proteina
- 4 gr ugljenih hidrata
- 0,3 gr masti
- 2 gr vlakana
- 21 procenat DV bakra
- 14 procenata DV niacina
- 14 procenata DV vitamin D
- 12 procenata DV pantotenske kiseline
- 10 procenata DV gvožđa
- 9 procenata DV riboflavina
- 7 procenata DV mangana.
Lisičarka je posebno bogata bakrom, mineralom ključnim za proizvodnju energije, zdravlje mozga i metabolizam gvožđa. Takođe sadrži vitamin D, neophodan za zdravlje kostiju i imunski sistem, kao i vitamine B grupe, poput niacina i pantotenske kiseline, koji pomažu rad centralnog nervnog sistema.
Zdravstvene prednosti koje može da ima lisičarka: Zašto su važni antioksidansi
Lisičarke su dobar izvor antioksidanasa, koji mogu smanjiti upalne procese i zaštititi nas od hroničnih bolesti. Istraživanja pokazuju da lisičarka sadrži antioksidanse poput beta-karotena, flavonoida, polifenola i askorbinske kiseline. Određeni sastojci iz lisičarki potencijalno smanjuju markere upale, poput interleukina-6, i mogu usporiti rast malignih ćelija.
Lisičarka može mnogo da učini za zdravlje kostiju
Lisičarke su jedan od retkih prirodnih izvora vitamina D, koji je ključan za apsorpciju kalcijuma i zdravlje kostiju. Nedostatak vitamina D može povećati rizik od osteoporoze i preloma kostiju.
Pomoć imunskom sistemu
Lisičarke sadrže bakar i vitamin D, nutrijente važne za funkciju imunog sistema. Istraživanja ukazuju da sastojci iz lisičarki mogu neutralisati slobodne radikale i poboljšati funkciju imunskih ćelija. Istraživanja su pokazala izuzetnu otpornost na napada patogena, među kojima su mikrobi i paraziti.
Mogući nedostaci i neželjeni efekti
Pri sakupljanju lisičarki treba biti oprezan jer se mogu pomešati sa otrovnim vrstama, poput Omphalotus olearius (poznatih kao lažne lisičarke), koje mogu izazvati tegobe poput dijareje i povraćanja. Takođe, pečurke sakupljane blizu industrijskih zona mogu sadržavati teške metale i pesticide. Neki ljudi mogu biti alergični na lisičarke, pa je važno prekinuti konzumaciju i potražiti lekarsku pomoć ako se jave simptomi poput osipa ili stomačnih tegoba.
Kako se priprema lisičarka
Lisičarke, sveže ili suve, možete pronaći u specijalizovanim prodavnicama ili na pijacama. Mogu se jesti sirove ili kuvane, ali mnogi preferiraju njihov ukus i teksturu kada su termički obrađene. Suve lisičarke se rehidriraju potapanjem u toplu vodu, a najvažnije ih je pre upotrebe dobro oprati. Svo bogatstvo ukusa najbolje pokazuju kad se proprže ili izdinstaju, i to samo u nekoliko minuta, kada zadržavaju i maksimum hranljivih sastojaka.
