Hrono ishrana nije dijeta već poseban režim: Evo šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno

Hrono ishrana je režim unošenja hrane koji se temelji na konzumiranju određene vrste namirnica u tačno određeno vreme, a u skladu s prirodnim biološkim ritmom tela.

Šta je hrono ishrana?

Nutricionisti pojašnjavaju da hrono ishrana podrazumeva unošenje hrane u tačno određenim vremenskim razmacima od najmanje 4 sata. Tako telo prirodnim ritmom „prati“ lučenje hormona (insulin, kortizol, melatonin) u našem telu. Uz to, važno je voditi računa o izboru namirnica i biti umeren u unosu. Najvažnije je pratiti vremenske okvire.

Mnogi nutricionisti smatraju da je hrono ishrana jedan od najboljih režima ishrane, jer vodi računa o tome kada organizmu treba određena vrsta hrane i kako se namirnice kombinuju, što je posebno korisno za gubitak kilograma. Program hrono ishrane ne podrazumeva brojanje kalorija niti merenje težine namirnica, već funkcioniše po principu pravilnog kombinovanja namirnica i poštovanja biološkog ritma organizma.

Zabranjen je unos šećera, skrobnog povrća, belog brašna i kvasca, svih grickalica, kao i kravljeg i biljnih mleka.

Najvažnije smernice za ispravno sprovođenje: Kako izgleda hrono ishrana kroz pravila

Osnovne smernice hrono ishrane su:

1. Uobročenost (striktan raspored obroka)

• doručak je najvažniji obrok, koji treba da bude bogat mastima i proteinima (jaja, sir, puter, integralni hleb…)
• ručak u hrono režimu je uravnotežen obrok sa najviše proteina i biljnih vlakana (crveno ili belo meso, riba, mahunarke, salata); ugljeni hidrati su dozvoljeni, ali u ograničenim količinama.
• večera je najlaganiji obrok, proteinski i bez ugljenih hidrata (riba, belo meso, povrće).

2. Pravljenje pauza između obroka

Vreme koje treba da prođe između obroka je od 4 do 6 sati. jedno od najvažnijih pravila je da između obroka nema grickanja ili unošenja bilo kojih drugih namirnica, osim tečnosti (takođe po pravilima). Telo mora da svari prethodni obrok pre nego unosa sledećeg.

3. Izbor namirnica u određenom dobu dana

Za doručak su dozvoljeni ugljeni hidrati i masti (integralni hleb, maslac, sirevi…). Za ručak i večeru ih treba izbegavati i uključiti proteine i vlakna.

4. Šećer i rafinisane namirnice se izbegavaju

Beli šećer i brašno, slatkiši i industrijski prerađena i rafinisana hrana su zabranjeni. Zaslađivači se ne preporučuju, osim stevije (samo sa oznakom 100 odsto stevija).

5. Unos tečnosti

Voda je obavezna, ali ne sme da se pije odmah nakon obroka. Preporuke su da to bude bar pola pre ili posle jela, s tim što je dan najbolje započeti biljnim čajem ili limunadom pola sata pre obroka). Kafa i čaj su dozvoljeni, bez mleka i šećera. Idealno je popiti dve kafe dnevno – posle doručka i posle ručka.

6. Obavezna fizička aktivnost i dovoljno sna

Redovna fizička aktivnost od barem 45 minuta dnevno poboljšaće rezultate sprovođenja ovog režima. Kvalitetan efektivan san je neophodan za regulaciju lučenja hormona i metabolizma, kao i opšteg zdravstvenog stanja.