Ultraprerađena hrana povećava rizik i od raka pluća: Pavlaku, hamburger, margarin, krem sir, prženo…svedite na minimum

Ultraprerađena hrana prolazi kroz više koraka obrade, sadrži dugačke liste aditiva i konzervansa, kao i prekomerne količine šećera, soli i masti koje obično sadrže

Ultraprerađena hrana, koja se konzumira u većim količinama, dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od raka pluća, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Thorax. Naučnici ističu da su dalja istraživanja opravdana u različitim populacionim grupama, ali naglašavaju da ograničavanje konzumacije ove hrane može da pomogne u smanjenju globalnog broja obolelih od ove bolesti. Zna se da je rak pluća je najčešći rak na svetu. I samo u 2020. godini procenjeno je da je širom sveta bilo 2,2 miliona novih slučajeva i 1,8 miliona smrtnih slučajeva od ove bolesti, napominju istraživači.

Kao što joj ime kaže - ultraprerađena hrana prolazi kroz više koraka obrade i prepuna je aditiva i konzervansa

Preporučujemo

Brza ili ultraprerađena hrana obično prolazi kroz više koraka obrade, sadrži dugačke liste aditiva i konzervansa i spremna je za jelo ili zagrevanje. Velika količina i česta konzumacija ove hrane dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od nekoliko zdravstvenih stanja, a istraživači su želeli da znaju da li bi to moglo da uključuje i rak pluća.

Koristili su podatke iz američkih Prostate, Lung, Colorectal and Ovarian (PLCO) Cancer Screening Trials - studija skrininga raka prostate, pluća, kolorektalnog raka i jajnika, u kojima je učestvovalo 155.000 učesnika, starosti od 55 do 74 godine koji su nasumično raspoređeni u grupu za skrining ili uporednu grupu, u periodu između novembra 1993. i jula 2001. godine. Dijagnoze raka praćene su do kraja 2009. godine, a smrtni slučajevi od karcinoma  do kraja 2018. godine.

U ovu studiju uključeno je oko 101.732 ljudi (50.187 muškaraca i 51.545 žena, prosečne starosti 62. godine) koji su popunili upitnik o učestalosti konzumiranja hrane o svojim prehrambenim navikama prilikom ulaska u studije. Hrana je kategorisana kao neprerađena ili minimalno prerađena, sadrži prerađene kulinarske sastojke, prerađena i ultraprerađena.

Na dnevnom nivou meso za ručak je najzastupljenija ultraprerađena hrana

Istraživači su se posebno fokusirali na ultraprerađenu hranu - pavlaku, krem sir, sladoled, smrznuti jogurt, prženu hranu, hleb, peciva, slane grickalice, žitarice koje se jedu za doručak, instant rezance, kupovne supe i sosove, margarin, slatkiše, bezalkoholna pića, zaslađene voćne napitke, hamburgere iz restorana/prodavnice, hot-dogove i picu.

Prosečna potrošnja ultraprerađene, brze hrane prilagođena energiji bila je skoro 3 porcije dnevno, a najviše su bile zastupljene tri vrste namirnica - meso za ručak (11 odsto), dijetalna ili kofeinska bezalkoholna pića (nešto više od 7 procenata) i bezkofeinska bezalkoholna pića (skoro 7 odsto).

Tokom prosečnog perioda praćenja od 12 godina, dijagnostikovano je 1.706 novih slučajeva raka pluća, uključujući 1.473 (86 odsto) slučaja nesitnoćelijskog karcinoma pluća i 233 (14 procenat) sitnoćelijskog karcinoma pluća. Broj slučajeva bio je veći među onima koji su jeli najviše ultraprerađenu hranu nego među onima koji su najmanje konzumirali takvu vrstu hrane (495/25.434 naspram 331/25.433).

Ljudi koji konziraju brzu hranu u većim količinama imaju 41 odsto veću verovatnoću da im se dijagnostikuje rak pluća

Nakon uračunavanja potencijalno uticajnih faktora, uključujući pušenje i ukupni kvalitet ishrane, učesnici u najvećem kvartalu potrošnje ultraprerađene hrane prilagođene energiji imali su 41 odsto veću verovatnoću da im se dijagnostikuje rak pluća nego oni u najnižem kvartalu. Konkretno, imali su 37 odsto veću verovatnoću da im se dijagnostikuje nesitnoćelijski karcinom  pluća i 44 procenata veću verovatnoću da im se dijagnostikuje sitnoćelijski karcinoma pluća.

Naučnici podsećaju da je ovo opservaciona studija i zbog toga ne mogu da se izvuku čvrsti zaključci o uzroku i posledici. Istraživači priznaju da nisu mogli da uzmu u obzir intenzitet pušenja, što možda imalo uticaja. Informacije o ishrani su prikupljene samo jednom, tako da nisu mogle da uzmu u obzir promene tokom vremena, a broj dijagnoza raka je bio mali. Ali,  ističu nisku nutritivnu vrednost ultraprerađene hrane i prekomerne količine šećera, soli i masti koje obično sadrže.

- Još gore, tokom poslednje dve decenije, potrošnja ultraprerađene hrane značajno je porasla širom sveta, bez obzira na razvoj ili ekonomski status. Porast potrošnje ove hrane mogao bi da dovede do globalnog povećanja gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, metaboličkih poremećaja, raka i smrtnosti, jer su ove namirnice potvrđeni faktori rizika za takva stanja - upozoravaju naučnici.

Industrijska prerada menja matricu hrane

Visok unos ultraprerađene hrane može efikasno da potisne zdrave namirnice, poput integralnih žitarica, voća i povrća, za koje se zna da štite od raka, ukazuju istraživači, navodeći to kao objašnjenje za svoje nalaze.

- Industrijska prerada menja matricu hrane, utičući na dostupnost i apsorpciju hranljivih materija, a istovremeno stvara štetne zagađivače - ističu istraživači navodeći akrolein, koji se nalazi u grilovanim kobasicama i karamel bombonama, a i toksična je komponenta cigaretnog dima.

- Ove nalaze treba potvrditi drugim velikim longitudinalnim studijama u različitim populacijama i sredinama... Ako se utvrdi uzročnost, ograničavanje trendova unosa ultraprerađene hrane na globalnom nivou moglo bi da doprinese smanjenju tereta raka pluća - zaključuju istraživači.