Organizam osoba koje se odreknu mesa oseća mnoge promene. Vegetarijanski način ishrane, naime, ima negativnu ali i pozitivnu stranu. Osobe koje ne jedu crveno meso, između ostalog, imaju manju verovatnoću da razviju upale, pa i rak, a da su brojni benefiti ovakog načina ishrane za eKliniku potvrđuje i nutricionista Marina Šišović Mitrović. Ona navodi da su manje šanse za pojavu hipetenzije, bolji je rad creva, dolazi do smanjena telesne težine… Sa druge strane, može doći do anemije…
Manja šansa za pojavu hipertenzije
Šansa da će osoba koja ne jede crveno meso imati probleme sa pritiskom, prema njenim rečima, daleko je manja u odnosu na ostalu populaciju.
– Da bi ova, kao i druge koristi bile realizovane, potrebno je da bude prisutan niz drugih faktora koji čine uravnotežen i zdrav način života. To su, pre svega, genetske predispozicije, fizička aktivnost, pušenje, alkohol i drugo – kaže Marina Šišović Mitrović i dodaje da je i peristaltika bolja kad se ne unosi meso:
– Ljudi koji ne unose crveno meso imaju bolji i brži rad creva.
Naime, manje mesa i više vlakana od integralnih žitarica, sirovog voća i povrća podrazumeva bolju peristaltiku. Vlakna olakšavaju probavu povlačenjem vode u debelo crevo, što čini stolicu mekšom.
– Kao rezultat manjeg unosa „nevidljivih“ masti, koje su pre svega sadržane u mesu, dolazi do smanjenja telesne težine – kaže Šišović Mitrović.
Brojna istraživanja bavila su se pitanjem na koji način vegetarijanska ishrana utiče na težinu. Oni koji su prešli na biljnu ishranu izgubili su određeni broj kilograma, nakon čega se sa mršavljenjem zaustavilo. Organizam se, zatim, zadržava na određenoj kilaži, koja ubuduće ne varira, ako ne dolazi do novih izmena u režimu.
Niži krvni pritisak, ali i rizik od anemije
– Osobe koje ne jedu meso obično imaju niži krvni pritisak. S obzirom na to da one, međutim, unose manje kvalitetnih proteina, to može da rezultira anemijom, odnosno nedostatkom gvožđa – objašnava naša sagovornica.
Ako iz ishrane izbacite meso, iz tog razloga moguće je da ćete u prvo vreme osetiti umor i slabost. Razlog tome je što ste sebi ukinuli važan izvor proteina i gvožđa, koji vam daju energiju, jer telo apsorbuje više gvožđa iz mesa nego iz drugih namirnica.
Opet, sa druge strane, izbacivanje mesa iz ishrane umanjuje šansu od promena na debelom crevu, što je još jedan benefit ovakvog režima.
– Osobe koje ne jedu crveno meso imaju manji rizik od razvoja koronarne bolesti i angine pektoris, kao i od infarkta srca. Razlog tome je što koriste biljne namirnice bogate pektinima, koje snižavaju nivo holesterola u krvi, a u sebi ne sadrže zasićene masti – kaže Šišović Mitrović.
Manje konzumiranje namirnica sa zasićenim mastima, poput mesa, može da smanji „loši“ ili LDL holesterol u krvi. Stručnjaci kažu da zasićene masti treba da čine manje od 10 odsto kalorija koje unosimo.
Kako kaže naša sagovornica, osobe koje ne unose meso lišene su mnogih važnih masnih kiselina, kao što su metionin, lizin, treonin, triptofan.
– Iz tog razloga, osobama koje ne jedu meso preporučuje se redovan svakodnevni unos različitog voća i povrća, jer će tako, uz hleb i žitarice, zadovoljiti osnovne potrebe za ovim aminokiselinama – kaže Šišović Mitrović.
Kako nadoknaditi belančevine
Prema njenim rečima, odrastao čovek treba dnevno da unese jedan gram belančevina na jedan kilogram telesne težine. Oni koji unose samo biljne proteine, s obzirom da su to „nepotpuni proteini“, trebalo bi da unesu 25 odsto više.
Šta treba jesti
Od namirnica potrebno unositi:
– mleko i mlečne proizvode, koji su odločan izvor kalcijuma, vitamina B12 i visokovrednih belančevina;
– žitarice i proizvode od žitarica, jer se putem njih unose belančevine i vitamini B kompleksa;
– ribu i plodove mora, jer sadrže belančevine i bogate su omega 3 masnim kiselinama.
– Osobama koje su iz upotrebe izbacije crveno meso, savetuje se unos ribe i plodova mora, jer sadrže belančevine i bogate su omega 3 masnim kiselinama, kao i unos pilećeg belog mesa – objašnjava nutricionista:
– Masti se nadoknađuju unosom maslinovog hladno ceđenog ulja, zatim bundevinog, kukuruznog ili suncokretovog, pre nego upotrebom putera i margarina. Odlično je i riblje ulje, jer je bogat izvor provitamina D.
Dodatni saveti i upotreba suplemenata
Prema njenim rečima, iskoristivost vitamina i minerala može da se poboljša pravilnom kombinacijom namirnica. Tako, apsorpcija gvožđa iz biljnih namirnica može da se poveća kombinacijom sa citrusnim voćem, bogatim vitaminom C, koji pomaže apsorpcju.
– Ove hranljive materije treba i dodatno unositi, putem preparata. Vitaminske tablete nikad nisu zamena za hranu, a o njihovoj upotrebi je najbolje posavetovati se sa lekarom i koristiti ih u propisanim količinama – kaže nutricionista.
