Svaka promena ishrane utiče na simptomeme određene autoimune bolesti Foto: Shutterstock
Autoimuna bolest uvek zahteva poseban način ishrane. Ako imate celijakiju, Kronovu bolest ili reumatoidni artritis, konzumacija ili izbegavanje određene hrane zaista može da utiče na simptome i tok bolesti. Zbog toga stručnjaci preporučuju 4 vrste ishrane namenjene osobama koje pate od neke autoimune bolesti.
Ne postoji nijedna prihvaćena definicija „autoimune ishrane“, odnosno, one koja može pomoći u suzbijanju simptoma različitih autoimunih bolesti kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis i lupus. Međutim, postoje neka istraživanja koja sugerišu da određena hrana može biti od koristi osobama sa autoimunim oboljenjem, koje se javlja kada imuni sistem greškom napadne telo. Uopšteno govoreći, većina autoimunih bolesti pokazuje odgovor na neke promene u ishrani, bilo da je u pitanju Hašimoto, reumatoidni artritis, celijakija ili Kronova bolest. Iako postoje zajedničke karakteristike za takozvanu autoimunu ishranu (na primer, većina uključuje antiinflamatornu hranu), specifične promene u ishrani moraju biti prilagođene osobi i njenoj bolesti.
Ponekad se naziva i ishrana Paleo autoimunog protokola. AIP je ekstremna verzija popularne paleo ishrane, koja se zalaže za povratak vrstama hrane koje su jeli naši paleolitski preci. Namirnice koje treba izbegavati su žitarice, mahunarke, mlečni proizvodi, prerađena hrana, rafinisani šećeri, industrijska ulja od semena, jaja, orašasti plodovi, semenke, alternativni zaslađivači, emulgatori i zgušnjivači hrane. To je izuzetno izbalansirana i nutritivna ishrana u kojoj se ne konzumiraju namirnice koje nadražuju creva, uzrokuju crevnu dizbiozu i aktiviraju imunološki sistem. AIP sledi protokol eliminacije gde se različite grupe hrane, koje mogu doprineti upali eliminišu iz ishrane, a zatim se polako vraćaju nazad.
Ova ishrana je slična veoma popularnoj mediteranskoj ishrani, za koju se pokazalo da smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Ona produžava životni vek i smanjuje simptome nekih autoimunih bolesti, poput reumatoidnog artritisa. Fokus je na antiinflamatornoj hrani kao što su riba, maslinovo ulje, voće, povrće, mahunarke, orasi i semenke. Hrana bi trebalo da bude što prirodnija, poput ribe iz mora, na primer. Domaća jela su još bolja, jer tada znate sve sastojke koji su upotrebljeni.
Postoje dokazi da ishrana zasnovana na biljnoj osnovi može biti od koristi osobama sa autoimunim bolestima. Osim toga, i AIP i antiinflamatorna dijeta se takođe snažno fokusiraju na voće i povrće. Međutim, ako imate autoimunu bolest, možda ćete otkriti da bolje podnosite povrće kada je kuvano. Veliki molekuli mogu da izazovu imuni sistem, ali kada kuvate hranu tada razgrađujete molekule.
Gluten je naziv za proteine u pšenici, raži i ječmu, a oštećuje tanko crevo osoba sa celijakijom, još jednim autoimunim stanjem. Gluten je veliki molekul koji može da izazove imuni odgovor. Jedini način za lečenje celijakije je izbegavanje glutena, koji se nalazi ne samo u hlebu, već i u testeninama, supama, sosovima, prelivu za salatu i nizu drugih proizvoda. Budući da mnogi ljudi sa celijakijom imaju i druge autoimune bolesti, ishrana bez glutena može koristiti i drugima.. Nedavna studija pokazala je koristi od ishrane bez glutena kod žena sa autoimunim problemima štitne žlezde, na primer. U nekim slučajevima jednostavno poboljšanje ukupnog kvaliteta nečije ishrane može da pomogne.
Ukoliko pacijenti imaju izrazitu sumnju da hrana može biti okidač za pogoršanje zdravstvenog stanja onda se pribegava vođenju evidencije o hrani i simptomima. Iako će „najbolja“ autoimuna ishrana biti različita za svakog pacijenta, oni koji su voljni da odvoje vreme da istraže svoje simptome i poboljšaju svoj ukupni kvalitet ishrane izgleda da za sebe rade najbolje. Veliki unos voća i povrća i nizak unos prerađene hrane su uvek dobitna kombinacija, a i uobičajeni su za generalno zdravu ishranu.