Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Masnoće sadrže bitne vitamine i ne treba ih po svaku cenu izbacivati iz ishrane

Priredio/la: S. M.
17:00 - 23. 01. 2022.

Hrana sa visokim sadržajem masnoća ima lošu reputaciju, pa se nekada,  čak i visoko hranljiva masnija hrana svrstava u kategoriju „loše“

Masti Masti u ishrani treba da budu prisutne, pogrešno je izbaciti u potpunosti Foto: Shutterstock

Holesterol je neophodan za funkcionisanje organizma, ali i jedan od najvećih krivaca za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Neka novija istraživanja, ipak, tvrde da nisu sve vrste masnoće štetne i da ne treba masnoće bogate vitaminima i mineralima izbacivati iz ishrane. Bitno je izbegavati zasićene masnoće, a povećati unos nezasićenih koje, kako kažu stručnjaci, mogu da smanje nivo holesterola.

Holesterol i mast ne dovode do povećanja telesne težine

Nedavna istraživanja opovrgla su „krivicu“ holesterola kada su u pitanju nepravilnosti u ishrani. Mnogi zdravstveni radnici, ipak, nastavljaju da preporučuju ishranu sa veoma malo masnoća. S druge strane ima stručnjaka koji kažu, da je mit da konzumiranje hrane sa visokim sadržajem masnoća dovodi do gojaznosti. Pravi izbor namirnica i ishrana bogata masnoćama neophodna je za zdravlje, a može biti od pomoći osobama koje žele da oslabe.

Holesterol ne znači uvek i gojaznost

Brojne studije su pokazale da upotreba hrane sa visokim sadržajem masnoća, kao što su cela jaja, avokado, orašasti plodovi i punomasni mlečni proizvodi, može pomoći u smanjenju telesne težine. Studije su potvrdile da obrasci ishrane sa visokim sadržajem masnoća, uključujući ketogene i niske ugljene hidrate, podstiču gubitak težine. To naravno ne važi za konzumiranje hrane bogate zasićenim masnoćama, kao što su brza hrana, slatka peciva i pržena jela.

Hrana bogata holesterolom nije nezdrava

Mnogi pretpostavljaju da je hrana bogata holesterolom, kao što su cela jaja i punomasni mlečni proizvodi, nezdrava. Ipak, treba imati na umu da ove namirnice sadrže bitne vitamine za pravilno funkcionisanje organizma. Tačno je da treba ograničiti upotrebu namirnica bogatih holesterolom, kao što su sladoled, pržena hrana i prerađeno meso.

Ipak ne treba po svaku cenu izbegavati hranu sa visokim procentom masnoća. Žumanca su i pored visokog nivoa holesterola, bogata važnim vitaminima i mineralima, uključujući B12, holin i selen. Takođe, jogurt sa puno masnoća ima dosta korisnih proteina i kalcijuma. Samo 20 grama kuvane džigerice, bogate holesterolom, obezbeđuje više od 50 odsto dnevnog unosa bakra, vitamina A i B12.

Ne postoji veza između zasićenih masnoća i srčanih bolesti

Nedavna istraživanja nisu pokazala vezu između unosa zasićenih masnoća i srčanih bolesti. Istina je da zasićene masnoće povećavaju dobro poznate faktore rizika od srčanih oboljenja, kao što su LDL (loš) holesterol i apolipoprotein B. Određene vrste zasićenih masnoća mogu povećati HDL (dobar) holesterol. Hrana bogata zasićenim masnoćama poput punomasnog jogurta ili crvenog mesa, može biti uključena u zdravu ishranu.

Masnoće su neophodne tokom trudnoće

Dovoljne količine masnoća neophodne su trudnicama. Potreba za hranljivim materijama rastvorljivim u masnoćama, uključujući vitamin A i holin, kao i omega-3 masti, povećava se tokom trudnoće. Mozgu fetusa masnoće su neophodne za pravilan razvoj. Dokozaheksaenska kiselina (DHA) je vrsta masne kiseline koje ima u masnoj ribi i ona ima ključnu ulogu za pravilan razvoj mozga i vida bebe.

Žumanca su posebno bogata holinom, hranljivom materijom koja je neophodna za razvoj mozga i vida fetusa. Štaviše, punomasni mlečni proizvodi pružaju odličan izvor kalcijuma i vitamina K2, neophodnih za pravilan razvoj kostiju.

Masnoće ne povećavaju rizik od dijabetesa

Mnogi načini ishrane koji se preporučuju za lečenje dijabetesa tipa 2 i gestacionog dijabetesa, sadrže malo masnoća. Sve više je istraživanja, koja tvrde da nije istina da masnoće mogu povećati rizik od dijabetesa. Upotreba određene hrane bogate masnoćama, kao što su trans masti, masna peciva i brza hrana, zaista može povećati rizik od dijabetesa, ali ima istraživanja koja navode da neke namirnice sa visokim sadržajem masnoća štite od razvoja dijabetesa.

Masna riba, punomasni mlečni proizvodi, avokado, maslinovo ulje i orašasti plodovi namirnice su sa visokim sadržajem masnoća, za koje se pokazalo da poboljšavaju nivo šećera i insulina u krvi i potencijalno štite od razvoja dijabetesa.

Loša ravnoteža omega-6 i omega-3

Često se smatra da su namirnice na bazi biljnog ulja, poput margarina i ulja repice, bolje za zdravlje od životinjskih masti.  Na osnovu rezultata nedavnih istraživanja, to verovatno nije istina. Margarin i određena biljna ulja, uključujući uljane repice i sojino ulje, imaju visok sadržaj omega-6 masti. Iako su i omega-6 i omega-3 masti potrebne za zdravlje, savremena ishrana se bazira na previše omega-6 masti i premalo omega-3.

Ova neravnoteža između unosa omega-6 i omega-3 masti, povezuje se sa upalama. Veća zastupljenost omega-6 dovodi se u vezu sa poremećajima raspoloženja, gojaznošću, insulinskom rezistencijom, povećanim faktorima rizika od srčanih oboljenja i padom kognitivnih funkcija. Suncokretovo, susamovo, laneno ulje, orah, mak, laneno seme su bogati omega-6 mastima. Omega-3 masti ima najviše u ribljem ulju skuši, sardini, tuni, beloj ribi, lososu.

Odgovor na holesterol je individualan

Iako neki genetski i metabolički faktori mogu opravdati ishranu sa nižim sadržajem zasićenih masnoća i holesterola, za većinu ljudi, zasićene masnoće i namirnice bogate holesterolom, deo su zdrave ishrane. Mali procenat populacije je osetljiv na holesterol.

Međutim, istraživanja pokazuju da je malo verovatno, da će i kod ovih osoba,  holesterol usloviti promene na nivou lipida koji povećavaju rizik od srčanih bolesti. Odgovor na holesterol je individualan, a na to kako će nečiji organizam prihvatiti holesterol, utiču mnogi faktori, posebno genetika.

Hrana sa visokim sadržajem masnoća nije nezdrava

Hrana sa visokim sadržajem masnoćai ima lošu reputaciju, pa se nekada,  čak i visoko hranljiva masnija hrana svrstava u kategoriju „loše“.  Namirnice sa visokim sadržajem masnoća zapravo su prepune vitamina, minerala i antioksidansa. Kada se dodaju u ishranu na zdrav način, namirnice sa visokim sadržajem masnoća mogu pomoći u održavanju zdrave težine istovremeno obezbeđujući važan izvor hranljivih materija.

Proizvodi bez masnoća nisu uvek dobar izbor

U prodavnicama je sve više proizvoda koji se zbog izrazito niskog sadržaja masnoća, preporučuju osobama koje žele da smršaju. Stručnjaci kažu da je velika većina ovih namirnica nezdrava. Prerađena hrana bez masnoća sadrži sastojke koji mogu negativno uticati na zdravlje, jer sadrži dosta šećera. Konzumiranje velikih količina dodatog šećera povezano je sa bolešću srca, gojaznošću.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend