Koji se mikronutrijenti i suplementi preporučuju za zdravlje srca

Mikronutrijenti su male, moćne hranljive materije neophodne organizmu kako bi bio u mogućnosti da obavlja skoro sve fiziološke funkcije. Od izuzetnog su značaja za održavanje ravnoteže metabolizma, hormona, ali i opšteg zdravlja. Glavna namena većine suplemenata je nadoknada nedostatka mikronutrijenata. Zato treba da pratimo vitaminski status i ukoliko se ustanovi da nam neki mikronutrijent nedostaje, možemo da povećamo unos voća i povrća koji ga sadrže ili da se, uz dogovor sa lekarom, odučimo za suplemente.

Mikronutrijenti smanjuju rizik od nekih bolesti

Antioksidativni suplementi sadrže koncentrisane oblike antioksidanata, supstance koje podržavaju zdravlje ćelija tela boreći se protiv oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Određeni – kao što su omega-3 masne kiseline, folna kiselina i koenzim Q10 – mogu da budu korisni za zdravlje srca, navodi se u novoj studiji objavljenoj u Journal of the American College of Cardiology. Istraživači su pregledali nalaze iz skoro 900 studija sa skoro 900.000 pacijenata i otkrili da neki od ovih mikronutrijenata smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara ili smrti, dok se činilo da drugi nemaju efekta, a treći su izgledali kao potencijalno štetni.

– Naša studija naglašava važnost raznolikosti mikronutrijenata i ravnotežu zdravstvenih koristi i rizika – kaže dr Simin Liu, autor studije i profesor epidemiologije i medicine na Univerzitetu Braun u Providensu.

– Identifikovanje optimalne mešavine mikronutrijenata je važno, jer nisu svi korisni, a neki čak mogu da imaju i štetne efekte – upozorava on.

Istraživački tim se fokusirao na faktore rizika od kardiovaskularnih bolesti, uključujući krvni pritisak, šećer u krvi i holesterol, i stvari poput srčanog ili moždanog udara. Sve u svemu, istraživači su pronašli dokaze da mnogi mikronutrijenti potencijalno pomažu i jačaju srce, a među njima su:

• Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u ribi, biljnim uljima, orašastim plodovima (posebno orasima), lanenim semenkama, lanenom ulju i lisnatom povrću
• Omega-6 masne kiseline, polinezasićene masti koje se nalaze u biljnim uljima, orašastim plodovima i semenkama
• L-arginin, aminokiselina koja pomaže organizmu da gradi protein. Može se naći u hrani bogatoj proteinima kao što su riba, crveno meso, živina, soja, integralne žitarice, pasulj i mlečni proizvodi
• L-citrulin, neesencijalna aminokiselina koja se nalazi u lubenici
• Folna kiselina, oblik vitamina B9 koji se koristi za nedostatak i za sprečavanje komplikacija u trudnoći. Dodaje se žitaricama, brašnu, hlebu, testenini, pekarskim proizvodima, kolačićima i krekerima. Namirnice koje su prirodno bogate folatom su lisnato povrće, bamija, špargle, određeno voće, pasulj, kvasac, pečurke, jetra i bubrezi životinja, sok od pomorandže i sok od paradajza.
• Vitamin D, vitamin rastvorljiv u mastima koji je prirodno prisutan u nekoliko namirnica, dodat u druge i dostupan kao dodatak ishrani. Masne ribe (kao što su pastrmka, losos, tunjevina i skuša) i ulja riblje jetre su među najboljim izvorima
• Magnezijum, zadužen za održavanje normalnog krvnog pritiska, jake kosti i stabilan srčani ritam. Pored suplemenata, magnezijum se može naći u zelenom lisnatom povrću kao što su spanać, orašasti plodovi, pasulj, grašak i soja, kao i žitarice od celog zrna.
• Cink, koji se nalazi u piletini, crvenom mesu i obogaćenim žitaricama koje obično koristimo za doručak
• Alfa-lipoinska kiselina, antioksidans koji se prirodno stvara u telu, a nalazi se i u hrani. Ima je u crvenom mesu, šargarepi, cvekli, spanaću, brokoliju i krompiru
• Koenzim Q10, antioksidans koji se nalazi u hladnovodnim ribama kao što su tuna, losos, skuša i sardine, zatim u biljnim uljima i mesu
• Melatonin
• Polifenoli na bazi biljaka kao što su katehin, kurkumin, flavanol, genistein i kvercetin

Mnogi od ovih mikronutrijenata snižavaju krvni pritisak, nivo holesterola i insulina.

Konkretno, pokazalo se da suplementi omega-3 masnih kiselina smanjuju rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti za 7 odsto, slučajeve koronarne bolesti srca za 14 procenata i srčane udare za 15 odsto. Suplementi folne kiseline su takođe smanjili rizik od moždanog udara za 16 odsto, dok je koenzim Q10 smrtnost od svih uzroka smanjio za 32 odsto kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Nasuprot tome, dodaci beta-karotena (koji se prirodno nalazi u biljkama, kao što su šargarepa i voće) povećavaju rizik od moždanog udara za 9 odsto, smrtnost od svih uzroka za 10 procenata, a smrtnost od kardiovaskularnih bolesti za 12 odsto. I konačno, dugoročno, vitamin C, vitamin D, vitamin E i selen nisu pokazali nikakav uticaj na ishode kardiovaskularnih bolesti ili rizik od dijabetesa tipa 2.

Prethodne studije pokazale su da su antioksidansi korisni za srce, verovatno zato što smanjuju stres koji doprinosi srčanim oboljenjima. Dijeta za zdravlje srca, kao što su mediteranska dijeta i dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije (DASH), sadrže hranu bogatu antioksidansima. Ali studije određenih antioksidativnih dodataka su pomešane ili nedosledne.

– Istraživanje suplementacije mikronutrijentima uglavnom se fokusiralo na zdravstvene efekte jednog ili nekoliko vitamina i minerala. Odlučili smo da preduzmemo sveobuhvatan i sistematski pristup da procenimo sve javno dostupne i druge dostupne studije koje izveštavaju o svim mikronutrijentima – kaže  dr Simin Liu.

Potrebno je više studija kako bi se pronašle kombinacije koje poboljšavaju nečiju individualnu ishranu i zdravlje srca, zaključili su autori studije.