Suplementi su postali osnovni u ishrani mnogih ljudi kako raste svest o naglo rastućim nedostacima u ishrani. U analizi iz 2001-2008. godina, utvrđeno je da oko 90 odsto Amerikanaca ima manjak vitamina D i E, a više od 40 odsto ima neki drugi oblik nutritivnog nedostatka. U zavisnosti od studije, 35 do 80 procenata Amerikanaca sada uzima suplemente. Podaci su ujednačeniji u višim starosnim grupama, pri čemu oko 80 procenata odraslih starijih od 60 godina koristi suplemente. Iako dodaci ishrani mogu da reše nedostatak hranljivih materija i obezbede zdravstvene koristi, oni ne mogu da zamene zdravu ishranu. Čak mogu da imaju nepoznate neželjene efekte i rizike
Suplementi – uglavnom sintetika sa potencijalnim rizicima
Kada neko kupi bocu suplemenata, pretpostavlja da je ono što dobija ekstrahovana, koncentrovana verzija bilo kog vitamina ili minerala koji se nalazi u hrani. Češća je situacija da je aktivni sastojak u njihovoj boci sintetički, što znači da je proizveden korišćenjem industrijskih hemikalija. Dvoje naučnika sa Univerziteta u Nišu, u Srbiji, napominju da čak i ne postoji velika razlika između različitih brendova suplemenata.
– Više od 95 procenata vitamina, minerala i antioksidanata koje možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane i blizu 100 odsto onih koji se prodaju u drugim prodavnicama sada proizvodi nekoliko istih farmaceutskih i hemijskih kompanija koje ih snabdevaju gotovo svim vitaminima. i mineralima – napisali su.
Neki sintetički vitamini čak su i potencijalno štetni. Primer za ovo je sintetički vitamin E, takođe poznat kao all rac-alpha-tocopherol (pogrešno nazvan d,l-α-tocopherol), koji nije identičan vitaminu E koji se nalazi u prirodi. Dok se vitamin E iz prirodne hrane javlja kao jedan molekul, all rac-alpha-tocpherol je mešavina osam različitih molekula i nastaje kroz industrijske petrohemijske procese.
Studije su pokazale da uzimanje all rac-alpha-tocopherola može biti povezana sa povećanim rizikom od raka prostate. Studija u okviru koje je oko 35.000 muškaraca svakodnevno uzimala suplemente selena, all rac-alpha-tocopherola, i selena i all rac-alpha-tocopherola, ili placeba, pokazala je da su oni koji su uzimali all rac-alpha-tocopherol imali 17 odsto povećan rizik od raka prostate.
Sintetički beta-karoten takođe se razlikuje od prirodnog cis-beta-karotena. Dokumentovano je da suplementacija ima vezu sa povećanom smrtnošću kod pacijenata sa karcinomom pluća.
Od drugih sintetičkih vitamina koji su potencijalno toksični to su:
- Vitamin B1 (tiamin): tiamin hidrohlorid
- Pantotenska kiselina: kalcijum D-pantotenat
- Vitamin B6 (piridoksin): piridoksin hidrohlorid
- Vitamin B12: cijanokobalamin
- Folna kiselina: Pteroilglutaminska kiselina
Izolovani vitamini ili minerali možda neće dobro funkcionisati
Vitamini i minerali ne funkcionišu sami. Većina „ne može ni da funkcioniše osim ako minerali u tragovima nisu dostupni za sintezu ili funkciju različitih proteina i enzima nosača”, napisao je molekularni nutricionista Erik Potratz za The Epoch Times u mejlu.
Na primer, put apsorpcije magnezijuma zahteva bor i vitamin D, tako da se suplementacija sa ova dva hranljiva sastojka generalno preporučuje, kaže Jayney Goddard, predsednica Udruženja komplementarne medicine (CMA) i osnivač i kopredsedavajući Britanskog društva Lifestyle Medicine.
Ipak, drugi minerali u tragovima, kao što je kalcijum, dele isti put apsorpcije kao i magnezijum, tako da kada neko uzme previše suplementa magnezijuma, to može da blokira apsorpciju kalcijuma i čak može dovesti do nedostatka kalcijuma.
Neki sintetički vitamini možda nisu toliko korisni kao prirodni
U nekim studijama se tvrdilo da sintetički vitamini nisu toliko korisni kao prirodni ili da se ne ponašaju isto biološki, jer im nedostaju prateći hranljivi sastojci kao što su fitonutrijenti.
– Ono što većina ljudi ne shvata jeste da ovi sintetički vitamini i minerali nisu pravi i potpuni vitamini i minerali kakvi bi bili obezbeđeni dobrom organski uzgojenom celovitom hranom – napisali su srpski istraživači.
Na primer, kada se askorbinska kiselina, uobičajeni sintetički vitamin C, proguta, jetra mora da je pretvori u dehidroaskorbinsku kiselinu. Studija je takođe otkrila da se sintetički vitamin C bolje apsorbuje kada se uzima sa bioflavonoidima nego kada se konzumira izolovan.
Međutim, o jačini ovog argumenta i dalje se vodi rasprava, pošto svi vitamini ne bi delovali na isti način i hiljade fitonutrijenata postoje u biljkama, od kojih su mnogi neimenovani sa nepoznatim svojstvima. Što je najvažnije, fitonutrijenti mogu delovati kao mač sa dve oštrice. S jedne strane, oni mogu podstaći apsorpciju i funkciju određenih hranljivih materija, ali takođe deluju kao antinutrijenti i ometaju apsorpciju drugih minerala i vitamina.
Fitonutrijenti ostaju uglavnom enigma, i još je nepoznato tačno koje fitonutrijente treba upariti sa kojim vitaminima za optimalnu apsorpciju.
Teorija da vitamini rade kao složeni sat
Dr Royal Lee, koga su neki hvalili kao najvećeg nutricionistu 20. veka, izneo je teoriju da se vitamini sastoje od brojnih delova koji rade zajedno, poput sata. Na primer, askorbinska kiselina nije ekvivalentna vitaminu C, već je samo njegova komponenta. Izolovana i prečišćena askorbinska kiselina, dakle, nije biološki dovoljna za telo.
Međutim, Leejeva teorija nije dokazana i uglavnom je neprihvaćena u konvencionalnoj medicini, iako neka istraživanja sugerišu da vitamini iz cele hrane mogu pružiti više koristi od sintetičkih vitamina.
Ipak, Leejeva teorija može da se primeni na vitaminske komplekse B-grupe. Pošto se kompleks vitamina B sastoji od vitamina B1, B2, B3, B5, B6, B7, B9 (folata) i B12, ovih osam vitamina mogu da komuniciraju i funkcionišu zajedno.
Kada osoba uzima suplemente sa jednim vitaminom B grupe, povećanje izolovanog vitamina B oslanja se na druge vitamine B grupe za pravilno funkcionisanje. Studije su pokazale da je suplementacija folatom obično povezana sa niskim nivoom B12.
Sintetički suplementi mogu da pomognu
Sve ovo ne znači da su rizici od sintetičkih suplemenata veći od koristi. Pošto su oni prečišćeniji izolati od onoga što se može dobiti putem cele hrane, oni mogu brzo da podignu nivo vitamina i minerala na dovoljan nivo. Većina suplemenata folata na tržištu je folna kiselina. Folna kiselina je sintetička, ali ima bolju bioraspoloživost od folata iz cele hrane.
Vitamin D3, takođe poznat kao holekalciferol, koji se uglavnom sintetiše u laboratoriji iz lanolina, može brzo da poveća nivo vitamina D kod većine ljudi koji ostaju u zatvorenom prostoru i nisu izloženi suncu.
Prirodni suplementi – često samo skupa sintetika
Prirodni vitamini i vitamini iz cele hrane na tržištu često se prodaju i promovišu kao napravljeni od prave hrane i stoga su zdraviji od sintetičkih suplemenata. Ipak, većina se ne razlikuje mnogo. Vitamin sa oznakom „prirodan” mogao bi da bude napravljen od potpuno sintetičkih vitamina zbog nedostatka propisa američke Uprave za hranu i lekove.
Suplementi ishrani prave se ekstrakcijom prave hrane. Sušenje zamrzavanjem je popularna metoda proizvodnje za proizvođače suplemenata prehrani, omogućavajući zadržavanje većine hranljivih materija bez hemijske obrade, dok istovremeno daje dodacima dug rok trajanja.
Suplementi i zdrava ishrana
Naturopat dr Jana Schmidt kaže da ne bi rekla da je nemoguće postići optimalan unos ishrane kroz ishranu, „ali ne znam mnogo ljudi koji jedu tako čisto, tako bogato da bi mogli da dobiju sve što im je potrebno na dnevnoj bazi, od onoga što uzgajaju”.
Uzgajanje hrane kod kuće može pomoći u povećanju hranljivih materija.
– Ako možete da ga uberete sveže i zrelo kada su enzimi na vrhuncu, hranljive materije su na vrhuncu – kaže ona.
Profesor emeritus Bonnie Kaplan, istraživač nutricionizma sa Univerziteta u Kalgariju, primetila je da trenutno ne postoji način da se proveri koji je optimalni nivo hranljivih materija koje ljudi treba da uzimaju. Nekima je dobro sa neadekvatnim unosom vitamina, a nekima će možda biti potrebno više.
Sally Fallon Morrell, autorka knjige Nourishing Traditions i predsednica Weston A. Price Foundation, nada se da suplementacija neće postati neophodna. Sa svojim mužem Fallon Morrell ima farmu i proizvodi mlečne proizvode. Ne koristi nikakve herbicide, pesticide ili sintetička đubriva na svojoj farmi. Ona podstiče sve one koji to mogu da traže organsku zdravu hranu, koja se obično uzgaja na hranljivijem zemljištu.
