Šećer (saharoza) je namirnica koja ima mogućnost da u kratkom vremenskom roku snabde telo neophodnom energijom. Stručnjaci kažu, da šećer mnogo brže od masti i proteina deluje na organizam. U umerenim količinama ne može da škodi zdravim osobama. Problem je, ipak, što se nekada preteruje sa upotrebom saharoze koja se „krije“ i u nekim namirnicama za koje mislimo da ne sadrže šećer. Stručnjaci navode da telo može na određene načine da nam poruči kada mu je dosta šećera.
Šećer utiče na raspoloženje i stvara zavisnost
Šećer nam brzo daje, ali i brzo uzima neophodnu energiju, utiče na naše raspoloženje, ali i stvara zavisnost.
– Veće količine šećera od preporučenih povećavaju rizik od razvoja predijabetesa, dijabetesa i drugih hroničnih bolest. Postoje, ipak, neki znaci na osnovu kojim možemo otkriti da se naše telo bori sa viškovima šećera – kaže dr Katherine Masoud, stručnjak za dijabetes Hartford HealthCare Medical Group.
Povećanje telesne težine
Gojenje je u velikoj većini slučajeva posledica prekomernog unosa šećera.
– Slatka hrana i pića bogati su kalorijama i siromašni nutritivnim vrednostima. Veće količine ovakvih namirnica neminovno dovode do viška praznih kalorija i gojenja – kaže dr Masoud.
Problemi sa aknama
Akne su često posledica povećanog unosa slatkih namirnica. I pored toga što slatkiši neće isto delovati na sve osobe, kod nekih se posle konzumacije slatke hrane mogu opaziti akne.
– Kada jedemo slatku hranu povećava se i nivo šećera u krvi usled čega može doći do razvoja upalnih procesa, većih količina sebuma na koži i izbijanja akni– kaže dr Masoud.
Stalna potreba za slatkim namirnicama
Unos veće količine namirnica bogatih šećerom uslovljava nagli rast, ali i pad vrednosti šećera u organizmu. Na taj način ulazimo u „začarani krug“ i jačamo potrebu za dodatnim količinama slatke hrane i nezdravih grickalica.
Nagle promene raspoloženja
Konzumacija većih količina šećera može da bude praćena naglim promenama raspoloženja i razdražljivošću. Studije navode da ishrana bogata belim šećerom, u izvesnoj meri povećava, rizik od poremećaja raspoloženja i da je nekada uvod u anksioznost i depresiju.
Osobe koje konzumiraju više šećera često se žale i na manjak energije i osećaj umora. U stručnoj javnosti koristi se i termin “sugar blues” (šećerna tuga) koji je posledica stalnih promena raspoloženja. Smatra se čak da prekomerna upotreba šećera može da pojača stres i dovede do kognitivnih problema.
Problemi sa spavanjem
Kasni obroci u kojima dominira šećer mogu dovesti do problema sa spavanjem, u vidu nesanice i prekida sna. Stručnjaci naglašavaju da je moguće da ćemo posle jedne neprospavane noći, usled potrebe za dodatnom energijom, u toku sledećeg dana unositi veće količine slatke hrane i pića.
Voće kao zamena za slatkiše
Savet je da za početak ograničimo količine slatkih napitaka, sokova, energetskih pića i da umesto sokova pijemo vodu sa dodacima voća, na primer limuna.
Sokovi se mogu zameniti i mineralnom vodom, čajem bez dodataka šećera, čokoladu voćem. Na ovaj način zadovoljićemo potrebu za slatkišima, a u isto vreme pojačati unos vlakana u organizam.
Koliko je šećera dovoljno?
Dnevne potrebe za šećerom iznose do maksimalnih šest kašičica šećera. Ne zaboravite da su mnogi prelivi za salatu, slani pekarski proizvodi obogaćeni dodacima šećera. Svetska zdravstvena organizacija navodi da šećer ograničimo, na do pet odsto izvora energije na dnevnom nivou. Stručnjaci naglašavaju i da je potrebno izbegavati industrijske namirnice u kojima uvek ima u izvesnoj meri šećera.
Kako prepoznati industrijske namirnice?
Industrijski prerađena hrana sadrži konzervanse, zaslađivače, veštačke boje. Pakovanje hrane na kojem je naznačeno više od pet sastojaka verovatno je industrijski obrađena namirnica, kao što su to gotovi hamburgeri, industrijske kobasice, prerađene žitarice, instant supe, gotova jela, neke vrste hleba.
