Brašno specijalno napravljeno za hleb, koje duže drži sitim i snižava nivo glukoze u krvi, potencijalno je i zdravija alternativa koja smanjuje rizik od gojaznosti i dijabetesa, otkrili su istraživači sa britanskog King’s College London. Nova vrsta brašna napravljena je od tri vrste mahunarki – leblebija, sočiva i pasulja, a istraživanje objavljeno u American Journal of Clinical Nutrition pokazalo je da je ovo brašno korisno i za održavanje zdrave težine i smanjenje rizika od srčanih bolesti.
Brašno leblebije dugo drži čoveka sitim
– U vremenu kada smo svi podstaknuti da povećamo unos vlakana, ova studija naglašava važnost fizičkog oblika vlakana, jer netaknuti ćelijski zidovi, koji usporavaju varenja skroba, poboljšavaju nivo glukoze u krvi i simuliraju hormon sitosti, pomažu nam da se osećamo sitim – objašnjava biohemičar Peter Ellis Piter Elis sa King’s College London u Velikoj Britaniji.
Nakon što su proizveli ovo brašno i od njega ispekli hleb, istraživači su ga testirali na 20 zdravih osoba, kojima su servirani uzorci belog hleba koji su sadržavali 0 procenata, 30 procenata i 60 procenata brašna od leblebija. Hleb od brašna leblebija učinio je da se ispitanici duži vremenski period osećaju sitim, kako su sami prijavili. Analiza krvi pokazala je da je taj osećaj rezultat povećanog oslobađanja hormona koji podstiču sitost.
Ispitivano brašno snižava nivo glukoze u krvi
Takođe, došlo je do smanjenja glukoze u krvi – brašno koje je napravljeno od 30 odsto leblebija smanjilo je nivo glukoze u krvi do 40 procenata, a skoro isto toliki pad uočen je i kada su ispitanici jeli hleb od brašna koje je sadržavalo 60 odsto brašna leblebija, u poređenju sa običnim pšeničnim brašnom. Taj rezultat postignut je zbog toga što skrobu treba duže vremena da se razgradi u telu, podsetili su istraživači.
– Bili smo impresionirani rezultatima koje smo videli kod zdravih osoba, a sada bismo želeli da vidimo kako naš hleb od leblebija može da pomogne u kontroli telesne težine ili dijabetesa u većim ispitivanjima dijetalnih intervencija sa ljudima koji pate od ovih stanja – izjavio je dr Balazs Bajka, specijalista za fiziologiju creva sa King’s College London.
Struktura hrane može da ima veliki uticaj na njenu nutritivnu vrednost
U svojoj studiji, istraživači primećuju da bi moglo da dođe do otpora ljudi da promene svoje navike u ishrani kako bi sprečili i rešili potencijalne probleme kao što su gojaznost i dijabetes. Osnovna hrana, kao što je hleb, može da bude napravljena tako da bolje deluje i čuva zdravlje, a što ne bi bio preveliki zahtev za ljude, smatraju stručnjaci. Uopšteno govoreći, hrane koja zahteva manje obrade pokazuje se kao put do dužeg i zdravijeg života.
Istraživači naglašavaju da je ovo prva studija ove vrste, koja pokazuje kako upotreba brašna od vlakna žitarica sa netaknutim ćelijskim zidovima za pravljenje hleba može da ima ove korisne efekte, a isti pristup bi potencijalno mogao da se koristiti i za druge vrste hrane.
– Odavno znamo da struktura hrane može da ima veliki uticaj na njenu nutritivnu vrednost. Ova studija je primer koji obećava kako nove strukture sastojaka mogu uspešno da se koriste za poboljšanje metaboličkih efekata – navodi Cathrina Edwards, bionačnica sa britanskog Quadram Institute, koja se nada se da će rezultati studije privući pažnju proizvođača hrane koji žele da poboljšaju zdravstvene karakteristike svojih proizvoda.
