Namirnice koje konzumiramo utiču i na dejstvo propisanih lekova Foto: Shutterstock
Hrana je bilo koja materija koja apsorpcijom u ljudskom organizmu doprinosi očuvanju njegove homeostaze, odnosno, ravnoteže i povratka organizma u stanje pre nego što je došlo do nekih promena u njegovom sastavu ili funkcionisanju. Zato naučnici kažu da je veoma važno šta u kom periodu života jedemo.
Možda je iznenađujuće, ali hrana može da utiče na to kako naš lek funkcioniše. Zbog toga je najbolje da lekara ili farmaceuta pitamo da li treba da izbegavamo bilo koju hranu. Na primer, ako uzimamo lekove za visok krvni pritisak, anksioznost ili nesanicu, sok od grejpfruta može da stupi u interakciju sa lekovima. U isto vreme, ne treba ostati bez vitamina C i kalijuma koje grejpfrut sadrži. Umesto njega, možemo da uživamo u drugim citrusima kao što su pomorandže i limete. Takođe treba da proveravamo etikete drugih sokova pre nego što ih popijemo. Neki od njih mogu da sadrže sok od grejpfruta.
Za one koji imaju osetljive, pokvarene ili im neki zubi nedostaju, sirovo povrće može da zauzima visoko mesto na listi namirnica koje treba izbegavati. Ali, ne smemo da propustimo vitamine i vlakna. Zato treba da kuvamo povrće dok ne omekša. Takođe možemo da koristimo pasirano povrće – šargarepu, bundevu i cveklu – u supama ili čorbama. Nije isključeno ni konzervirano povrće, samo treba da potražimo ono bez dodate soli.
Neki ljudi izbegavaju pasulj zbog gasova i bolova u stomaku koje može da izazove. Ali, trebalo bi da razmislimo pre nego što pasulj potpuno izbacimo iz ishrane. Pored toga što je odličan izvor vlakana, pasulj takođe sadrži mnogo proteina i gvožđa i ima malo masti. Suština je u tome da pasulj polako dodajemo u ishranu. Treba da počnemo s malom porcijom nekoliko puta nedeljno. Takođe možemo da probamo sa upotrebom digestivnog enzima, koji može da se kupi u apoteci, da bismo smanjili gasove.
Umereno konzumiranje alkohola može smanjiti rizik od srčanog udara i nekih vrsta moždanog udara. Ali kako starimo, alkohol na nas može drugačije da utiče, čak i ako smo navikli na čašu vina uz večeru ili pivo uz TV. Alkohol remeti san i može podići krvni pritisak. Alkohol takođe može izazvati hipoglikemiju kod ljudi sa dijabetesom. To čak utiče na način na koji lekovi deluju. U svakom slučaju, treba razgovarati sa svojim lekarom o upotrebi alkohola.
Možda ćemo s godinama imati problema sa varenjem mleka ili mlečnih proizvoda. Ali možda nećemo morati da se odreknemo svih mlečnih proizvoda i kalcijuma i proteina koje oni pružaju. Mnogi ljudi mogu da jedu male količine mlečnih proizvoda bez stomačnih tegoba. A neki mlečni proizvodi se bolje podnose od drugih. Nemasni obični jogurt i nemasni sirevi posebno su hranljivi izbor. Mlečni proizvodi bez laktoze takođe mogu da budu hrana koja nam odgovara.
Iako kofein možda nije problem za sve, kod nekih osoba može da izazove anksioznost ili nervozu. Kofein takođe može da poveća broj otkucaja srca i uzrokuje probleme sa spavanjem. Ako pokušavamo da smanjimo unos kofeina, to treba da radimo postepeno. Naglo isključivanje kofeina može izazvati glavobolju, mučninu ili povraćanje. Napitke s kofeinom treba postepeno da zamenimo vodom, biljnim čajem ili kafom bez kofeina.
Neki od najzdravijih komada mesa mogu biti najteži za žvakanje. Mada je hamburger mnogo lakši za zube, često ume da bude manje hranljiv izbor. Može da sadrži 20 do 30 odsto masti. Umesto toga, trebalo bi da se odlučimo za nemasnu mlevenu govedinu sa ne više od 10 odsto masti. Ili je za nas pravi, zdraviji izvor proteina koji se lako žvaće – riba.
Svi oni sa 50 i više godina spadaju u grupu visokog rizika. Američko udruženje za srce preporučuje da paze koliko natrijuma unose. Za sve sa 50 i više godina, preporučena granica je 2.300 mg dnevno. Oni koji su u grupi visokog rizika ne treba da unose više od 1.500 mg natrijuma dnevno. Previše soli može da podigne krvni pritisak i dovede u veći rizik od srčanog i moždanog udara. Najviše soli sadrži prerađena hrana, kao što je smrznuta hrana, grickalice, prelivi za salatu… Zato pažljivo treba čitati etikete i tražiti alternative bez natrijuma, sa malo soli ili bez soli.
Da li izbegavate povrće iz roda krstašica zbog problema sa gasovima? Ovo povrće – brokoli, kupus, karfiol i kelj – ima mnogo vitamina C, beta-karotena, vlakana, kalcijuma, gvožđa i folata. Mnogi su takođe bogati vitaminom A i vitaminom K i imaju malo kalorija. Neke studije su pokazale da mogu i da smanje rizik od raka. Ovo povrće ne treba izbegavati. Samo ga u obroke treba dodavati postepeno, u manjim porcijama. Treba unositi i mnogo tečnosti, jer to takođe može da pomogne.
Sveže voće sadrži obilje vitamina, vlakana i drugih važnih hranljivih materija. Ali možda će nam biti teško da pojedemo onu čuvenu jednu jabuku dnevno ako imamo problema sa žvakanjem. Umesto toga, mogli bi da probamo voće iz konzerve bez dodatog šećera ili sirupa ili da jedemo mekše voće – bobičasto voće, banane i dinje. Takođe, od omiljenog voća možemo da napravimo voćni smuti.
Klice deteline, lucerke, rotkvice i pasulja bogate su vitaminima B i drugim hranljivim materijama. Ali sirove klice takođe mogu da predstavljaju pretnju po zdravlje starijih osoba i bilo koga sa oslabljenim imunološkim sistemom. Pošto se uzgajaju u toplim, vlažnim uslovima, postoji veća verovatnoća da klice, za razliku od drugih svežih proizvoda, sadrže bakterije. Da bismo bezbedno uživali u klicama, treba dobro da ih skuvamo pre jela.