Kod životinja su korona virusi prisutni dugi niz godina ali oni nemaju direktne veze sa virusom SARS - COV - 2 Foto: Shutterstok
Korona virusi su prisutni u prirodi i javljali su se kod svih vrsta životinja i mnogo pre pojave virusa SARS – COV – 2. Do sada nije utvrđeno da se vrste i sojevi korona virusa, koji cirkulišu kod životinja mogu preneti na ljude i time dovesti do infekcije i poremećaja zdravstvenog stanja. Brojna istraživanja na ovu i druge teme vezane za prisustvo, prenošenje i karakteristike korona virusa kod životinja, kako u Srbiji, tako i u mnogim drugim zemljama sprovode se već godinama.
– Veoma je važno objasniti ljudima da korona virusi koji se javljaju kod životinja nemaju direktne veze prvenstveno u načinu prenošenja sa aktuelnim virusom SARS-COV-2 – saglasni su u razgovoru za eKiniku doktori veterinarske medicine Jelena Ćosović Šekularac i Vladimir Terzin.
– Korona virusi kod ljudi i kod životinja imaju jednu sličnost: pripadaju istoj familiji Coronaviridae, zbog koje se i zovu korona virusi – objašnjava dr spec.vet.med. Jelena Ćosović-Šekularac. Ona kaže da različiti sojevi ovog virusa izazivaju različite bolesti i specifični su za tu vrstu, tako da se i bolesti razlikuju u zavisnosti od soja virusa.
– Generalno ovi virusi jesu skloni mutacijama i u veterinarskim klinikama širom sveta korona je sveprisutna kod pasa i mačaka već duži niz godina. Aktivni veterinari su se kroz praksu sa koronom veoma dobro upoznali. Međutim, to su potpuno različiti sojevi virusa, specifični su za vrstu i ne prenose se na ljude, i između pasa i mačaka – prenose se isključivo sa mačke na mačku i sa psa na psa – kaže za eKliniku dr Šekularac.
Virusi iz familije korona su veoma prisutni u veterinarskoj praksi – dr spec.vet.med Jelena Ćosović Šekularac (My vet) Foto: privatna arhiva
Korona virus kod pasa, koji je poznatiji po skraćenici CCoV, jeste visoko zarazna infekcija creva, uglavnom kod štenaca. Obično je kratkotrajnog karaktera, mada nekada može izazvati gastrointestinalne simptome koji traju nekoliko dana.
– CCoV virus ne izaziva simptome kod ljudi i ne prenosi se na ljude. Takođe, ovaj virus uzrokuje prvenstveno gastrointestinalne za razliku od covid 19 koji najpre izaziva respiratorne simptome – objašnjava naša sagovornica.
CCoV infekcija kod pasa je česta bolest sa kojom se veterinari sreću skoro svakodnevno. Ona se potvđuje brzim dijagnostičkim testom a rezultati se dobijaju nakon 10 minuta. Psi se uglavnom zaražavaju direktnim kontaktom sa inficiranim psom, fekooralnim putem, preko kontaminiranih činija za hranu kao i u odgajivačnicama kada gužva i nehigijenski uslovi pogoduju prenosu virusa. Psi nakon preležane bolesti mogu biti prenosioci i do 6 meseci. Lečenje je simptomatsko a u prevenciji ove bolesti se primenjuje vakcinacija ugroženih kategorija životinja, prvenstveno u odgajivačnicama.
Ovaj virus je veoma čest kod mačaka, pogotovo uličnih i onih kojižive u dvorištu. Virus je izuzetno zarazan za mačke i prenosi se fekooralnim putem, preko površina zagađenih fecesom (posip, činije za hranu, zemljište…) Oko 40 odsto populacije mačaka ima ovaj virus – deo mačaka će ostati zdrav a deo će razviti kliničku sliku bolesti. Takođe, kod manjeg procenta mačaka ovaj virus mutira u virus mačijeg infektivnog peritonitisa (FIP) koji je dosta opasnija forma virusa.
– Nije poznato zašto virus mutira i uzrokuje težu formu bolesti, ali izgleda da veći broj faktora utiče na to, kao što su stres, veći broj životinja na malom prostoru, loš imunitet, udružene bolesti, previše mlade ili previše stare jedinke. Virus se dijagnostikuje analizom krvi i ne prenosi se na ljude. Lečenje je simptomatsko. Imunitet nakon ove bolesti nije doživotan, mačke se mogu zaraziti više puta a vakcina protiv ove bolesti ne postoji – objašnjava dr Šekularac za eKliniku.
Dr veterinarske medicine Vladimir Terzin za eKliniku navodi slučajeve iz prakse koji su mu u vezi sa aktuelnom pandemijom izazvali određene dileme. Kod dva psa koji su bili njegovi stalni pacijenti, oba do godine starosti a koje je redovno vakcinisao i revakcinisao, došlo je do teških pneumonija koje su mogle da zaliče na nešto što bi moglo da se poredi sa ljudskom pneumonijom pruzrokovanom virusom covid 19.
– Zvao sam sve moguće relevantne institucije, od Veterinarskog fakulteta, Veterinarskog instituta, Torlaka, Zavoda za javno zdravlje, sve ustanove za koje sam mislio da bi mogle da omoguće da se urade neke dodatne analize uz one koje mi već uz koronu kod životinja radimo, a koje bi možda mogle da potvrde ili opovgrnu da je u pitanju „ovaj covid“. Nažalost, niko nije mogao da mi da adekvatan odgovor niti analizu kojom bih mogao to da dokažem – kaže Terzin i potvrđuje navode dr Šekularac da se korona kod ljubimaca manifestuje crevnim reakcijama, ponekad krvavim prolivima, visokim temperaturama, da pneumonije nisu uobičajene ali da sve to ne možemo bez ozbiljnih istraživanja dovoditi u vezu sa aktuelnim ljudskim virusom korona.
Dr Vladimir Terzin (Terzin Pet i Vet) sugeriše oprez i higijenske mere koje karakterišu odgovorno vlasništvo i mimo pandemije Foto: privatna arhiva
– Iz Evrope nam stižu određeni primeri sumnje da je vlasnik imao koronu sa pneumonijom, pa da se posle ista stvar desila psu, ali su to još uvek nagađanja. Uništavanje 17 miliona lasica u Norveškoj i zabrana uzgoja u Švedskoj su rezultat straha da bi taj virus mogao da mutira i da se osim sa životinje na životinju prenese i na ljude – kaže dr Terzin.
Naš sagovornik kao najvažniju stvar istriče potrebu da se odvoje pretpostavke od naučno dokazanih činjenica a za sada jednostavno nije potvrđeno da SARS – COV – 2 može da se prenese sa ljudi na životinje i obratno.
-Mi nemamo još uvek pravi odgovor na to da li ljubimci uopšte mogu da obole od ovog tipa virusa korona. Koji god da je u pitanju tip korone, imamo brze testove koji nam omogućavaju da utvrdimo prisustvo korone ali mi ne možemo da radimo test na tip. Čim se nešto zove korona, ukazuje na to da ne govorimo o slučaju od juče već da postoji veliki broj tipova ovog virusa koji dugo cirkulišu. Za sada u slučaju životinja apsolutno ne možemo da govorimo o virusu koji je zaustavio planetu – decidiran je dr Terzin.
Iz britanske veterinarske asocijacije kažu da „vlasnici ne treba da brinu“ da će ih njihovi ljubimci zaraziti.
– Nije zabeležen nijedan slučaj da su pas ili mačka inficirali čoveka virusom covid 19 – rekao je za BBC News doktor Angel Almedros sa Gradskog univerziteta u Hongkongu.
Ipak, Britanska veterinarska asocijacija ukazuje na to da svaka površina, pa i mačje krzno može da bude nosilac virusa neko vreme „ukoliko je ljubimac bio u kontaktu s nekim ko je bolestan“.
Neozbiljni su pa čak i neodgovorni navodi da koronu nije dobio niko ko ima mačke – o imunitetu kod ljudi na covid 19 ne zna se dovoljno ni u jednom pogledu pa se takve konstatacije za sada mogu smatrati špekulacijama.
U situaciji kada su ljudi prepuni strahova i kada još uvek ni naučnici o samom virusu ne znaju dovoljno, kada su relevantna ispitivanja u toku i tek treba da donesu rezultate i zaključke, najvažnija preporuka koja može da se da je svakako oprez koji odgovorni vlasnici treba da primenjuju i van pandemije:
Na sajtu Ministarstva poljoprivrede Rrepublike Srbije mogu se pronaći informacije i uputstva vezana za virus korona kod domaćih životinja što je posebno važno za poljoprivredna gazdinstva. Kod mlađih životinja (telad, prasad, jagnjad…) se najčešće u prvim danima života javlja enterična (crevna- digestivna) forma bolesti koja uzrokuje intenzivne prolive i oni mogu dovesti do teške kliničke slike, dehidratacije, iscrpljivanja i uginuća. Respiratorne forme bolesti uzrokovane koronavirusima se javljaju najčešće kod nešto starijih i odraslih kategorija životinja uzrokujući poremećaje respiratornog sistema životinja. Kod korona virusnih infekcija životinja nema specifične terapije, tj. ne postoji lek koji „leči“ od koronavirusa. Terapija se stoga zasniva na nespecifičnoj i potpornoj terapiji u zavisnosti od prisutne kliničke manifestacije bolesti. Postoji i mogućnost imunoprofilakse tj.vakcinacije, kao mera preventive. Vakcine su razvijene za veliki broj domaćih životinja i u manjoj ili većoj meri su u upotrebi i u našoj zemlji.
Za pomenute korona viruse kod domaćih životinja u Republici Srbiji, po do sada poznatim podacima, nije utvrđeno da izazivaju oboljenja kod ljudi tj. nije utvrđeno da se mogu preneti na ljude i izazvati poremećaje zdravstvenog stanja. Nema pravila niti uticaja, no veoma je bitno da to bude što kraće i uz mere dezinfekcije na ulazu i izlazu iz objekata gde su utvrđene zaražene životinje, ne zbog zdravlja ljudi, već da se infekcija ne bi širila na ostale zdrave životinje. Takođe, mora da se vodi računa o zaštitnoj odeći i obući (obavezno presvlačenje u radnu odeću prilikom ulaska u objekte za uzgoj životinja, kao i presvlačenje odeće prilikom izlaska iz objekata).