Glavna upotreba divljeg pelina je u tehnici poznatoj kao moksibuscija Foto: Shutterstock
Divlji pelin ili mugvort (Artemisia vulgaris) je cvetna biljka boje žalfije koja se obično koristi za pravljenje piva, ali se takođe smatra da sprečava ili ublažava zdravstvena stanja poput anksioznosti, problema sa varenjem i neredovnim menstruacijama, između ostalog. Koren, listovi, stabljike i cvetovi divljeg pelina koriste se u narodnoj medicini za pravljenje tinktura, ekstrakata, tonika, čajeva, praha i eteričnih ulja. Divlji pelin u našoj narodnoj medicini poznat je i kao Jovanova biljka ili mornarski duvan.
Pelin se najčešće smatra uobičajenim korovom jer se agresivno širi i može da zauzme velike delove bašte, na primer. S obzirom na to da ima veze sa ambrozijom, ljudi alergični na ambroziju mogu da budu alergični i na divlji pelin. Međutim, u određenim delovima sveta, divlji pelin namerno se uzgaja za pravljenje biljnih lekova.
Delovi biljke koji rastu iznad zemlje koriste se za pravljenje eteričnog ulja. Za jedinjenja u ulju – uključujući kamfor, pinen i cineol kaže se da imaju moćne antioksidativne, antibakterijske i antigljivične efekte. Hemikalija artemisinin nalazi se u korenu, stabljici, listovima i cvetovima divljeg pelina. Kaže se da kada se jede, artemisinin izaziva nežne kontrakcije materice, koje podstiču redovne menstruacije. Zbog toga se u tradicionalnoj kineskoj medicini ponekad koristi za izazivanje porođaja.
Istorijijski zapisi govore da su rimski vojnici stavljali pelin u cipele kako bi odagnali umor. Za Svetog Jovana Krstitelja, na primer, zabeleženo je da je nosio pojas od pelina kako bi ublažio bolove u stomaku. Postoji malo naučnih dokaza da divlji pelin može da spreči ili lečiti bilo koje zdravstveno stanje. Uprkos tome, biljka se u narodnoj medicini redovno koristi za:
– Amenoreju (neredovne ili izostanak menstruacije)
– Anksioznost
– Hronični umor
– Zatvor
– Depresiju
– Ekcem
– Dijareju
– Epilepsiju
– Glavobolje i migrene
– Nesanicu
– Mučnina ili povraćanje.
Tradicionalno, širom Evrope, kao i u tradicionalnoj kineskoj medicini, ljudi su koristili pelin kao tretman za niz zdravstvenih stanja. Danas se dejstvo biljke dokazuje kroz brojna istraživanja, a jedno od njih je proučava da li divlji pelin zaista ima antibakterijska svojstva.
Glavna upotreba divljeg pelina je u tehnici poznatoj kao moksibuscija – zagrevanje akupunkturnih tačaka ili različitih delova tela sagorevanjem biljke preko određenog dela tela. Lekari takođe često koriste moksibusciju tokom akupunkture kako bi povećali efikasnost ove drevne kineske prakse.
Postoje dokazi koji upućuju na to da moksibuscija može da pomogne kako bi se što lakše obavio karlični porođaj čime se umanjuje potreba za carskim rezom. Istraživanje iz 2017. godine pronašlo je dovoljno dokaza koji pokazuju da je moksibuscija efikasna za smanjenje bola i kontrolu simptoma kod ljudi sa osteoartritisom u kolenu zbog čega se smatra da bi moksibuscija mogla da bude korisna kao alternativa u lečenju osteoartritisa kolena. Prema istraživanju iz 2012. tehnika moksibuscije mogla bi da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa akupunkturom ili posturalnim tehnikama.
Osim u tehnici moksibuscije, divlji pelin se najviše koristi i za: