Bilo da se radi o mučnoj povredi leđa koja nikada nije sasvim zacelila ili o trenutnoj agoniji zbog preloma ili uganuća skočnog zgloba, svi znamo da je bol baš pravi bol. Nekima mogu da pomognu operacija, lekovi ili injekcije kortizona i medicinska opcija za ublažavanje bolova uvek treba da bude prvi korak. Pored ovih tretmana, postoji niz prirodnih načina da ublažimo bol koji takođe mogu pomoći da se osećamo dobro.
Prirodni analgetici su lekovi i prakse koje mogu pomoći da se smanji bol koji osećamo na načine koji nisu konvencionalna medicina, kao što su pilule, injekcije ili operacije.
– Mnogi ljudi sa raznim oboljenjima, koja uključuju bol, žele da ih leče prirodnim putem. Ali, prirodno nije uvek jednako efikasno i sigurno. Na primer, neki ljudi preporučuju magnete ili bakarne narukvice za bol. Oni su „prirodni”, ali nisu efikasni. Iz tog razloga uvek koristim termine kao što su „zasnovano na dokazima”, „nelekovi” ili „nefarmakološki tretmani” – dodaje specijalista za zdravstvenu i preventivnu medicinu dr Robert Saper.
Drugim rečima, najbolje prirodne opcije za ublažavanje bolova one su koje takođe podržava nauka.
Bol treba shvatiti ozbiljno. Odlazak kod lekara opšte prakse ili specijaliste za lečenje bolova, da bismo dobili stručne savete o uzroku našeg bola i kako da njima najbolje upravljamo od ključnog je značaja.
– Skoro svako ko oseća bol može imati koristi od prirodnog, naučno potkrepljenog ublažavanja bola. Cilj je smanjenje upale u telu i oslobađanje hormona sreće koji mogu smanjiti percepciju bola – kaže Stephanie Whitling, stručnjak za upravljanje bolom u wellnessu i preventivnoj medicini o opcijama za nemedicinsko ublažavanje bolova..
Bol je generalno znak da nešto nije u redu u organizmu, a nekontrolisani bol može se razviti u hronični problem. A bol koji traje teže može da se kontroliše.
Toplotna terapija i hladne obloge verovatno su najčešće korišćeni kućni lekovi za bol i to s dobrim razlogom. Toplota može pomoći da se ukočeni mišići pokrenu, a led može smanjiti upalu.
Nove povrede, poput modrica i uganuća, obično se bolje tretiraju ledom. A ukočenost mišića ili zglobova, poput artritisa ili povrede zadnje lože, može imati više koristi od toplote.
Naizmenična terapija toplotom i ledom takođe može pomoći u rešavanju vašeg bola na oba fronta.
Uvek treba imati na umu bezbednosne savete:
Ako živimo s bolom, vežbanje može da nam zvuči kao nemoguće. Ali zdravo kretanje može vam pomoći da se osećamo bolje.
– Previše sedenja uzrokuje zategnutost mišića. Što više ustajemo i krećemo se, bolje ćemo se osećati – kaže Whitling.
Vežbanje oslobađa endorfine, hormone koji ublažavaju bol. Ali – ne pokušavajte da radite vežbe koje pogoršavaju bol. Cilj vežbe za ublažavanje bolova jeste održavanje bola na nivou koji ne postaje još veći problem. Dakle, odustanite od pokreta koji izazivaju veći bol.
U zavisnosti od toga gde vas boli, možete pokušati:
Kada su nam mišići stegnuti, oni bole. Istezanje može pomoći u smanjenju tog bola. Lekar ili fizioterapeut mogu da naprave plan za rad na određenim delovima tela koji uzrokuju bol:
Neke nefarmakološke tehnike ublažavanja bola usmerene su na pomoć mozgu da promeni percepciju bola. To ne znači da je naš bol u našoj glavi, već da mozak može da se navikne da šalje signale bola, dugo nakon što postanu korisni. I možemo raditi na tome da ponovo povežemo te impulse.
– Na neki način, vaš mozak može ostati zaglavljen u osećanju i očekivanju bola. Ali misaone procese svog mozga možete preoblikovati, a vođene slike jedan su od načina da se to uradi. Vođena vizualizacija je način da se mentalno prenesete negde drugde i koristite svoja čula da sebe zamislite na tom mestu što potpunije možete – objašnjava Whitling.
Dakle, izaberite mesto koje smatrate smirujućim, recimo plažu. Zamislite sebe kako sedite na pesku. Osetite povetarac. Osetite miris morse soli. Osluškujte talase. Posmatrajte galebove kako kruže iznad vaše glave. Zatvorite oči i uronite što potpunije u tu scenu. Ostanite tamo pet minuta ili koliko god možete.
Ovde se ne radi samo o tome da sebi odvučete pažnju na nekoliko minuta dok učestvujete u meditaciji. Vežbanjem dajete svom mozgu nove stvari za razmišljanje, da se fokusira na nešto drugo, a ne da šalje niz upozorenja o bolu.
Kada živimo s bolom, on utiče ne samo na oblast u kojoj ga osećamo već i na celo telo. Bol može aktivirati naš odgovor bori se ili beži. To može izazvati reakcije kao što su:
To je rad našeg simpatičnog nervnog sistema i kada se sve završi, ne osećamo se najbolje.
– Često kada imamo bol, ne dišemo prirodno i onda se naši mišići još više zatežu. Kada dišemo svesnije, pomažemo da više kiseonika dođe do svih delova tela, što nam pomaže da se opustimo i smanjimo reakciju na stres – objašnjava Whitling.
Isprobajte sledeće tehnike disanja:
Kada govorimo o „prirodnom” ublažavanju bolova, mnogi od nas odlučuju se za vitamine i biljne lekove. Ali samo zato što na njihovoj ambalaži piše da su za „prirodno ublažavanje bola”, to ne znači da su bezbedni Ili da će nam pomoći. Whitling zato savetuje da prvo razgovaramo sa lekarom.
Neki lekari mogu da preporuče magnezijum ili kurkumin (kurkuma), jer oba imaju potencijalna svojstva za ublažavanje bolova. Ali oni mogu i negativno reagovati sa drugim lekovima. A dosadašnja istraživanja o njima ne moraju nužno biti najvišeg kvaliteta.
Oblast integrativne i komplementarne medicine obiluje medicinskim stručnjacima koji deluju izvan okvira lekova i hirurgije. Umesto toga, fokusiraju se na tehnike lečenja koje rade ruku pod ruku sa konvencionalnom medicinom.
U zavisnosti od razloga za bol i naših ukupnih potreba, mogu da nam koriste:
Bol je način na koji nam telo kaže da nešto nije u redu. Poslušajte ga. Razgovarajte sa lekarom i uskoro ćete se osećati bolje.