Dobro je poznato da je stres opasan posebno ako je hroničan i intenzivan i da ima ulogu okidača različitih zdravstvenih stanja. Ipak, postoji nešto što stručnjaci zovu „kratkoročna anksioznost“, koja ne mora da ima samo negativne posledice po nas. Kako je prepoznati?
„Bori se ili beži“: Stres nema ulogu samo da nas uplaši, već i zaštiti
Od toga koliko umemo da se nosimo sa stresnim okolnostima zavisi naš ukupni kvalitet života, ali i zdravstveno stanje. U svakodnevnom režimu života stres jednostavno ne možemo da izbegnemo, a od naše prilagodljivosti zavisi i psihofizički odgovor na svakodnevne izazove. Prosto, u kojim god okolnostima da živimo, radimo, funkcionišemo, stres je nešto od čega ne možemo da pobegnemo.
Međutim, prema rečima dr Richarda Sheltona, psihijatra sa University of Alabama u Birmingemu, to ne mora uvek da bude loše. Kako kaže, prirodna reakcija tela na stresnu situaciji koje nam poručuje „bori se ili beži“ treba da bude protektivna, a ne štetna.
Postoji li dobar stres?
Postoji, kaže American Psychological Association (APA) i definiše ga kao pozitivan odgovor na stresne situacije koji uključuje optimalne nivoe stimulacije. Drugim rečima, to je stres koji može nastati ako radimo nešto zahtevno, ali prijatno, važno, stimulišuće, motivišuće. Neki od primera aktivnosti ili događaja koji simbolizuju dobar stres su:
- odlazak u penziju
- zasnivanje porodice
- priprema za novo radno mesto
- učešće u nekom sportskom događaju (takmičarsko ili rekreativno).
Iako dobar stres nastaje zbog iščekivanja nečeg uzbudljivog što bi trebalo da nam donese korist i boljitak, to, nažalost, nije jedina vrsta stresa sa kojom se suočavamo. Ipak, postojanje stimulativnog stresa ne bi trebalo zanemariti, a neke njegove prednosti možemo iskoristiti i kada nam se dešava stres koji za nas nije dobar.
Kada stres može biti pozitivan po nas
Kratkoročne reakcije na stres mogu da nam pomognu da se bolje nosimo sa stresom uopšteno, potvrđuju stručnjaci i kažu da stres može biti koristan na nekoliko načina. Evo i kako.
Stres „trenira“ mozak
Stresori niskog nivoa stimulišu proizvodnju supstanci u mozgu zvanih neurotrofini i jačaju veze između neurona u mozgu. Ovo može biti primarni mehanizam pomoću kojeg vežba (fizički stresor) pomaže u povećanju produktivnosti i koncentracije, kaže dr Shelton. Pregled studije objavljene 2017. u časopisu EXCLI Journal ukazuje na to da stres ima potencijal da pomogne u poboljšanju pamćenja u kratkom vremenskom periodu. Primer su situacije poput izlaska na ispit.
Kratkoročna korist za imunitet
Dr Shelton objašnjava da reakcija tela na stres zapravo vrši pripremu za mogućnost povrede ili drugog negativnog uticaja. Jedan od načina na koji to radi je stvaranje dodatnih interleukina, supstanci koje pomažu u regulisanju i funkciji imunološkog sistema. Ovaj mehanizam potvrdila je studija Frontiers in Neuroendocrinology iz aprila 2018.
Uticaj stresa na otpornost organizma
Kada upadnemo u stresnu situaciju, izvucimo to kao iskustvo za neki sledeći stres i suočavanje sa njim. Dr Shelton podseća da takvo pravilo koriste mornarički oficiri i drugi kadar. Oni neprekidno uče iz ekstremnih i manje ekstremnih sličnih iskustava.
– Ponovljeno izlaganje stresnim događajima daje im šansu da razviju i fizički i psihološki osećaj kontrole na bazi prethodnog iskustva – dodaje stručnjak.
Pritisak i rokovi kao motivaciona kategorija
Ponekad je možda baš malo stresa ono što nam je potrebno da bismo završili neke zadatke na poslu ili kod kuće.
– Rokovi nam izgledaju strašno, ali ujedno nas stimulišu da budemo efikasni, brzi i da produktivnije upravljamo situacijom. Ključ je da stresne situacije posmatramo kao izazov sa kojim treba da se suočimo, a ne kao nepremostive, neprolazne barijere – kaže dr Richard Shelton.
