Svaki opuštajući minut koji za sebe izdvojimo ujutru može nam odrediti tok dana Foto: Shutterstock
Izreka „po jutru se dan poznaje” nije fraza – svakom čoveku je važno kako će započeti dan. Ne znamo da li spadate u one kojima u tome može da pomogne muzika, ali bi za mentalno zdravlje svakako bilo dobro da takvih jutara imate što više, potvrđuju i psiholozi.
Ostavimo na kratko po strani sve što je rečeno o doručku kao izvoru neophodne energije i našem glavnom pokretaču za dan koji nas čeka i koji će sigurno biti prepun stresa. Način na koji će se odvijati dan pred nama često određuje samo jedan jutarnji trenutak ili ritual tipa doručka, kafe… Često to bude neka pesma koju čujemo odmah nakon buđenja, dok pijemo jutarnju kafu ili dok se u toaletu pripremamo i sređujemo za novi dan. Kako dan odmiče, ta pesma vrzma nam se po glavi i često uhvatimo sebe kako je pevušimo čitavog dana. Poznata je i kao „ušni crv”.
Imajući to u vidu, kao i mnogo puta potvrđenu činjenicu da muzika pozitivno utiče na naše raspoloženje i da ima motivacionu ulogu, valjalo bi, sugerišu psiholozi, razmisliti i o tome da neka pesma dobije šansu da bude deo našeg neizbežnog jutarnjeg rituala razbuđivanja.
Svako jutro ima potencijal da se razvije u mnogo bolji dan ako ga počnemo pesmom umesto vestima, skrolovanjem po mobilnom telefonu ili televizijskim sadržajima, koji mogu biti uznemirujući.
Ako želite da učvrstite svoje telo, idite u teretanu. Ako želite da vežbate svoj mozak, slušajte muziku – kažu stručnjaci. Malo je stvari koje stimulišu mozak kao što to čini muzika. Ako želite da vaš mozak bude što aktivniji tokom procesa starenja, slušanje muzike je odličan alat za to jer uz čitanje obezbeđuje odličnu vežbu za mozak.
Istraživanja su pokazala da slušanje muzike može smanjiti anksioznost, krvni pritisak i bol, kao i poboljšati kvalitet sna, raspoloženje, mentalnu fokusiranost i pamćenje.
Stručnjaci su decenijama istraživali kako naš mozak čuje i reaguje na muziku. Stereo sistem ispušta vibracije koje putuju kroz vazduh i dospevaju u ušni kanal. Ove vibracije se kroz bubnu opnu prenose i transformišu u električni signal koji putuje kroz slušni nerv do moždanog stabla, gde se ponovo „sastavlja“ u nešto što doživljavamo kao muziku.
Istraživači John Hopkins klinike su naterali desetine džez izvođača i repera da improvizuju muziku dok leže u fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) mašine kako bi videli koje oblasti njihovog mozga reaguju. Ispostavilo se da je najveći deo njih pokazao izuzetnu moždanu aktivnost gotovo u svim korteksima mozga.
Druga istraživanja bavila su se pozitivnim uticajem muzike u odnosu na žanr koji nam odgovara i koji volimo. Tako je više studija otkrilo da muzika koju ne volimo može i da nas uznemiri i izazove negativna osećanja. Sa druge strane, potvrđeno je i da odabrana muzika ima veoma veliki pozitivan uticaj na mentalno zdravlje mladih ljudi i kada uče, i kada spavaju, i kada se razbuđuju.
Postoje stotine i stotine dobrih pesama koje kao da su stvorene da bi nas „razmrdale“, brže odvojile od kreveta i snabdele pozitivnom energijom za dan koji smo upravo započeli. U tom izobilju lepih nota, teško je izdvojiti one koje bi bile najbolje za dobro jutro.
Izbor zavisi i od ličnog muzičkog ukusa. Ipak, psiholozi koji se bave muzikoterapijom potrudili su se da naprave listu pesama koje vam pre svega neće smetati bez obzira na to šta je vaša muzička „šolja čaja“.
Sve ove pesme pokreću pozitivne emocije, radost, potrebu da budete u pokretu ili čak i da zaplešete. Razlog je jednostavan: pokazalo se da se pri slušanju pojačano luče hormoni zadovoljstva i sreće (dopamin, serotonin, oksitocin).
Na ovoj listi su: