Psihologija

Mentalni umor karakteriše osećaj apatije, cinizma, praznine, beznađa…

Priredio/la: I. V.

Psihički umor je zaista moguć i verovatno mnogo češći nego što bi trebalo da bude, a taj mentalni zamor takođe može da pokrene naš simpatički nervni sistem, što dovodi do osećaja panike, anksioznosti i brige

Mentalni umor je termin koji se ne označava samo nedostatak sna, već i iscrpljenost usled zahtevnog/napornog posla ili društvenog okruženja, brige o bolesnom članu porodice, zapostavljanju ličnih potreba… Prema definiciji, mentalna iscrpljenost ili mentalni umor je osećaj ekstremnog umora, koji karakterišu druga osećanja kao što su apatija, cinizam, razdražljivost…

Mentalni umor pokazuje prepoznatljive simptome

Bez obzira na razlog, mentalni umor, kao vrsta dugotrajnog stresa može da dovede do simptoma mentalne iscrpljenosti kao što su:

  • Konstantni umor, bez obzira na to koliko spavamo
  • Nedostatak motivacije, lično i profesionalno
  • Uporni osećaj preopterećenosti, anksioznosti ili apatije
  • Problemi sa izvršavanjem zadataka na poslu.

Ako vam bilo šta od ovoga zvuči poznato, znajte da niste usamljeni jer statistika ukazuje da se oko  75 odsto radnog stanovništva slično oseća, posebno od pandemije korona virusa, poručuju stručnjaci.

Šta je mentalna ili psihička iscrpljenost?

Mentalni umor ili mentalna iscrpljenost je osećaj ekstremnog umora, uz osećaj apatičnosti  cinizma, razdražljivosti… Čovek može da bude mentalno iscrpljen ako je nedavno bio podvrgnut  dugotrajnom stresu, ako mu je teško da se fokusira na zadatke ili mu nedostaje interesovanje za aktivnosti u kojima obično uživa.

Psihička iscrpljenost je zaista moguća i verovatno mnogo češća nego što bi trebalo da bude. Nakon dugog perioda stresa ili vremena intenzivnih emocija, mentalna iscrpljenost će se sigurno dogoditi. Baš kao što naša tela pokazuju simptome nakon previše pritiska, tako će i naši umovi  pokazati znake mentalne iscrpljenosti.

Mentalni umor karakterišu simptomi od jutarnjeg osećaja nenaspavanosti do potpunog beznađa

Simptomi mentalnog umora mogu variraju – od umora kada se probudimo ujutru, do dubokog osećaja apatije prema poslu, prijateljstvu i životu… osećaja cinizma, praznine, nemogućnosti  fokusiranja, pa čak i osećaja beznađa.

Ovaj mentalni zamor takođe može da pokrene naš simpatički nervni sistem, što dovodi do osećaja panike, anksioznosti i brige. Naravno, ovi simptomi mentalne iscrpljenosti mogu da otežaju  svakodnevni život. Međutim, ukoliko se čovek bliže upozna sa svim navedenim simptomima, shvati da su oni realni, to može da mu pomogne da se suoči sa njima i nauči kako da prevaziđe  psihičku iscrpljenost.

Emocionalni simptomi koji imaju veze sa mentalnom iscrpljenošću najčešće su:

  • Osećaj nedostatka interesovanja za normalne aktivnosti
  • Nedostatak motivacije na poslu i u privatnom životu
  • Osećaj malaksalosti ili nedostatka svrhe u životu
  • Neraspoloženost i razdražljivost
  • Čoveka lako iznerviraju drugi ljudi
  • Cinizam, sumnja i pesimizam
  • Uporni osećaj da će se nešto loše dogoditi
  • Stalno se osećamo preopterećeno ili pod stresom
  • Depresija, anksioznost ili samoubilačke misli (ko ih ima odmah bi morao da potraži stručnu pomoć).

Fizički simptomi koji se dovode u vezu sa psihičkim umorom:

  • Umor ili iscrpljenost, čak i nakon punog noćnog odmora
  • Poremećaji spavanja i promene u obrascima spavanja (previše ili premalo sna)
  • Glavobolje, bolovi u telu i napetost mišića
  • Promene apetita
  • Problemi sa stomakom i probavni poremećaji
  • Neobjašnjive ili česte prehlade
  • Visok krvni pritisak ili nepravilnosti u otkucaju srca.

Kada čovek pati od psihičkog umora javljaju se i određeni simptomi ponašanja:

  • Nemogućnost mirnog sedenja, teškoće da se čovek opusti
  • Zaborav, problemi sa koncentracijom, smanjen fokus, odugovlačenje
  • Izolacija sebe od drugih
  • Odbacivanje prijatelja, saradnika ili voljenih
  • „Samolečenje“ upotrebom alkohola, droga ili drugih stvari (kao što su video igrice, prekomerni rad ili fizička aktivnost)
  • Iscrpljenost na poslu i problemi u izvršavanju zadataka
  • Promene životnog stila.